https://lat.sputnikportal.rs/20220619/raste-broj-izbeglica-u-srbiji-1138774046.html
Raste broj izbeglica u Srbiji
Raste broj izbeglica u Srbiji
Sputnik Srbija
Od početka godine zabeležen je trend rasta broja izbeglica u Srbiji, najviše iz Azije i Afrike, kako bi pobegli od ratnog nasilja i velikih sukoba, a njihov... 19.06.2022, Sputnik Srbija
2022-06-19T10:54+0200
2022-06-19T10:54+0200
2022-06-19T10:54+0200
srbija
srbija – društvo
srbija
društvo
izbeglice
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/441/57/4415790_0:0:3600:2026_1920x0_80_0_0_89f325a4610e669f76f89b1197ce2fb3.jpg
Povodom Svetskog dana izbeglica, koji se obeležava 20. juna, Đurović za Tanjug navodi da oko 40 odsto izbeglica u Srbiji dolazi iz Avganistana, ali da ih ima i iz Sirije, Somalije, Bangladeša, Pakistana i Indije.Na pitanje da li postoji šansa da se na Balkanu tokom leta popune smeštajni kapaciteti izbeglicama, Đurović navodi da su priliv i odliv ljudi usklađeni, te do toga neće doći jer je broj izbeglica u Srbiji stabilan.Đurović kaže da od ponašanja susednih zemalja članica EU zavisi koliko će se izbeglice zadržati u Srbiji, i ističe da se dnevno oko 500 ljudi vrati u našu zemlju sa granica EU.„Ukoliko se nastavi sa takvim guranjem ljudi i zaustavljanjem na našim granicama, stvaraće se čepovi i teža humanitarna situacija za migrante i lokalne sredine u kojima se oni nalaze“, kazao je Đurović.Naveo je da je letnji period povoljan za migracije, jer je tada ljudima lakše da se kreću, kao i da, uprkos pokušajima, iskustva na terenu pokazuju da se migracija nije usporila.Dodao je i da se priliv izbeglica iz Turske dramatično povećava, iako mnoge države duž balkanske rute podižu ograde kako bi sprečile njihov prolazak.Pored njih, kako kaže, značajan je i priliv izbeglica iz Ukrajine, jer je od početka sukoba 40.000 njih ušlo u našu zemlju, a više od 8.000 prijavilo boravak kod nas.Đurović ističe da status izbeglica u Srbiji treba rešiti što pre, a da prioritet treba da bude olakšanje pristupa tržištu rada, kako bi mogli da se sami snalaze i privređuju.Kada je reč o broju izbeglica koji su tražili azil u Srbiji, Đurović navodi da je od početka godine 1.600 ljudi iznelo taj zahtev, a da je samo dvoje dobilo azil.To, ukazuje, govori da ne funkcioniše azilni sistem, što znači da najveći broj ljudi kod nas nije u regularnom pravnom položaju.Ukoliko njihov status ne bude regulisan, Đurović kaže da bi trebalo razmišljati o privremenoj zaštiti ograničenog karaktera pre svega za ljude iz Avganistana i Sirije, ali i za one iz Azije i Afrike.„Tolerisanje njihovog iregularnog boravka u Srbiji je opasno, kako za položaj tih ljudi, tako i za građane i lokalnu sredinu“, naveo je Đurović.
https://lat.sputnikportal.rs/20220609/vlada-srbije-za-decu-i-izbeglice-u-ukrajini-tri-miliona-evra-1138299840.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija – društvo, srbija, društvo, izbeglice
srbija – društvo, srbija, društvo, izbeglice
Raste broj izbeglica u Srbiji
Od početka godine zabeležen je trend rasta broja izbeglica u Srbiji, najviše iz Azije i Afrike, kako bi pobegli od ratnog nasilja i velikih sukoba, a njihov status bi trebalo što pre rešiti, da bi mogli sami da se snalaze i privređuju, kaže Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila.
Povodom Svetskog dana izbeglica, koji se obeležava 20. juna, Đurović za Tanjug navodi da oko 40 odsto izbeglica u Srbiji dolazi iz Avganistana, ali da ih ima i iz Sirije, Somalije, Bangladeša, Pakistana i Indije.
Na pitanje da li postoji šansa da se na Balkanu tokom leta popune smeštajni kapaciteti izbeglicama, Đurović navodi da su priliv i odliv ljudi usklađeni, te do toga neće doći jer je broj izbeglica u Srbiji stabilan.
„Iako ima više od 250 ljudi koji dnevno ulaze sa juga u našu zemlju, vi imate i stalne pokušaje da se Srbija napusti na severu. Prema našim podacima stalan broj izbeglica u našoj zemlji je između 5.000 i 6.000 ljudi“, kazao je Đurović.
Đurović kaže da od ponašanja susednih zemalja članica EU zavisi koliko će se izbeglice zadržati u Srbiji, i ističe da se dnevno oko 500 ljudi vrati u našu zemlju sa granica EU.
„Ukoliko se nastavi sa takvim guranjem ljudi i zaustavljanjem na našim granicama, stvaraće se čepovi i teža humanitarna situacija za migrante i lokalne sredine u kojima se oni nalaze“, kazao je Đurović.
Naveo je da je letnji period povoljan za migracije, jer je tada ljudima lakše da se kreću, kao i da, uprkos pokušajima, iskustva na terenu pokazuju da se migracija nije usporila.
Dodao je i da se priliv izbeglica iz Turske dramatično povećava, iako mnoge države duž balkanske rute podižu ograde kako bi sprečile njihov prolazak.
Pored njih, kako kaže, značajan je i priliv izbeglica iz Ukrajine, jer je od početka sukoba 40.000 njih ušlo u našu zemlju, a više od 8.000 prijavilo boravak kod nas.
„To nisu male brojke za našu zemlju, a značajno je da mnogi tih ljudi ostaju u privatnom smeštaju, da se snalaze i da nisu opterećeni prihvatni kapaciteti Komesarijata za izbeglice i migracije, što se očekivalo u prvoj fazi ovog sukoba i ukrajinskog izbeglištva“, naveo je Đurović.
Đurović ističe da status izbeglica u Srbiji treba rešiti što pre, a da prioritet treba da bude olakšanje pristupa tržištu rada, kako bi mogli da se sami snalaze i privređuju.
Kada je reč o broju izbeglica koji su tražili azil u Srbiji, Đurović navodi da je od početka godine 1.600 ljudi iznelo taj zahtev, a da je samo dvoje dobilo azil.
To, ukazuje, govori da ne funkcioniše azilni sistem, što znači da najveći broj ljudi kod nas nije u regularnom pravnom položaju.
Ukoliko njihov status ne bude regulisan, Đurović kaže da bi trebalo razmišljati o privremenoj zaštiti ograničenog karaktera pre svega za ljude iz Avganistana i Sirije, ali i za one iz Azije i Afrike.
„Tolerisanje njihovog iregularnog boravka u Srbiji je opasno, kako za položaj tih ljudi, tako i za građane i lokalnu sredinu“, naveo je Đurović.
