https://lat.sputnikportal.rs/20220614/biti-ili-ne-biti-za-ameriku-svesno-guranje-u-provaliju-ili-nekontrolisana-inflacija-1138490834.html
Amerika na raskrsnici: Svesno guranje u provaliju ili nekontrolisana inflacija
Amerika na raskrsnici: Svesno guranje u provaliju ili nekontrolisana inflacija
Sputnik Srbija
Pred američkim Federalnim rezervama (FED) i njenim predsednikom Džeromom Pauelom težak je izbor. Da li svesno da gurnu zemlju u recesiju kako bi pokušali da... 14.06.2022, Sputnik Srbija
2022-06-14T17:26+0200
2022-06-14T17:26+0200
2022-06-14T17:35+0200
ekonomija
svet – ekonomija
makroekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/0d/1138455431_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_1b1684f1ba42d58a262a19709de1b561.jpg
Prošlonedeljni podaci o inflaciji u maju od 8,6 odsto ostavljaju malo vremena za odlaganje te odluke.Od Pauela, koji se u većem delu prošle godine odnosio prema inflaciji prilično tolerantno, sada se očekuje da će u utorak i sredu podržati novo povećanje referentne kamatne stope za 0,5 odsto, prenosi „Blumberg“. To bi ujedno značilo da SAD idu korak bliže recesiji, a to je ono čega se tržište pribojava.Oko 70 odsto vodećih ekonomista koje je anketirao „Fajnenšenel tajms“ prognoziralo je da će američka ekonomija iduće godine zapasti u recesiju. Rezultati istraživanja sugerišu da će se najveća svetska ekonomija smanjiti nakon jednog od najbržih oporavaka u istoriji, posle pandemije virusa korona.U naporima da obuzda najvišu inflaciju u poslednjih 40 godina, američka centralna banka (FED) već je započela jedan od najbržih ciklusa zaoštravanja monetarne politike u poslednjih nekoliko decenija. FED je od marta već podigao referentnu kamatnu stopu za 0,75 odsto, što je povećalo troškove zaduživanja.Iako je Pauel nedavno ocenio da bi stavljanje pritiska na kontrolu cena moglo da izazove izvestan bol, a možda čak i veću nezaposlenost, on je izbegao da pomene recesiju. Istovremeno, američka ministarka finansija Dženet Jelen izjavila je da ne očekuje da će ekonomija SAD krenuti u recesiju, ali će se rast „apsolutno“ usporiti, a benzin neće uskoro pojeftiniti.„Harvard biznis rivju“ ocenjuje da bi FED svesnim izazivanjem recesije verovatno ugasio vatru inflacije, ali da to nije zagarantovano. Prebrzo ili preveliko povećanje kamatne stope povećava rizik od recesije i umanjuje verovatnoću „mekog sletanja“.Inflacija koja je nastala oporavkom od pandemije izazvana je neobičnim spojem više faktora, izuzetno visokom potražnjom podstaknutom ogromnim finansijskim stimulansima i istovremenim uskim grlima u ponudi na tržištu proizvoda, roba i rada. Inflacija se pokazala upornijom nego što se očekivalo, zbog novih šokova.U početku se činila bezopasnom, kao „odvajanje“ od niskih cena na samom početku pandemije, a kasnije je došlo do pojave uskih grla u snabdevanju, zatim do energetske krize prošle godine i najzad ukrajinske krize i ekonomske blokade u Kini ove godine, preneo je „Blic biznis“.Dalji tok inflacije teško je predvideti i u slučaju totalnog zaoštravanja monetarne politike FED-a.
https://lat.sputnikportal.rs/20220613/potop-na-trzistima-sirom-sveta-zbog-straha-od-inflacije-i-vecih-kamata-milijarde-na-udaru-1138449541.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet – ekonomija, makroekonomija
svet – ekonomija, makroekonomija
Amerika na raskrsnici: Svesno guranje u provaliju ili nekontrolisana inflacija
17:26 14.06.2022 (Osveženo: 17:35 14.06.2022) Pred američkim Federalnim rezervama (FED) i njenim predsednikom Džeromom Pauelom težak je izbor. Da li svesno da gurnu zemlju u recesiju kako bi pokušali da obuzdaju rast cena ili da puste da inflacija nastavi da se penje?
Prošlonedeljni podaci o inflaciji u maju od 8,6 odsto ostavljaju malo vremena za odlaganje te odluke.
Od Pauela, koji se u većem delu prošle godine odnosio prema inflaciji prilično tolerantno, sada se očekuje da će u utorak i sredu podržati novo povećanje referentne kamatne stope za 0,5 odsto, prenosi „Blumberg“. To bi ujedno značilo da SAD idu korak bliže recesiji, a to je ono čega se tržište pribojava.
Oko 70 odsto vodećih ekonomista koje je anketirao „Fajnenšenel tajms“ prognoziralo je da će američka ekonomija iduće godine zapasti u recesiju. Rezultati istraživanja sugerišu da će se najveća svetska ekonomija smanjiti nakon jednog od najbržih oporavaka u istoriji, posle pandemije virusa korona.
U naporima da obuzda najvišu inflaciju u poslednjih 40 godina, američka centralna banka (FED) već je započela jedan od najbržih ciklusa zaoštravanja monetarne politike u poslednjih nekoliko decenija. FED je od marta već podigao referentnu kamatnu stopu za 0,75 odsto, što je povećalo troškove zaduživanja.
Savezni komitet FED-a za otvoreno tržište započeće u utorak dvodnevno zasedanje o monetarnoj politici, na kojem se očekuje da će izglasati prvo uzastopno povećanje kamatne stope za pola procenta od 1994. godine. Takođe, očekuje se da će FED nagovestiti nastavak tog tempa povećanja kamata barem do septembra.
Iako je Pauel nedavno ocenio da bi stavljanje pritiska na kontrolu cena moglo da izazove izvestan bol, a možda čak i veću nezaposlenost, on je izbegao da pomene recesiju. Istovremeno, američka ministarka finansija Dženet Jelen izjavila je da ne očekuje da će ekonomija SAD krenuti u recesiju, ali će se rast „apsolutno“ usporiti, a benzin neće uskoro pojeftiniti.
„Harvard biznis rivju“ ocenjuje da bi FED svesnim izazivanjem recesije verovatno ugasio vatru inflacije, ali da to nije zagarantovano. Prebrzo ili preveliko povećanje kamatne stope povećava rizik od recesije i umanjuje verovatnoću „mekog sletanja“.
Inflacija koja je nastala oporavkom od pandemije izazvana je neobičnim spojem više faktora, izuzetno visokom potražnjom podstaknutom ogromnim finansijskim stimulansima i istovremenim uskim grlima u ponudi na tržištu proizvoda, roba i rada. Inflacija se pokazala upornijom nego što se očekivalo, zbog novih šokova.
U početku se činila bezopasnom, kao „odvajanje“ od niskih cena na samom početku pandemije, a kasnije je došlo do pojave uskih grla u snabdevanju, zatim do energetske krize prošle godine i najzad ukrajinske krize i ekonomske blokade u Kini ove godine,
preneo je „Blic biznis“.
Dalji tok inflacije teško je predvideti i u slučaju totalnog zaoštravanja monetarne politike FED-a.
