https://lat.sputnikportal.rs/20220614/opasan-plan-potpis-na-genocid-pa-ulazak-u-potocare-1138466338.html
Opasan plan: Potpis na "genocid" pa ulazak u Potočare
Opasan plan: Potpis na "genocid" pa ulazak u Potočare
U memorijalni centar Potočari uskoro će moći da uđe samo onaj ko svojeručno potpiše da se u Srebrenici dogodio genocid. Prema saznanjima Novosti, plan koji se... 14.06.2022, Sputnik Srbija
2022-06-14T10:07+0200
2022-06-14T10:07+0200
2022-06-14T10:07+0200
region
region – politika
region
politika
bosna i hercegovina (bih)
/html/head/meta[@name='og:title']/@content
/html/head/meta[@name='og:description']/@content
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110834/23/1108342386_0:110:2048:1262_1920x0_80_0_0_c6ac72f2fd733b11afcd1389ca87d2c1.jpg
Ova opasna ideja, međutim, samo je prvi korak dobro osmišljene akcije. Kako za "Novosti" otkriva Branimir Kojić, predsednik Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila "Srebrenica", namera je da se posle određenog vremena svi sakupljeni potpisi pošalju u Evropski parlament kako bi se tamo otvorila rasprava o "genocidu". On kaže da se o ovoj inicijativi uveliko priča među Bošnjacima."Nažalost, temelj politike bošnjačkog društva počiva na navodnom genocidu u Srebrenici. Svi mi znamo šta je tamo bilo tokom rata i kakva je definicija genocida. Srpski narod je tokom Drugog svetskog rata dobro zapamtio šta je genocid. A svi koji žele da se edukuju oko tog pojma mogu slobodno da odu u Jasenovac. Iako je u Podrinju stradalo više hiljada Srba i počinjeni monstruozni zločini, oni se uporno iz Sarajeva minimizuju, a veličaju se zločini nad Bošnjacima", ukazuje Kojić.Prema njegovim rečima, Memorijalni centar Potočari već godinama je jedna od poluga koje SDA koristi po potrebi i mnoge akcije koje su bitne za tu stranku i za bošnjačke političare iz Sarajeva upravo kreću iz Srebrenice.Radan Ostojić, predsednik Boračke organizacije RS, kaže da bošnjački političari nikada neće odustati od stavljanja prefiksa "genocidni" srpskom narodu:Ostojić ističe i da ga ne iznenađuju nove inicijative iz bošnjačke političke kuhinje čija je okosnica Srebrenica:"Od završetka rata međunarodna zajednica prihvatila je jednosmeran stav bošnjačke politike po kojem su samo oni žrtve rata u BiH, dok su svi ostali zločinci. Najgore što se insistira na kolektivnoj odgovornosti, što je u sistemu krivičnog prava napušteno odavno".Veljko Lazić, predsednik Republičke organizacije porodica poginulih i nestalih civila i vojnika, ukazuje da se pojačavaju bošnjačke akcije oko Srebrenice kako se približava 11. jul:Inače, bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Valentin Incko nametnuo je 23. jula prošle godine dopune Krivičnog zakona BiH, kojima se zabranjuje i kažnjava "negiranje genocida"."Ko javno odobri, porekne, grubo umanji ili pokuša da opravda zločin genocida, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin utvrđen pravosnažnom presudom u skladu s Poveljom Međunarodnog vojnog suda pridruženom uz Londonski sporazum od 8. avgusta 1945. ili Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju ili Međunarodnog krivičnog suda ili suda u BiH, kazniće se kaznom zatvora od šest meseci do pet godina", navedeno je u Inckovoj odluci.Nakon što je Incko nametnuo izmene Krivičnog zakona, kojima se i zatvorom kažnjava "negiranje genocida", on je napustio BiH i na njegovo mesto je došao Kristijan Šmit. Inckova odluka izazvala je politički zemljotres u BiH. Republika Srpska je odbila da primenjuje odluku, proglasila je neprihvatljivom i otvorila pitanje vraćanja svih nadležnosti koje su prenesene sa RS na BiH, a rezultat su odluka visokih predstavnika u BiH. Usledile su i krivične prijave protiv mnogih Srba, jer su u javnim nastupima negirali "genocid". Incko je naveo da će Odluka biti na snazi dok se u Parlamentu BiH ne usvoji zakon o negiranju genocida. Za ovo već decenijama nema političke saglasnosti, prenose Novosti.
bosna i hercegovina (bih)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
region – politika, region, politika, bosna i hercegovina (bih)
region – politika, region, politika, bosna i hercegovina (bih)
Opasan plan: Potpis na "genocid" pa ulazak u Potočare
Pratite nas
U memorijalni centar Potočari uskoro će moći da uđe samo onaj ko svojeručno potpiše da se u Srebrenici dogodio genocid. Prema saznanjima Novosti, plan koji se uveliko razrađuje predviđa da će svaki punoletni potencijalni gost, svojim parafom praktično potvrditi da prihvata Rezoluciju o genocidu u Srebrenici.
Ova opasna ideja, međutim, samo je prvi korak dobro osmišljene akcije.
Kako za "Novosti" otkriva Branimir Kojić, predsednik Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila "Srebrenica", namera je da se posle određenog vremena svi sakupljeni potpisi pošalju u Evropski parlament kako bi se tamo otvorila rasprava o "genocidu". On kaže da se o ovoj inicijativi uveliko priča među Bošnjacima.
"Nažalost, temelj politike bošnjačkog društva počiva na navodnom genocidu u Srebrenici. Svi mi znamo šta je tamo bilo tokom rata i kakva je definicija genocida. Srpski narod je tokom Drugog svetskog rata dobro zapamtio šta je genocid. A svi koji žele da se edukuju oko tog pojma mogu slobodno da odu u Jasenovac. Iako je u Podrinju stradalo više hiljada Srba i počinjeni monstruozni zločini, oni se uporno iz Sarajeva minimizuju, a veličaju se zločini nad Bošnjacima", ukazuje Kojić.
Prema njegovim rečima, Memorijalni centar Potočari već godinama je jedna od poluga koje SDA koristi po potrebi i mnoge akcije koje su bitne za tu stranku i za bošnjačke političare iz Sarajeva upravo kreću iz Srebrenice.
"Ogromna finansijska sredstva su upumpana u Memorijalni centar i mi koji živimo u Podrinju znamo da se konstantno radi na održavanju mita o Srebrenici", ističe Kojić.
Radan Ostojić, predsednik Boračke organizacije RS, kaže da bošnjački političari nikada neće odustati od stavljanja prefiksa "genocidni" srpskom narodu:
"U tim pokušajima već su maksimalno iskoristili međunarodnu zajednicu i Valentina Incka, koji je nametnuo izmene Krivičnog zakona", kaže Ostojić.
Ostojić ističe i da ga ne iznenađuju nove inicijative iz bošnjačke političke kuhinje čija je okosnica Srebrenica:
"Od završetka rata međunarodna zajednica prihvatila je jednosmeran stav bošnjačke politike po kojem su samo oni žrtve rata u BiH, dok su svi ostali zločinci. Najgore što se insistira na kolektivnoj odgovornosti, što je u sistemu krivičnog prava napušteno odavno".
Veljko Lazić, predsednik Republičke organizacije porodica poginulih i nestalih civila i vojnika, ukazuje da se pojačavaju bošnjačke akcije oko Srebrenice kako se približava 11. jul:
"Zbog Srebrenice je u zastoju pronalaženje srpskih žrtva. Još 1.650 tela naših civila i vojnika nije pronađeno. Za to vreme samo se traže tela nestalih Bošnjaka. Srebrenica i sarajevsko viđenje dešavanja u ratu u ovoj opštini su temelj bošnjačke politike", kaže Lazić.
Inače, bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Valentin Incko nametnuo je 23. jula prošle godine dopune Krivičnog zakona BiH, kojima se zabranjuje i kažnjava "negiranje genocida".
"Ko javno odobri, porekne, grubo umanji ili pokuša da opravda zločin genocida, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin utvrđen pravosnažnom presudom u skladu s Poveljom Međunarodnog vojnog suda pridruženom uz Londonski sporazum od 8. avgusta 1945. ili Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju ili Međunarodnog krivičnog suda ili suda u BiH, kazniće se kaznom zatvora od šest meseci do pet godina", navedeno je u Inckovoj odluci.
Nakon što je Incko nametnuo izmene Krivičnog zakona, kojima se i zatvorom kažnjava "negiranje genocida", on je napustio BiH i na njegovo mesto je došao Kristijan Šmit. Inckova odluka izazvala je politički zemljotres u BiH. Republika Srpska je odbila da primenjuje odluku, proglasila je neprihvatljivom i otvorila pitanje vraćanja svih nadležnosti koje su prenesene sa RS na BiH, a rezultat su odluka visokih predstavnika u BiH. Usledile su i krivične prijave protiv mnogih Srba, jer su u javnim nastupima negirali "genocid".
Incko je naveo da će Odluka biti na snazi dok se u Parlamentu BiH ne usvoji zakon o negiranju genocida.
Za ovo već decenijama nema političke saglasnosti, prenose Novosti.
