https://lat.sputnikportal.rs/20220612/sve-boljke-vozila-na-baterije-zasto-srbi-slabo-kupuju-elektricne-automobile-1138398909.html
Sve „boljke“ vozila na baterije: Zašto Srbi slabo kupuju električne automobile
Sve „boljke“ vozila na baterije: Zašto Srbi slabo kupuju električne automobile
Sputnik Srbija
Kupovina električnog automobila je interesantna opcija za građane Srbije i 86 odsto njih bi možda ili sigurno to uradilo, ali bi većina bila spremna da izdvoji... 12.06.2022, Sputnik Srbija
2022-06-12T20:30+0200
2022-06-12T20:30+0200
2022-06-12T20:30+0200
magazin
ekonomija
svet – ekonomija
automobili
energetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112125/48/1121254883_20:0:982:541_1920x0_80_0_0_9bf95553452d9f9dc2056dba9ae72d9c.jpg
Ovo je pokazalo novo istraživanje NALED-a, koje je ukazalo i na činjenicu da pored cene postoji i još važniji izazov, a to je nedovoljno razvijena infrastruktura.Prema podacima MUP-a, u 2020. bilo je registrovano 2,2 miliona vozila od čega tek 1.416 hibridnih i 102 električna.Cenovnici distributera pokazuju da su hibridna i električna vozila i do tri puta skuplja od standardnih i za tri četvrtine građana to je ključni razlog zašto nisu prešli na električni pogon.Kako je dodala, pored obezbeđivanja većeg broja punjača izazov će biti i regulisanje naplate punjenja koje je sada besplatno. Proračun je da bi i u slučaju uvođenja naknade, trošak punjenja, bez naknade za korišćenje punjača i drugih troškova, bio nekoliko puta niži nego kod konvencionalnih vozila kod kojih iznosi u proseku 1.300 dinara na 100 kilometara, prenosi „Blic biznis“.Problematičan i dometTreća briga na koju građani ukazuju je domet električnih vozila. Najveći deo ispitanika (65%) bio bi zadovoljan dometom do 500 kilometara. Iako konvencionalni automobili imaju doseg od 500 do 790 kilometara s jednim punjenjem rezervoara, električna vozila ne zaostaju u tom segmentu (od 455 do 836 kilometara) i evidentno je da bi zadovoljila većinu potreba.Za duže relacije, pored brzih punjača, jedno od rešenja mogle bi biti zamenjive baterije.Biljana Vuksanović, državna sekretarka Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture najavila je za 2022. godinu izradu strateškog okvira za unapređenje sektora e-Mobilnosti, a prvi korak na tom putu biće pojednostavljenje postupka instaliranja punjača.Prema njenim rečima, do kraja godine biće pripremljeni i predlozi Zakona o planiranju i Zakona o putevima, a sa Ministarstvom unutrašnjih poslova planirana je izmena i dopuna zakonskih rešenja iz oblasti e-Mobilnosti koji se odnose na bezbednost u saobraćaju.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
magazin, svet – ekonomija, automobili, energetika
magazin, svet – ekonomija, automobili, energetika
Sve „boljke“ vozila na baterije: Zašto Srbi slabo kupuju električne automobile
Kupovina električnog automobila je interesantna opcija za građane Srbije i 86 odsto njih bi možda ili sigurno to uradilo, ali bi većina bila spremna da izdvoji najviše 3.000 evra iznad cene drugih automobila.
Ovo je pokazalo novo istraživanje NALED-a, koje je ukazalo i na činjenicu da pored cene postoji i još važniji izazov, a to je nedovoljno razvijena infrastruktura.
Prema podacima MUP-a, u 2020. bilo je registrovano 2,2 miliona vozila od čega tek 1.416 hibridnih i 102 električna.
Cenovnici distributera pokazuju da su hibridna i električna vozila i do tri puta skuplja od standardnih i za tri četvrtine građana to je ključni razlog zašto nisu prešli na električni pogon.
„Prema različitim procenama, u Srbiji je instalirano između 50 i 150 punjača. Prosečno vreme punjenja je oko 4,5 sata što bi značilo da se na jednom punjaču dnevno može napuniti najviše pet automobila. Na auto-putevima je postavljeno svega osam punjača, a do kraja ove godine biće ih najviše 18“, istakla je Irena Đorđević, menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u.
Kako je dodala, pored obezbeđivanja većeg broja punjača izazov će biti i regulisanje naplate punjenja koje je sada besplatno. Proračun je da bi i u slučaju uvođenja naknade, trošak punjenja, bez naknade za korišćenje punjača i drugih troškova, bio nekoliko puta niži nego kod konvencionalnih vozila kod kojih iznosi u proseku 1.300 dinara na 100 kilometara,
prenosi „Blic biznis“.
Treća briga na koju građani ukazuju je domet električnih vozila. Najveći deo ispitanika (65%) bio bi zadovoljan dometom do 500 kilometara. Iako konvencionalni automobili imaju doseg od 500 do 790 kilometara s jednim punjenjem rezervoara, električna vozila ne zaostaju u tom segmentu (od 455 do 836 kilometara) i evidentno je da bi zadovoljila većinu potreba.
Za duže relacije, pored brzih punjača, jedno od rešenja mogle bi biti zamenjive baterije.
Biljana Vuksanović, državna sekretarka Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture najavila je za 2022. godinu izradu strateškog okvira za unapređenje sektora e-Mobilnosti, a prvi korak na tom putu biće pojednostavljenje postupka instaliranja punjača.
Prema njenim rečima, do kraja godine biće pripremljeni i predlozi Zakona o planiranju i Zakona o putevima, a sa Ministarstvom unutrašnjih poslova planirana je izmena i dopuna zakonskih rešenja iz oblasti e-Mobilnosti koji se odnose na bezbednost u saobraćaju.
