https://lat.sputnikportal.rs/20220612/ako-nato-udje-u-moldaviju-to-ce-dovesti-do-gradjanskog-rata-olivera-ikodinovic-rusija-rumunija-1138250812.html
Ako NATO uđe u Moldaviju, to će dovesti do građanskog rata
Ako NATO uđe u Moldaviju, to će dovesti do građanskog rata
Sputnik Srbija
Pokušaj prekrajanja granica, kao što je bio slučaj sa Jugoslavijom i sa srpskim Kosovom, ovog puta neće proći, istakao je za Sputnjik moldavski političar i... 12.06.2022, Sputnik Srbija
2022-06-12T21:38+0200
2022-06-12T21:38+0200
2022-06-12T21:38+0200
svet
moldavija
rusija
nato
vojska i naoružanje
pridnjestrovlje
zapad
igor dodon
analize i mišljenja
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110884/10/1108841028_0:140:3143:1908_1920x0_80_0_0_f77d2c8133d2e644bcc90fd242ee6d8f.jpg
Cirdja navodi da su se pojavili moćni geopolitički igrači, poput Rusije, Kine, Indije i Brazila koji su ozbiljna protivteža Zapadu i NATO-u.Cirdja kaže da bi ambicije Rumunije i NATO-a u Moldaviji mogle bi da dovedu do građanskog rata u toj zemlji, a da bi reakcija Rusije u tom slučaju bila žestoka.„Ako NATO uđe na teritoriju Moldavije, to može automatski da izazove građanski rat, vojni sukob sa Pridnjestrovljem, a to će automatski izazvati odgovor Rusije, jer u Pridnjestrovlju ima oko 1.500 ruskih mirovnjaka, a tu je i najveće vojno skladište u Jugoistočnoj Evropi, koje se nalazi u Kolbasni“, smatra Cirdja.On je uveren da bi odgovor Moskve bio oštar i munjevit.„S obzirom na to da Rusija ima moćnu Crnomorsku flotu, koja je naoružana sistemima „Kalibar“, raketnim sistemima – „Oniks“ i hipersoničnim raketama „Kinžal“ niko ne sme da se igra sa Rusijom... Drugim rečima, na svaki pokušaj da se pipne Pridnjestrovlje i ruski mirovnjaci, odgovor će biti trenutan, veoma težak i porazan. Spreman sam da se kladim u to“, rekao je Cirdja, komentarišući upozorenja bivšeg predsednika Moldavije Igora Dodona da Zapad provocira destabilizaciju u Moldaviji kako bi opravdao „svoje vojno i političko pristupanje Rumuniji i raspoređivanje NATO trupa na teritoriji zemlje“, te da se procesi naoružanjavanja i antiruske histerije specijalno dešavaju da bi se opravdalo prisustvo NATO trupa na teritoriji Moldavije.Na čelu Moldavije, a u džepu rumunski pasošCirdja takođe navodi da je fenomen latente rumunizacije Moldavije već pokrenut, a da nezavisnost te zemlje „postoji samo na papiru“.On napominje da gotovo čitav državni vrh te zemlje već ima rumunsko državljanstvo, uključujući moldavsku predsednicu Maju Sandu, predsednika parlamenta Igora Grosu i premijerku Nataliju Gavrilicu, što se, kako je ocenio, verovatno dešava prvi put u istoriji zemlje.On dodaje da će narednih dana, prema najavama Igora Grosua parlamenti Moldavije i Rumunije, po prvi put u istoriji, održati zajednički sastanak dva parlamenta, dok su prethodno održani i sastanci vlada dve zemlje.„Danas je je rumunski Depatment za odnose sa Moldavijom javno i svečano saopštio da je skoro milion Moldavaca dobilo rumunsko državljanstvo. Podsetiću, danas na teritoriji Moldavije živi 2,6 miliona građana, što znači da više od jedne trećine stanovništva ima rumunsko državljanstvo...“, kaže Cirdja.Osim toga, pojedini rumunski političari situaciju u Ukrajini koriste za rešavanje svojih političkih ambicija u cilju prekrajanjanja granica.„Nedavno se poljski predsednik Andžej Duda sastao sa Vladimirom Zelenskim i izjavio da ne bi trebalo da postoje granice između Ukrajine i Poljske, a u poslednje vreme sve više rumunskih najviših zvaničnika izjašnjava da je Moldavija deo sfere geopolitičkih interesa Rumunije, da imamo zajedničku granicu, zajedničku kulturu, zajedničku istoriju... Namera nekih rumunskih političara je da iskoriste situaciju sukoba u Ukrajini i da reše svoje političke ambicije... Nećemo se nimalo iznenaditi ako određene zapadne strukture, na primer, Velika Britanija ili SAD, budu imale planove o podeli Ukrajine i pripajanju Poljskoj i pripojanju Moldavije Rumuniji“, kaže Cirdja.Govoreći o raspoloženju u narodu, on navodi da se dve trećine stanovništva - a najmanje 52-60 odsto - snažno zalaže za nezavisnost Moldavije, jer „ne žele da budu neka zaostala pokrajina ili provincija unutar Rumunije, i građani drugog ili trećeg reda“.Potcenjivanje Rusije najveća greška ZapadaUkupna dužina moldavsko-rumunske granice je 681 kilometar, a moldavsko-ukrajinske granice je 1.222 kilometara. Od ukupne dužine, 444 kilometra je u pridnjestrovskom delu, koji Kišinjev ne kontroliše.Cirdja podseća da Moldavija i Rumunija nemaju sporazum o demarkaciji državne granice, ali da već neko vreme moldavskom granicom patroliraju zajedničke moldavsko-rumunske patrole, navodno u okviru programa FRONTEKS tj. Agencije Evropske unije za bezbednost spoljnih granica.„Pre neki dan, parlament je usvojio još jedan sporazum sa FRONTEKS-om, koji toj organizaciji omogućava da civili naoružani službenim oružjem budu na teritoriji Moldavije i da mogu da u opsegu od 40 kilometara prodru u dubinu teritorije Moldavije, uživajući potpuni imunitet. To govori da je proces pripajanja Moldavije sa Rumunijom odavno pokrenut, da traje i da ulazi u završnu fazu. Ako dođe do nekog većeg geopolitičkog preloma u ovom regionu, nije isključen rizik od nestanka Republike Moldavije“, upozorava Cirdja.Cirdja ne isključuje ni mogućnost pripajanja Moldavije Rumuniji ako se ponove događaji iz 1918. godine, kada je Rusko carstvo propalo, izgubilo Prvi svetski rat, a Rumunija ušla u Rusije, na teritoriju Besarabije, i pod izgovorom da štiti ovu teritoriju, izvršila prisajedinjenje Moldavije.„Sada se može desiti isto kao i pre više od sto godina - ujedinjenja Poljska sa Ukrajinom, ujedinjenja Rumunija sa Moldavijom, sa Besarabijom“, dodao je ekspert.Prema njegovim rečima, strahovi da bi se to moglo dogoditi postoje među stanovništvom Moldavije, ima ih i na političkim marginama, posebno među opozicionim elitama koje se zalažu za nezavisnost i državnost zemlje.„Jasno je da takve namere postoje. Jasno je, i to nisu glasine, da su rumunski savetnici već u Ministarstvu odbrane i u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Šire se i glasine da u vojsci već ima predstavnika rumunske vojske. Štaviše, imamo i tajni sporazum od 2012. godine po kome u slučaju unutrašnjih nemira Rumunija može da nam pruži pomoć da obezbedimo stabilnost i suzbijemo te nemire uz pomoć žandarmerije, ako se obratimo Bukureštu sa takvim zahtevom. Taj ugovor formulisan je prikriveno, ali omogućava Rumuniji da iskoristi svoj vojni potencijal za stabilizaciju, kako je nazivaju, situacije“, kaže moldavski političar.U tom kontekstu Cirdja skreće pažnju na činjenicu da je konfrontacija u Ukrajini počela nakon što je Moskva krajem prošle godine zahtevala od Zapada pismene garancije kolektivne bezbednosti.„Rusija je tražila od svih država članica NATO-a da se vrate na granice iz 1997. godine, a to znači da NATO ne bi trebalo da ima svoje vojne baze i vojno-političke instruktore na teritoriji Bugarske, Poljske, Rumunije i Baltičkih zemalja, a takođe jasno je rečeno i da su Gruzija, Ukrajina i Moldavija za Moskvu crvena linija i sfera direktnih geopolitičkih interesa Rusije. NATO nije slušao, Amerika se smejala, počeli su da naoružavaju Ukrajinu i dobili smo ovaj vojni sukob. Čini nam se da Rusija neće stajati po strani kada pojedine NATO države uđu u sferu njenih geopolitičkih interesa. Štaviše, stav 5, ako se ne varam, povelje NATO-a govori o kolektivnoj odbrani samo kada neko direktno napadne neku NATO državu, a ne njenu vojsku na stranoj teritoriji“, kaže Cirdja.On podvlači da bi u slučaju ulaska NATO-a u Moldaviju odgovor Rusije bio žestok.„Rumunska vojska je, sa naše tačke gledišta, mnogo slabija od ukrajinske, koja je za ovih osam godina uveliko modernizovana. Dobila je moćne sisteme protivvazdušne odbrane, i ofanzivno oružje, tenkove, obuku, a ima i moral i osam godina iskustva ratovanja u Donbasu. Dakle, ne može se porediti sa rumunskom ili poljskom vojskom, koja takođe ima neke svoje fantazije o Ukrajini“, navodi Cirdja.On ističe da je potcenjivanje Rusije, njene vojne, ekonomske i političke moći, dovelo do onoga što se danas dešava - međunarodne energetske krize i međunarodne političke krize.„A biće i kriza đubriva, a onda će uslediti i kriza nikla, i neonska kriza, kriza argona i kriza poluprovodnika koji izrađuju se na bazi argona... Globalna kriza tek počinje i već stvara potrese u EU i SAD. Situacija je veoma ozbilja. Ipak, pokušaji još jednog prekrajanja granica ovog puta neće proći, kao što neće uspeti ni pokušaji uništenja i slabljenja Rusije“, naglasio je sagovornik Sputnjika.
https://lat.sputnikportal.rs/20220608/rusija-slanje-nato-naoruzanja-moldaviji-nece-ojacati-njenu-odbrambenu-moc-1138243400.html
pridnjestrovlje
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
moldavija, rusija, nato, vojska i naoružanje, pridnjestrovlje, zapad, igor dodon, analize i mišljenja, ukrajina
moldavija, rusija, nato, vojska i naoružanje, pridnjestrovlje, zapad, igor dodon, analize i mišljenja, ukrajina
Ako NATO uđe u Moldaviju, to će dovesti do građanskog rata
Pokušaj prekrajanja granica, kao što je bio slučaj sa Jugoslavijom i sa srpskim Kosovom, ovog puta neće proći, istakao je za Sputnjik moldavski političar i deputat Bogdan Cirdja, komentarišući upozorenja da Zapad priprema vojno i političko prisajedinjenje zemlje Rumuniji.
Cirdja navodi da su se pojavili moćni geopolitički igrači, poput Rusije, Kine, Indije i Brazila koji su ozbiljna protivteža Zapadu i NATO-u.
„Stoga im planovi za uništenje, slabljenje i rasparčavanje Rusije ne idu na ruku“, istakao je.
Cirdja kaže da bi ambicije Rumunije i NATO-a u Moldaviji mogle bi da dovedu do građanskog rata u toj zemlji, a da bi reakcija Rusije u tom slučaju bila žestoka.
„Ako NATO uđe na teritoriju Moldavije, to može automatski da izazove građanski rat, vojni sukob sa Pridnjestrovljem, a to će automatski izazvati odgovor Rusije, jer u Pridnjestrovlju ima oko 1.500 ruskih mirovnjaka, a tu je i najveće vojno skladište u Jugoistočnoj Evropi, koje se nalazi u Kolbasni“, smatra Cirdja.
On je uveren da bi odgovor Moskve bio oštar i munjevit.
„S obzirom na to da
Rusija ima moćnu Crnomorsku flotu, koja je naoružana sistemima „Kalibar“, raketnim sistemima – „Oniks“ i hipersoničnim raketama „Kinžal“ niko ne sme da se igra sa Rusijom... Drugim rečima, na svaki pokušaj da se pipne Pridnjestrovlje i ruski mirovnjaci, odgovor će biti trenutan, veoma težak i porazan. Spreman sam da se kladim u to“, rekao je Cirdja, komentarišući upozorenja
bivšeg predsednika Moldavije Igora Dodona da Zapad provocira destabilizaciju u Moldaviji kako bi opravdao „svoje vojno i političko pristupanje Rumuniji i raspoređivanje NATO trupa na teritoriji zemlje“, te da se procesi naoružanjavanja i antiruske histerije specijalno dešavaju da bi se opravdalo prisustvo NATO trupa na teritoriji Moldavije.
Na čelu Moldavije, a u džepu rumunski pasoš
Cirdja takođe navodi da je fenomen latente rumunizacije Moldavije već pokrenut, a da nezavisnost te zemlje „postoji samo na papiru“.
On napominje da gotovo čitav državni vrh te zemlje već ima rumunsko državljanstvo, uključujući moldavsku predsednicu Maju Sandu, predsednika parlamenta Igora Grosu i premijerku Nataliju Gavrilicu, što se, kako je ocenio, verovatno dešava prvi put u istoriji zemlje.
„Imamo građane sa rumunskim pasošima i državljanstvom na svim najvišim državnim funkcijama - u Vladi, Ustavnom sudu i tužilaštvu. Stigli smo dotle da i šef Tužilaštva za borbu protiv korupcije, koji je tek imenovan, ima američko državljanstvo. Čak je i šef Informaciono-bezbednosne službe (SIB), koja je pandan ruskog FSB-a, državljanin Rumunije. Dakle, specijalne, obaveštajne službe kontrolišu i vode državljani Rumunije, pa o kakvom onda suverenitetu i nezavisnosti države možemo govoriti?!“, ističe Cirdja.
On dodaje da će narednih dana, prema najavama Igora Grosua parlamenti Moldavije i Rumunije, po prvi put u istoriji, održati zajednički sastanak dva parlamenta, dok su prethodno održani i sastanci vlada dve zemlje.
„Danas je je rumunski Depatment za odnose sa Moldavijom javno i svečano saopštio da je skoro milion Moldavaca dobilo rumunsko državljanstvo. Podsetiću, danas na teritoriji Moldavije živi 2,6 miliona građana, što znači da više od jedne trećine stanovništva ima rumunsko državljanstvo...“, kaže Cirdja.
„Nedavno se poljski predsednik Andžej Duda sastao sa Vladimirom Zelenskim i izjavio da ne bi trebalo da postoje granice između Ukrajine i Poljske, a u poslednje vreme sve više rumunskih najviših zvaničnika izjašnjava da je Moldavija deo sfere geopolitičkih interesa Rumunije, da imamo zajedničku granicu, zajedničku kulturu, zajedničku istoriju... Namera nekih rumunskih političara je da iskoriste situaciju sukoba u Ukrajini i da reše svoje političke ambicije... Nećemo se nimalo iznenaditi ako određene zapadne strukture, na primer, Velika Britanija ili SAD, budu imale planove o podeli Ukrajine i pripajanju Poljskoj i pripojanju Moldavije Rumuniji“, kaže Cirdja.
Govoreći o raspoloženju u narodu, on navodi da se dve trećine stanovništva - a najmanje 52-60 odsto - snažno zalaže za nezavisnost Moldavije, jer „ne žele da budu neka zaostala pokrajina ili provincija unutar Rumunije, i građani drugog ili trećeg reda“.
Potcenjivanje Rusije najveća greška Zapada
Ukupna dužina moldavsko-rumunske granice je 681 kilometar, a moldavsko-ukrajinske granice je 1.222 kilometara. Od ukupne dužine, 444 kilometra je u pridnjestrovskom delu, koji Kišinjev ne kontroliše.
Cirdja podseća da Moldavija i Rumunija nemaju sporazum o demarkaciji državne granice, ali da već neko vreme moldavskom granicom patroliraju zajedničke moldavsko-rumunske patrole, navodno u okviru programa FRONTEKS tj. Agencije Evropske unije za bezbednost spoljnih granica.
„Pre neki dan, parlament je usvojio još jedan sporazum sa FRONTEKS-om, koji toj organizaciji omogućava da civili naoružani službenim oružjem budu na teritoriji Moldavije i da mogu da u opsegu od 40 kilometara prodru u dubinu teritorije Moldavije, uživajući potpuni imunitet. To govori da je
proces pripajanja Moldavije sa Rumunijom odavno pokrenut, da traje i da ulazi u završnu fazu. Ako dođe do nekog većeg geopolitičkog preloma u ovom regionu, nije isključen rizik od nestanka Republike Moldavije“, upozorava Cirdja.
Cirdja ne isključuje ni mogućnost pripajanja Moldavije Rumuniji ako se ponove događaji iz 1918. godine, kada je Rusko carstvo propalo, izgubilo Prvi svetski rat, a Rumunija ušla u Rusije, na teritoriju Besarabije, i pod izgovorom da štiti ovu teritoriju, izvršila prisajedinjenje Moldavije.
„Sada se može desiti isto kao i pre više od sto godina - ujedinjenja Poljska sa Ukrajinom, ujedinjenja Rumunija sa Moldavijom, sa Besarabijom“, dodao je ekspert.
Prema njegovim rečima, strahovi da bi se to moglo dogoditi postoje među stanovništvom Moldavije, ima ih i na političkim marginama, posebno među opozicionim elitama koje se zalažu za nezavisnost i državnost zemlje.
„Jasno je da takve namere postoje. Jasno je, i to nisu glasine, da su rumunski savetnici već u Ministarstvu odbrane i u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Šire se i glasine da u vojsci već ima predstavnika rumunske vojske. Štaviše, imamo i tajni sporazum od 2012. godine po kome u slučaju unutrašnjih nemira Rumunija može da nam pruži pomoć da obezbedimo stabilnost i suzbijemo te nemire uz pomoć žandarmerije, ako se obratimo Bukureštu sa takvim zahtevom. Taj ugovor formulisan je prikriveno, ali omogućava Rumuniji da iskoristi svoj vojni potencijal za stabilizaciju, kako je nazivaju, situacije“, kaže moldavski političar.
U tom kontekstu Cirdja skreće pažnju na činjenicu da je konfrontacija u Ukrajini počela nakon što je Moskva krajem prošle godine zahtevala od Zapada pismene garancije kolektivne bezbednosti.
„
Rusija je tražila od svih država članica NATO-a da se vrate na granice iz 1997. godine, a to znači da NATO ne bi trebalo da ima svoje vojne baze i vojno-političke instruktore na teritoriji Bugarske, Poljske, Rumunije i Baltičkih zemalja, a takođe jasno je rečeno i da su Gruzija, Ukrajina i Moldavija za Moskvu crvena linija i sfera direktnih geopolitičkih interesa Rusije. NATO nije slušao, Amerika se smejala, počeli su da naoružavaju Ukrajinu i dobili smo ovaj vojni sukob. Čini nam se da Rusija neće stajati po strani kada pojedine NATO države uđu u sferu njenih geopolitičkih interesa. Štaviše, stav 5, ako se ne varam, povelje NATO-a govori o kolektivnoj odbrani samo kada neko direktno napadne neku NATO državu, a ne njenu vojsku na stranoj teritoriji“, kaže Cirdja.
On podvlači da bi u slučaju ulaska NATO-a u Moldaviju odgovor Rusije bio žestok.
„Rumunska vojska je, sa naše tačke gledišta, mnogo slabija od ukrajinske, koja je za ovih osam godina uveliko modernizovana. Dobila je moćne sisteme protivvazdušne odbrane, i ofanzivno oružje, tenkove, obuku, a ima i moral i osam godina iskustva ratovanja u Donbasu. Dakle, ne može se porediti sa rumunskom ili poljskom vojskom, koja takođe ima neke svoje fantazije o Ukrajini“, navodi Cirdja.
On ističe da je potcenjivanje Rusije, njene vojne, ekonomske i političke moći, dovelo do onoga što se danas dešava - međunarodne energetske krize i međunarodne političke krize.
„A biće i kriza đubriva, a onda će uslediti i kriza nikla, i neonska kriza, kriza argona i kriza poluprovodnika koji izrađuju se na bazi argona...
Globalna kriza tek počinje i već stvara
potrese u EU i SAD. Situacija je veoma ozbilja. Ipak, pokušaji još jednog prekrajanja granica ovog puta neće proći, kao što neće uspeti ni pokušaji uništenja i slabljenja Rusije“, naglasio je sagovornik Sputnjika.
