Avion otkriva licemerje: London skinuo masku branioca ljudskih prava i postao - egzekutor očajnika
Pratite nas
Dok Ukrajince dočekuje sa zastavama, insistirajući na poštovanju ljudskih prava, Velika Britanija istrajava u nameri da ljude sa drugog kontinenta, druge boje kože i druge rase deportuje u Ruandu. Šta god da bude kraj ove priče, deportacija je veoma loš znak za savremenu Britaniju, smatraju sagovornici Sputnjika
Iako je plan britanske vlade da tražioce azila deportuje u Ruandu osujećen odlukom Evropskog suda za ljudska prava, London, sudeći po izjavama visokih britanskih zvaničnika neće odustati od svog nauma, pa čak iako cena bude napuštanje konvencije o ljudskim pravima.
Evropski sud neće sprečiti britansku vladu da "uradi pravu stvar", izjavila je ministarka unutrašnjih poslova Priti Patel uz opasku da je presuda "veoma iznenađujuća" i u suprotnosti s presudama britanskih sudova poslednjih nekoliko dana. Avion će, stav je zvaničnog Londona, poleteti za Ruandu makar s jednim migrantom u avionu, i uprkos procenama da bi poreske obveznike to moglo da košta stotine hiljada funti.
Pravo lice imperije
Da li je istrajnost Britanije da ostane dosledna odluci da azilante pošalje u Ruandu koja baš i nije raj za ljudska prava, govori da se niko lakše ne obračunava sa progonjenima od lažnih apostola slobode, ljudskih prava i solidarnosti?
Predstavljanje Velike Britanije i Severne Irske na godišnjoj NATO paradi u Norfolku
To je tradicionalno ponašanje jedne imperijalne sile koje traje već više od 200 godina, komentariše istoričar Aleksandar Rastović.
S jedne strane, ona se, kaže, zalaže za ljudska i manjinska prava, poštovanje međunarodnog prava, a onda kada dođe do konkretnih situacija kao što je slučaj sada sa ovom deportacijom ili sisjaset drugih slučajeva čiji smo svedoci, onda se pokazuje pravo lice britanske politike.
„Bojim se da je to samo nastavak politike duplih standarda Ujedinjenog Kraljevstva, koje se ne sprovodi samo poslednjih godina i decenija. Podsetiću vas na ulogu Velike Britanije u jugoslovenskoj krizi, svih konferencija o budućnosti jugoslovenske države gde se s jedne strane deklarativno zalagala za poštovanje međunarodnog prava, a onda isto to pravo pogazila na primeru priznavanja granica bivših jugoslovenskih država. Ona koja ima problem i sa Škotskom i sa Severnom Irskom, gde je prisutan secesionistički duh, podsticala je odvajanje BiH, Hrvatske i Slovenije".
Jedne proteruje, nad drugima lije krokodilske suze
Kada su u pitanju drugi mali narodi, principi, kaže Rastović ne važe, a kada su u pitanju oni, onda se vodi računa o svemu.
Radi se, kaže Rastović, o jednoj pogubnoj politici koja nije samo stvar bilateralnih odnosa između Velike Britanije i Ruande ili Velike Britanije i Srbije ili neke druge države već nepoštovanja osnovnih načela međunarodnog prava.
Dok azilante proteruje u Ruandu, ista ta Britanija u drugim situacijama lije krokodilske suze nad drugim narodima i nacijama.
Interes ispred saveznika
Kao neko ko dugo proučava britansku istoriju, pre svega 19. veka, Rastović kaže da se Velika Britanija uvek rukovodila sopstvenim interesima i načelom da u politici nema saveznika već samo golog interesa. Tako je bilo kroz čitav 19. i 20. vek, ali i danas.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski i premijer Velike Britanije Boris Džonson na sastanaku u Londonu
© AFP 2023 / AARON CHOWN
„Slučaj sa Ruandom i slučaj sa Ukrajinom pokazuju da Velika Britanija isključivo vodi računa o svojim interesima dok se zaklanja iza brige o manjinskim i ljudskim pravima“.
Koloritna slika vremena
Ovo je odraz opšteg besmisla, koloritne slike vremena, izraz panike, bezakonja i bezidejnosti, ocenjuje dugogodišnji dopisnik iz Londona Siniša Ljepojević, utoliko neprijatniji što akciju deportacije azilanata sprovodi ministarka unutrašnjih poslova koja je i sama imigrant, poreklom iz Indije.
Migranti u Izmiru, Turska
© AFP 2023 / Ozan Kose
„Situacija je takva da se ruše svi principi. Oni su poštovali ljudska prava, nekada do besmisla kao u situacijama kada čoveku koji na ime ljudskih prava tuži državu, britanska država plaća advokata. Očigledno da se sada pravi jedna nova pravna praksa jer Britanija pripada precedentnom pravu i kada se uspostavi presedan on postaje izvorište prava“.
Zašto Ruanda?
U celom ovom zamešeteljstvu trebalo bi uzeti u obzir, smatra Ljepojević, dve činjenice - prvu da je ova odluka usmerena delom i protiv Francuske koja pušta migrante ka Engleskoj, i druga, mesto koje Ruanda zauzima u širem kontekstu, jer, upravo izbor Ruande otkriva uticaj britanske elite na sve ono što se događalo u ovoj zemlji.
Izbeglica iznad izbegličkog kampa Tutsi naroda u Ruandi, 25. avgusta 1994.
© AP Photo / Jean-March Bouju
Takođe, napominje, interesanta je činjenica koja ne uzmiče oku posmatrača, da u zemlji u kojoj se Ukrajinci dočekuju raširenih ruku, ljudi osuđeni na deportaciju imaju crne boje kože.
Ruanda je u izveštaju Fridom hausa navedena kao jedna od vodećih zemalja koje sprovode "agresivne kampanje transnacionalne represije".
