https://lat.sputnikportal.rs/20220618/sve-maske-su-pale-srbiji-konacno-predoceno-da-moze-da-nastavi-ka-evropi-samo-ako-iscupa-srce-1138757886.html
Sve maske su pale: Srbiji konačno predočeno da može da nastavi ka Evropi samo ako iščupa srce
Sve maske su pale: Srbiji konačno predočeno da može da nastavi ka Evropi samo ako iščupa srce
Sputnik Srbija
Koliko smo se samo diplomatskih formulacija, nezgrapnih kovanica, lažnih političkih akrobacija i slatkorečivih poruka naslušali tokom prethodne dve decenije... 18.06.2022, Sputnik Srbija
2022-06-18T20:03+0200
2022-06-18T20:03+0200
2022-06-18T20:03+0200
srbija
analize i mišljenja
komentari
srbija
srbija – politika
evropska unija (eu)
kosovo i metohija (kim)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/12/1138757532_0:803:2048:1955_1920x0_80_0_0_4903c647d2bc6ed55b0eb0884cabcbfc.jpg
Protekle nedelje konačno je nastupio trenutak istine. Pale su maske, laže, paralaže i foliraže.Srbija je konačno čula i saznala da iza svih tih velikih reči koje su iz Brisela ka Beogradu slali godinama, stoji samo jedan zahtev – priznajte nezavisno Kosovo.Pale su maskeDa se nešto definitivno i bespovratno menja u pristupu prema kosovskom pitanju, nagovestio je najpre kancelar Nemačke Olaf Šolc prilikom posete Prištini i Beogradu.Za razliku od njegove prethodnice Angele Merkel, koja je uprkos jasnom stavu Nemačke da je Kosovo nezavisno, ipak birala reči i filigranski sakrivala želje u ime zajedničke evropske politike, Šolc je potpuno ogolio poziciju i poručio da bi Srbija morala da prizna Kosovo da bi postala članica Evropske unije.Otišao je, dakle, čak korak dalje i od svog zemljaka Volfganga Išingera koji je kao posrednik u pregovorima 2007. godine predložio za Srbiju i Kosovo model dve Nemačke koji ne predviđa međusobno priznanje.Hladan tuš iz EUAli, čak bi se i taj grubi Šolcov iskorak mogao pripisati novom imidžu nemačke vlade i promenama u toj zemlji, da nije usledio hladan tuš iz sedišta EU.Protekle nedelje, prvi put, jedan organ Evropske unije gotovo doslovce je prepisao poruku političkog lidera Berlina.Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta usvojio je 14. juna izveštaj sa naknadno dopisanim amandmanom u kome se prvi put doslovce navodi da – „Konačni sporazum između Srbije i Kosova treba da bude zasnovan na međusobnom priznanju“.Jasno, da jasnije ne možePolitički cinici će reći da su svi oduvek znali da je pred Srbijom neprekidno bio uslov da prizna Kosovo, iako tu lažnu državu ne priznaje ni pet članica EU.Ali, činjenica je da deklarativno, formalno, eksplicitno, nikada pred Beograd nije ispostavljen taj zahtev iako svi znaju da većina država EU koje predvodi Nemačka, a koje su priznale Kosovo, ne bi nikada dozvolile članstvo Srbije u Uniji dok se ona ne odrekne teritorije.Kraj hipokrizijeSada je to i napisano. Završen je dvodecenijski proces hipokrizije i diplomatskog „zavlačenja“ Srbije kako bi se ona održala na evropskom putu.Prvo je, nakon promašene mantre - „standardi, pa status“ i jednostranog proglašenja lažne države 2008. godine, Srbiji i vlasti Borisa Tadića rečeno da se Kosovo i EU nalaze na „duplim kolosecima“ i da Beograd treba hrabro da nastavi evropske integracije što se neće odraziti na status južne pokrajine.Potom je tu politiku brutalno srušio odlazeći britanski ambasador Stiven Vordsvort koji je u junu 2010. godine nedvosmisleno poručio:„Kosovo i EU za Srbiju više nisu odvojeni koloseci“.Sledeće 2011. godine izmišljena je nova fraza. Započeli su pregovori Beograda i Prištine pod okriljem EU, ali pod mandatom da su „statusno neutralni“.U Evropu samo bez srcaOd tada do danas, razni evropski zvaničnici i dokumenti, ponavljali su da ti pregovori moraju da napreduju da bi se Srbija kretala na putu ka EU.Koristile su se fraze, „značajan napredak u dijalogu“, „kretanje ka dobrosusedskim odnosima“, „kompromis u interesu svih“, „normalizacija života na terenu“...Poslednjih godina, zapadni lideri i briselski činovnici ponavljaju da je konačan cilj dijaloga da se postigne – sveobuhvatni i pravno obavezujući sporazum.I konačno, ovoga juna, okrenuta je nova stranica. I zatvoren je krug. Nema više lagarija.Beogradu je nedvosmisleno rečeno da mora da prizna Kosovo kao nezavisnu državu da bi jednog dana (niko ne zna kada) Srbija postala članica EU.Na Srbiji je sada da odluči šta joj je činiti. I da li joj se isplati da nastavi put ka EU, skraćena za 16 odsto državne teritorije.Da nastavi put – sa iščupanim srcem.
https://lat.sputnikportal.rs/20220528/da-se-smrznes-nova-velika-ponuda-zapada-isporucena-srbiji-1137789230.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Predrag Vasiljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/80/1120828000_524:0:2572:2048_100x100_80_0_0_3860d16a76b2563de4fc973893713ab3.jpg
Predrag Vasiljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/80/1120828000_524:0:2572:2048_100x100_80_0_0_3860d16a76b2563de4fc973893713ab3.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Predrag Vasiljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/80/1120828000_524:0:2572:2048_100x100_80_0_0_3860d16a76b2563de4fc973893713ab3.jpg
analize i mišljenja, komentari, srbija, srbija – politika, evropska unija (eu), kosovo i metohija (kim)
analize i mišljenja, komentari, srbija, srbija – politika, evropska unija (eu), kosovo i metohija (kim)
Sve maske su pale: Srbiji konačno predočeno da može da nastavi ka Evropi samo ako iščupa srce
Koliko smo se samo diplomatskih formulacija, nezgrapnih kovanica, lažnih političkih akrobacija i slatkorečivih poruka naslušali tokom prethodne dve decenije puta Srbije ka EU, kako bi nam se glavni uslov – pristanak na rasparčavanje države – umotao u oblandicu koju možemo da progutamo.
Protekle nedelje konačno je nastupio trenutak istine. Pale su maske, laže, paralaže i foliraže.
Srbija je konačno čula i saznala da iza svih tih velikih reči koje su iz Brisela ka Beogradu slali godinama, stoji samo jedan zahtev – priznajte nezavisno Kosovo.
Da se nešto definitivno i bespovratno menja u pristupu prema kosovskom pitanju, nagovestio je najpre
kancelar Nemačke Olaf Šolc prilikom posete Prištini i Beogradu.
Za razliku od njegove prethodnice
Angele Merkel, koja je uprkos jasnom stavu Nemačke da je Kosovo nezavisno, ipak birala reči i filigranski sakrivala želje u ime zajedničke evropske politike, Šolc je potpuno
ogolio poziciju i poručio da bi Srbija morala da prizna Kosovo da bi postala članica Evropske unije.
Otišao je, dakle, čak korak dalje i od svog zemljaka Volfganga Išingera koji je kao posrednik u pregovorima 2007. godine predložio za Srbiju i Kosovo model dve Nemačke koji ne predviđa međusobno priznanje.
Ali, čak bi se i taj grubi Šolcov iskorak mogao pripisati novom imidžu nemačke vlade i promenama u toj zemlji, da nije usledio hladan tuš iz sedišta EU.
Protekle nedelje, prvi put, jedan organ Evropske unije gotovo doslovce je prepisao poruku političkog lidera Berlina.
Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta
usvojio je 14. juna izveštaj sa naknadno dopisanim amandmanom u kome se prvi put doslovce navodi da – „Konačni sporazum između Srbije i Kosova treba da bude zasnovan na međusobnom priznanju“.
Jasno, da jasnije ne može
Politički cinici će reći da su svi oduvek znali da je pred Srbijom neprekidno bio uslov da prizna Kosovo, iako tu lažnu državu ne priznaje ni pet članica EU.
Ali, činjenica je da deklarativno, formalno, eksplicitno, nikada pred Beograd nije ispostavljen taj zahtev iako svi znaju da većina država EU koje predvodi Nemačka, a koje su priznale Kosovo, ne bi nikada dozvolile članstvo Srbije u Uniji dok se ona ne odrekne teritorije.
Sada je to i napisano. Završen je dvodecenijski proces hipokrizije i diplomatskog „zavlačenja“ Srbije kako bi se ona održala na evropskom putu.
Prvo je, nakon promašene mantre - „standardi, pa status“ i jednostranog proglašenja lažne države 2008. godine, Srbiji i vlasti Borisa Tadića rečeno da se Kosovo i EU nalaze na „duplim kolosecima“ i da Beograd treba hrabro da nastavi evropske integracije što se neće odraziti na status južne pokrajine.
Potom je tu politiku brutalno srušio odlazeći britanski ambasador Stiven Vordsvort koji je u junu 2010. godine nedvosmisleno poručio:
„Kosovo i EU za Srbiju više nisu odvojeni koloseci“.
Sledeće 2011. godine izmišljena je nova fraza. Započeli su pregovori Beograda i Prištine pod okriljem EU, ali pod mandatom da su „statusno neutralni“.
Od tada do danas, razni evropski zvaničnici i dokumenti, ponavljali su da ti pregovori moraju da napreduju da bi se Srbija kretala na putu ka EU.
Koristile su se fraze, „značajan napredak u dijalogu“, „kretanje ka dobrosusedskim odnosima“, „kompromis u interesu svih“, „normalizacija života na terenu“...
Poslednjih godina, zapadni lideri i briselski činovnici ponavljaju da je konačan cilj dijaloga da se postigne – sveobuhvatni i pravno obavezujući sporazum.
I konačno, ovoga juna, okrenuta je nova stranica. I zatvoren je krug. Nema više lagarija.
Beogradu je nedvosmisleno rečeno da mora da prizna Kosovo kao nezavisnu državu da bi jednog dana (niko ne zna kada) Srbija postala članica EU.
Na Srbiji je sada da odluči šta joj je činiti. I da li joj se isplati da nastavi put ka EU, skraćena za 16 odsto državne teritorije.
Da nastavi put – sa iščupanim srcem.
