Brnabićeva: Međunarodno pravo polomljeno na grbači Srbije
12:36 17.06.2022 (Osveženo: 13:00 17.06.2022)
© Tanjug / VLADA REPUBLIKE SRBIJE/ SLOBODAN MILJEVIC
Pratite nas
Premijer Srbije Ana Brnabić izjavila je da je međunarodni pravni poredak i međunarodno pravo "polomljeno 1999. i 2008. godine na grbači Srbije i srpskog naroda" dodavši da od tada svet više nije isto mesto jer je sve postalo moguće zato što u svetu vlada zakon jačeg, a ne međunarodnog prava.
Brnabićeva je nakon panela na kojem je učestvovala u okviru Prespan foruma na Ohridu, a odgovarajući na pitanje novinara kako se može napraviti paralela između Kosova i Ukrajine s obzirom da je na "Kosovu ubijeno 1.000 dece, silovano 20.000 žena, počinjeni ratni zločin i genocid", kazala da licitiranjem sa brojevima se unižavaju prave žrtve i dodala da ti podaci koje je izneo novinar, nisu tačni.
"Ne volim da pričam o brojevima jer pričamo o ljudskim životima i žao mi je što vi licitirate brojevima jer unižavate one žene koje su silovane, decu i ljude koji su pobijeni kada se tim brojevima tako koristite jer nigde ne postoje brojevi koje ste rekli jer nisu tačni i to se nije desilo. I kada je Priština pozvala da se prijave slučajevi silovanja, prijavilo se nešto više od 900 žena, što je strašno, katastrofalno, za svaku osudu, ali nemojte da pričate o 20.000", kazala je Brnabićeva.
Ističe da je potpuno jasno šta je međunarodno pravo i međunarodni pravni poredak i naglašava nepovredivost teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država.
"Ni po koju cenu, ne postoji nigde u međunarodnom pravu da je neki teritorijalni integritet povrediv u određenom slučaju. On je nepovrediv i nikada se to pre nije desilo osim u slučaju Srbije i nikada posle", podvukla je.
Kada se govori o tome ko kaže šta je dovoljno veliki razlog za agresiju na jednu zemlju, Brnabić pita ko odlučuje o tome i kaže da je i Rusija rekla da su izvršili agresiju na Ukrajinu da bi sprečili genocid koji se dešavao osam godina.
"Ne ulazim u to, meni je agresija na jednu međunarodnu priznatu državu agresija jer je teritorijalni integritet nepovrediv. Nije se desio genocid na KiM, ne postoji nijedna osuda, ne postoji ni slučaj. U ovom trenutku, teritorija KiM ostaje do dana današnjeg postkonfliktno područje sa najmanje povratnika, od svih postkonfliktnih zona na svetu", naglasila je Brnabićeva.
Podseća da se na KiM desio pogrom 2004. godine, da su tada srušene crkve i manastiri čak i oni pod zaštitom UNESCO-a, da su ubijani Srbi, proterani skoro svi Srbi sa teritorije južno od Ibra, da se desilo etničko čišćenje gradova - Prištine, Gnjilana, Đakovice...
Kako kaže, četiri godine nakon toga neko proglasi nezavisnost, bez referenduma, bez ičega i neko potrči da prizna tu nezavisnost.
"Da li je tada bilo genocida, zločina? Bilo je, ali nad Srbima", podvlači.
Ističe da ne postoji nijedan jedini princip koga se bilo ko držao kada je ili proglasio nezavisnost ili ovi drugi koji su to priznali.
Svi principi međunarodnog prava su pogaženi na najbrutalniji način, kaže premijerka i dodaje da je otvorena Pandorina kutija i da smo od tada videli različite scenarije u različitim zemljama EU.
"OK je to, ali se makar dogovorite o okvirima međunarodnog prava koji ćete da poštujete. Da li hoćete da iznad poštovanja teritorijalnog integriteta bude pravo samoopredeljenja? Dobro, ali onda tako mora da bude i onda svi moraju da imaju pravo na samoopredeljenje, a ne može neko samo zato što je veliki, jak i moćan da bira gde će da primeni jedan princip, a gde neki drugi", poručila je Brnabić.
Kad govore o Srbiji, kao u ogledalu vide svoju bruku
Brnabićeva je izjavila da je Srbija u posebno teškoj situaciji pošto se njen evropski put uslovljava priznavanjem tzv. Kosova, iako se to ne pominje nigde u pregovaračkoj poziciji EU, a što je, navodi, rezultat licemerja zemalja koje su priznale tzv. Kosovo, pre svega onih iz EU.
"Ogromna je kompleksnost tog pitanja i Srbija je u specifičnoj poziciji, zato što te zemlje kada pogledaju u Srbiju, oni kao u ogledalu vide svoje licemerje, duple standarde i bruku, a to ne žele da vide", poručila je Brnabić odgovarajući na pitanja novinara na Ohridu, gde je učestvovala na Prespa forumu.
Kako je rekla, od kad je izbio rat u Ukrajini, Srbija je u još težoj situaciji, zbog ogromnog licemerja velikog broja zemalja EU i nekih drugih koje su priznale tzv. Kosovo.
"Oni se, svim srcem i dušom, bore za teritorijalni integritet Ukrajine, potpuno u skladu sa principima međunarodnog prava, za teritorijalni integritet međunarodno priznatih država, u čemu imaju našu punu podršku. Istovremeno, taj prvi princip međunarodnog prava nije važio za Srbiju. Oni su ga prekršili 1999. i 2008. godine", istakla je Brnabićeva.
Ona je upitala i kako teritorijalni integritet međunarodno priznatih država mora da se brani po svaku cenu u slučaju Ukrajine, dok u slučaju Srbije može da se prekrši.
"Kako može da se bombarduje jedna zemlja bez odluke UN, što je bila agresija Srbiju, a danas se misli da je to katastrofalno. To i jeste katastrofalno, ali kako to katastrofalno ne može da se primeni na nama", dodala je Brnabićeva.
Kako je rekla, pojedine zemlje stepen licemerja pokazuju i time što su prekršile Rezoluciju SB UN 1244 time što su priznali tzv. Kosovo, dok se u svim drugim problemima pozivaju na puno poštovanje rezolucija UN.
"Ko onda u ovom svetu odlučuje, pošto u ovom svetu više očigledno nema međunarodnog prava, već prava jačeg i sile? Koja rezolucija Saveta bezbednosti se poštuje, a koja ne? Terate i ucenjujete oni koje nisu priznali Kosovo da ga priznaju i time da kršite Rezoluciju Saveta bezbednosti", ukazala je Brnabićeva.
Ona je naglasila da je to presedan, koji se, kada je jednom postavljen, ponavlja.
"To će otežati put svih nas u EU i to se već dešava Srbiji. Time što se u našoj pregovaračkoj poziciji govori o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, Srbije i Kosova sa zvezdicom, koja garantuje teritorijalni integritet Srbije u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244 u njenim međunarodnim granicama, i nigde se ne pominje priznavanje Kosova od Srbije, o čemu sada čujemo da se očekuje", istakla je Brnabićeva.
Poručila je da je to presedan i da bi bilo najbolje da se svi vrate na pozicije međunarodnog prava i međunarodnog poretka.
"Tada će sve će biti lakše, jer ono što je agresija reći će se da je agresija, ono što je poštovanje teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država će biti poštovanje teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država, i njegova nepovredivost, ni po koju cenu. Onda ćemo svi znati na čemu smo", zaključila je Brnabićeva.
Za opšti napredak potrebna integracija regiona u EU
Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je na Prespa forumu na Ohridu, da je za opšti napredak regiona neophodno da se Zapadni Balkan integriše u Evropsku uniju.
Brnabićeva je istakla da su dva ključna prioriteta Srbije ulazak u Evropsku uniju i saradnja sa zemljama regiona, ukazujući na značaj inicijative "Otvoreni Balkan".
Premijerka je na panelu "65 godina posle Rimskog ugovora: Da li je Evropa ekonomski obnovljena i integrisana?" ocenila da to još uvek nije slučaj i da ne može biti opšteg razvoja i napretka bez integracije Zapadnog Balkana u Uniju.
Ona je istakla i da Srbija gradi puteve kako bi unapredila transport robe, ali i protok ljudi i kapitala, kako auto-putem ka Severnoj Makedoniji i Bugarskoj, tako i gradeći autoput ka Crnoj Gori i BiH.
"Kada Srbija dobije novu vladu, pitanje broj jedan biće pitanje energetike i energetske snabdevenosti, kao i izgradnja interkonektora sa Severnom Makedonijom i gasna povezanost sa Grčkom i Bugarskom", rekla je Brnabićeva.
Premijerka je, odgovarajući na kritike da inicijativa "Otvoreni Balkan" nije usklađena sa Berlinskim procesom, rekla da je upravo suprotno, jer je ta inicijativa, koja treba da olakša život građanima ovog regiona, ali i olakša privrednu saradnju, transport, u potpunosti u skladu sa Berlinskim procesom.
Brnabićeva je izrazila zadovoljstvo što danas učestvuje na panelu u okviru Prespa foruma, dodajući da joj je čast što je u gostima kod svojih prijatelja.
Na Ohridu su se okupili lideri Zapadnog Balkana, kako bi razgovarali o unapređenju odnosa i političkih dijaloga između zemalja regiona, kao i integraciji ovog dela Evrope u EU.
Osnovna tema ovogodišnjeg foruma je "Izgradnja budućnosti Zapadnog Balkana u modernoj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi".
Prespa forum pokrenut je prošle godine kao okvir za izgradnju poverenja i političkog dijaloga između zemalja Zapadnog Balkana, a vlasti u Skoplju označile su manifestaciju i kao platformu za zaštitu i promociju političkih sporazuma.
