https://lat.sputnikportal.rs/20220621/kapitulacija-eu-pred-amerikom-uslove-za-clanstvo-sad-diktira-vasington-1138885323.html
Kapitulacija EU pred Amerikom: Uslove za članstvo sad diktira Vašington
Kapitulacija EU pred Amerikom: Uslove za članstvo sad diktira Vašington
Sputnik Srbija
Izjava šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, da su gotovo sve zemlje Zapadnog Balkana na evropskom putu dalje od Ukrajine, pokazuje da je Brisel potpuno pristao na geopolitičku strategiju Vašingtona i tvrdog jezgra EU koje se zalaže za ratni sukob. Tako da je moguće da Ukrajina ima prednost, kao što su to nekada imale Bugarska i Rumunija.
2022-06-21T22:22+0200
2022-06-21T22:22+0200
2022-06-21T22:22+0200
region
region
region – politika
priključenje
evropska unija (eu)
članstvo u eu
ukrajina
ursula fon der lajen
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0a/01/1123494927_0:0:2325:1307_1920x0_80_0_0_cb5dbb79c42ede16edacb26afd3046d4.jpg
Kada je reč o budućnosti EU očigledno se ide na rešenja koja podrazumevaju ponavljanje istorije, smatra diplomata i analitičar međunarodnih odnosa Zoran Milivojević. U tom ključu trebalo bi, smatra on, tumačiti i izjave predsednice Evropske komisije.Članstvo Ukrajine u EU – na prvoj liniji fronta prema RusijiUrsula fon der Lajen upravo i predstavlja radikalno jezgro u briselskoj birokratiji koje se zalaže za sukob i bacanje na kolena Rusije i u tom smislu treba posmatrati njene stavove i njenu politiku, naglašava Milivojević.Razlozi za prihvatanje kandidature Ukrajine, ali i Moldavije za prijem u članstvo EU Milivojević vidi u geopolitičkim i geostrateškim razlozima.Umesto suštine politike i strategije EU, danas se prihvataju geopolitička rešenja diktirana iz Vašingtona, dodaje Milivojević.Tako se šalje jasna poruka da na ovaj način Zapad želi da odredi buduće granice prema Rusiji i da da do znanja da Ukrajinu i Moldaviju vidi kao svoje interesne sfere i kao deo svog jezgra, dodaje Milivojević.Podsećamo, Rumunija i Bugarska primljene su u članstvo EU 1. januara 2007, što je većina analitičara tumačila geopolitičkim razlozima, s obzirom na njihovu nespremnost po kriterijumima koje bi zemlje koje plediraju na članstvo u Uniji trebalo da ispunjavaju. Iz istih razloga, tri godine ranije, primljene su i u NATO.Balkan na listi čekanjaIzjavivši to što je izjavila, Ursula fon der Lajen pokazuje da je region takozvanog Zapadnog Balkana, pred geopolitičkim i geostrateškim interesima Vašingtona i Brisela, gurnut u drugi plan – stavljen je, kaže Milivojević, na „listu čekanja“.Ovu tezu Milivojević potkrepljuje činjenicom da će se na dnevnom redu samita lidera EU, koji će biti održan 23. i 24. juna, pored kandidature Ukrajine i Moldavije naći i predlozi koji, kako kaže, podrazumevaju stvaranje „drugog prstena“, odnosno liste zemalja koje nemaju šanse da se priključe Uniji, a nudi im se da sa njom sarađuju nešto dublje i značajnije i da se time drže u fokusu, da se ne dozvoli uticaj Rusije i Kine.Nova evropska arhitekturaOd samita lidera EU, od koga predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kako je rekao, očekuje novu evropsku arhitekturu, trebalo bi očekivati potvrdu, kako Milivojević kaže, pune kohezije zapadnog sveta, što podrazumeva potpunu potčinjenost geostrateškim interesima Vašingtona protiv Rusije.Na samitu se očekuje i potvrda postojanja „nove Evrope“ koja ne podrazumeva puno učešće i uticaj Rusije kao evropske države. Prema Milivojevićevim rečima, samit će predstavljati pokušaj da se ovi koncepti zaokruže i da se definitivno stavi do znanja da Rusija ne može da računa da ostane jedan od globalnih partnera Zapada.
https://lat.sputnikportal.rs/20220621/poruka-iz-brisela-zemlje-zapadnog-balkana-na-evropskom-putu-dalje-od-ukrajine-srbija-mora-da-odluci-1138860924.html
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
ursula fon der lajen, eu, sad, kandidatura, priključenje
ursula fon der lajen, eu, sad, kandidatura, priključenje
Kapitulacija EU pred Amerikom: Uslove za članstvo sad diktira Vašington
Izjava šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, da su gotovo sve zemlje Zapadnog Balkana na evropskom putu dalje od Ukrajine, pokazuje da je Brisel potpuno pristao na geopolitičku strategiju Vašingtona i tvrdog jezgra EU koje se zalaže za ratni sukob. Tako da je moguće da Ukrajina ima prednost, kao što su to nekada imale Bugarska i Rumunija.
Kada je reč o budućnosti EU očigledno se ide na rešenja koja podrazumevaju ponavljanje istorije, smatra diplomata i analitičar međunarodnih odnosa Zoran Milivojević. U tom ključu trebalo bi, smatra on, tumačiti i izjave predsednice Evropske komisije.
Članstvo Ukrajine u EU – na prvoj liniji fronta prema Rusiji
Ursula fon der Lajen upravo i predstavlja radikalno jezgro u briselskoj birokratiji koje se zalaže za sukob i bacanje na kolena Rusije i u tom smislu treba posmatrati njene stavove i njenu politiku, naglašava Milivojević.
Razlozi za prihvatanje kandidature Ukrajine, ali i Moldavije za prijem u članstvo EU Milivojević vidi u geopolitičkim i geostrateškim razlozima.
„Očigledno je da se prednost ovim državama daje zato što su na prvoj liniji nastupa prema Rusiji i očigledno je da se daje prednost geostrategiji, bez onoga što bi trebalo da predstavlja osnov nastupa i moguće politike proširenja Evropske unije“, objašnjava on.
Umesto suštine politike i strategije EU, danas se prihvataju geopolitička rešenja diktirana iz Vašingtona, dodaje Milivojević.
„Evropska unija je, pre svega, ekonomski projekat. Politika je tu u drugom planu – politika kao izraz ekonomije i ekonomskih strategija, a ne kao dominantan činilac. U tom smislu, u ovom trenutku EU nije na linijama onoga što predstavlja njenu stratešku dubinu, filozofiju i ideologiju, kao mirovni i ekonomski projekat“, ističe on.
Tako se šalje jasna poruka da na ovaj način Zapad želi da odredi buduće granice prema Rusiji i da da do znanja da Ukrajinu i Moldaviju vidi kao svoje interesne sfere i kao deo svog jezgra, dodaje Milivojević.
Podsećamo, Rumunija i Bugarska primljene su u članstvo EU 1. januara 2007, što je većina analitičara tumačila geopolitičkim razlozima, s obzirom na njihovu nespremnost po kriterijumima koje bi zemlje koje plediraju na članstvo u Uniji trebalo da ispunjavaju. Iz istih razloga, tri godine ranije, primljene su i u NATO.
Izjavivši to što je izjavila, Ursula fon der Lajen pokazuje da je region takozvanog Zapadnog Balkana, pred geopolitičkim i geostrateškim interesima Vašingtona i Brisela, gurnut u drugi plan – stavljen je, kaže Milivojević, na „listu čekanja“.
„Ostavlja se za neka buduća vremena sa onom čuvenom rečenicom koja malo znači, a to je „evropska budućnost“ bez sadržaja“, tvrdi on.
Ovu tezu Milivojević potkrepljuje činjenicom da će se na dnevnom redu samita lidera EU, koji će biti održan 23. i 24. juna, pored kandidature Ukrajine i Moldavije naći i predlozi koji, kako kaže, podrazumevaju stvaranje „drugog prstena“, odnosno liste zemalja koje nemaju šanse da se priključe Uniji, a nudi im se da sa njom sarađuju nešto dublje i značajnije i da se time drže u fokusu, da se ne dozvoli uticaj Rusije i Kine.
Nova evropska arhitektura
Od samita lidera EU, od koga predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kako je rekao, očekuje novu evropsku arhitekturu, trebalo bi očekivati potvrdu, kako Milivojević kaže, pune kohezije zapadnog sveta, što podrazumeva potpunu potčinjenost geostrateškim interesima Vašingtona protiv Rusije.
„Drugo, treba očekivati Evropu sa više brzina. Dakle, nema proširenja, već ima nečega što treba da stvori, rekao bih, osećaj da će proširenja biti, ali da to nije izvesno; neki osećaj saradnje i držanja zemalja koje imaju ambicije i pretenzije prema ulasku u EU da budu mobilne u tom pravcu, ali bez konkretnih najava da je to moguće“, smatra Milivojević.
Na samitu se očekuje i potvrda postojanja „nove Evrope“ koja ne podrazumeva puno učešće i uticaj Rusije kao evropske države. Prema Milivojevićevim rečima, samit će predstavljati pokušaj da se ovi koncepti zaokruže i da se definitivno stavi do znanja da Rusija ne može da računa da ostane jedan od globalnih partnera Zapada.
