https://lat.sputnikportal.rs/20220611/francuska-pred-kljucnim-parlamentarnim-izborima-mogu-li-levicari-pomrsiti-konce-makronu-1138357719.html
Francuska pred ključnim parlamentarnim izborima: Mogu li levičari pomrsiti konce Makronu
Francuska pred ključnim parlamentarnim izborima: Mogu li levičari pomrsiti konce Makronu
Sputnik Srbija
Francuzi u nedelju izlaze na ključne parlamentarne izbore koji će pokazati da li koalicija oko predsednika može samostalno ostati na vlasti ili će ta zemlja... 11.06.2022, Sputnik Srbija
2022-06-11T21:25+0200
2022-06-11T21:25+0200
2022-06-11T21:26+0200
svet
svet – politika
svet
politika
francuska
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/04/18/1136769544_0:320:3072:2048_1920x0_80_0_0_adafb25782e6d7e9c199b9f73aac8503.jpg
Izbori za 577 poslaničkih mesta u donjem domu Nacionalne skupštine odvijaju se u dva kruga, a konačni sastav novog parlamenta biće poznat nakon drugog kruga koji će biti održan 19. juna. Ankete pokazuju da bi Makronov savez „Zajedno“ u prvom krugu mogao osvojiti oko 28 posto glasova, a isto toliko se predviđa i levičarima koji su se ujedinili u koaliciju „Nupes“, koju predvodi lider „Nepokorene Francuske“ Žan Lik Melanšon.Mogu li levičari pomrsiti konce MakronuPrema rečima Dušana Gujaničića iz Instituta za političke studije, parlamentarni izbori u Francuskoj i slede nakon predsedničkih upravo da bi izabrani predsednik, na neki način, na njima potvrdio svoju pobedu, odnosno dobio parlamentarnu većinu i formirao vladu koja bi mogla da sprovodi njegov program. Do sada je, kaže, tako i bilo, sa izuzetkom dve kohabitacije – Žaka Širaka i Fransoa Miterana, i Širaka i Lionela Žospena.Makron je svestan, pojašnjava naš sagovornik, da bi Melanšon sa svojom radikalnom levičarskom politikom i retorikom sasvim sigurno zahtevao preduzimanje čitavog niza mera u socijalnoj i ekonomskoj sferi, što bi ugrozilo njegov koncept vođenja države.„Teško je zamisliti da bi u narednim godinama jedna takva vlada, sa izrazito levičarskom notom, mogla da funkcioniše sa predsednikom kakav je Makron. Iako je Francuska izgrađena demokratija, kohabitacija nigde ne funkcioniše lako, a u ovom slučaju imali bismo dve ličnosti koje i na ličnom planu teško da mogu da budu kompatibilne. U tom smislu, iako je koalicija koju predvodi Melanšon trenutno u snažnom progresu, ne mislim da će oni uspeti da osvoje dovoljan broj mesta i poremete pobedu snaga koje podržavaju predsednika Makrona“, kaže Gujaničić.Izborni sistem Makronu ide na rukuUprkos tome što bi građani nezadovoljni Makronovom politikom predsednika mogli „kazniti“ visokim stepenom apstinencije na predstojećim izborima ili glasanjem za neke njemu radikalno suprotstavljene opcije, u ovom trenutku je, smatra Gujaničić, teško zamisliti da bi on mogao da izgubi većinu u parlamentu:Za apsolutnu većinu u parlamentu Francuske potrebno je 289 poslanika, a koliki je tačno Makronov prostor da formira stabilnu vladu pokazaće drugi krug izbora.„Francuski sistem izbora za parlament je specifičan i glasa se za kandidata u njegovoj izbornoj jedinici, a da bi bio direktno izabran u prvom krugu kandidat treba da osvoji više od polovine glasova birača koji izađu na birališta, kao i podršku najmanje 25 posto registrovanih birača u izbornoj jedinici. U drugi krug ide dvoje kandidata koji su dobili najviše glasova, kao i bilo koji drugi kandidat koji je osvojio najmanje 12,5 posto glasova registrovanih birača, u kojem pobeđuje onaj sa najviše glasova. Vrlo je moguće da će kandidati Žan Lik Melanšona u drugom krugu u mnogim izbornim jedinicama biti usamljeni, odnosno da će se, po starom francuskom običaju, glasati protiv njih“, zaključuje Dušan Gujaničić.Makronova stranka i njeni saveznici trenutno imaju apsolutnu većinu od 345 mesta, a predsednik je stavio do znanja da će ministri koji se kandiduju na izborima, uključujući premijerku Elizabet Born, morati da odstupe ako izgube.
francuska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
svet – politika, svet, politika, francuska, analize i mišljenja
svet – politika, svet, politika, francuska, analize i mišljenja
Francuska pred ključnim parlamentarnim izborima: Mogu li levičari pomrsiti konce Makronu
21:25 11.06.2022 (Osveženo: 21:26 11.06.2022) Francuzi u nedelju izlaze na ključne parlamentarne izbore koji će pokazati da li koalicija oko predsednika može samostalno ostati na vlasti ili će ta zemlja dobiti kohabitacionu vladu. Rast popularnosti nove leve koalicije „Nupes“ otvara pitanje - mogu li levičari pomrsiti konce Makronu.
Izbori za 577 poslaničkih mesta u donjem domu Nacionalne skupštine odvijaju se u dva kruga, a konačni sastav novog parlamenta biće poznat nakon drugog kruga koji će biti održan 19. juna. Ankete pokazuju da bi Makronov savez „Zajedno“ u prvom krugu mogao osvojiti oko 28 posto glasova, a isto toliko se predviđa i levičarima koji su se ujedinili u koaliciju „Nupes“, koju predvodi lider „Nepokorene Francuske“ Žan Lik Melanšon.
Mogu li levičari pomrsiti konce Makronu
Prema rečima Dušana Gujaničića iz Instituta za političke studije, parlamentarni izbori u Francuskoj i slede nakon predsedničkih upravo da bi izabrani predsednik, na neki način, na njima potvrdio svoju pobedu, odnosno dobio parlamentarnu većinu i formirao vladu koja bi mogla da sprovodi njegov program. Do sada je, kaže, tako i bilo, sa izuzetkom dve kohabitacije – Žaka Širaka i Fransoa Miterana, i Širaka i Lionela Žospena.
„Žan Lik Melanšon ne krije svoje ambicije da postane prvi ministar i verujem da mu je ovo poslednja prilika da u svojoj političkoj karijeri ostvari vrhunski rezultat, što bi značilo treću kohabitaciju u istoriji Pete Republike. Sa druge strane, nema nikakve sumnje da će francuski predsednik Makron učiniti sve da to izbegne, odnosno da ne imenuje Žan Lik Melanšona za predsednika vlade“, kaže Gujaničić.
Makron je svestan, pojašnjava naš sagovornik, da bi Melanšon sa svojom radikalnom levičarskom politikom i retorikom sasvim sigurno zahtevao preduzimanje čitavog niza mera u socijalnoj i ekonomskoj sferi, što bi ugrozilo njegov koncept vođenja države.
„Teško je zamisliti da bi u narednim godinama jedna takva vlada, sa izrazito levičarskom notom, mogla da funkcioniše sa predsednikom kakav je Makron. Iako je Francuska izgrađena demokratija, kohabitacija nigde ne funkcioniše lako, a u ovom slučaju imali bismo dve ličnosti koje i na ličnom planu teško da mogu da budu kompatibilne. U tom smislu, iako je koalicija koju predvodi Melanšon trenutno u snažnom progresu, ne mislim da će oni uspeti da osvoje dovoljan broj mesta i poremete pobedu snaga koje podržavaju predsednika Makrona“, kaže Gujaničić.
Izborni sistem Makronu ide na ruku
Uprkos tome što bi građani nezadovoljni Makronovom politikom predsednika mogli „kazniti“ visokim stepenom apstinencije na predstojećim izborima ili glasanjem za neke njemu radikalno suprotstavljene opcije, u ovom trenutku je, smatra Gujaničić, teško zamisliti da bi on mogao da izgubi većinu u parlamentu:
„On sigurno ne može ostvariti rezultat kakav je imao na izborima u aprilu, ali na talasu predsedničkih izbora i francuskog izbornog sistema još uvek ima prednost koju ni „tvrda“ desnica, odnosno stranke Marin le Pen i Erika Zemura, ne mogu ugroziti. Oni nemaju velike šanse da osvoje neki značajan broj mandata, odnosno da presudno utiču na sastav vlade.“
Za apsolutnu većinu u parlamentu Francuske potrebno je 289 poslanika, a koliki je tačno Makronov prostor da formira stabilnu vladu pokazaće drugi krug izbora.
„Francuski sistem izbora za parlament je specifičan i glasa se za kandidata u njegovoj izbornoj jedinici, a da bi bio direktno izabran u prvom krugu kandidat treba da osvoji više od polovine glasova birača koji izađu na birališta, kao i podršku najmanje 25 posto registrovanih birača u izbornoj jedinici. U drugi krug ide dvoje kandidata koji su dobili najviše glasova, kao i bilo koji drugi kandidat koji je osvojio najmanje 12,5 posto glasova registrovanih birača, u kojem pobeđuje onaj sa najviše glasova. Vrlo je moguće da će kandidati Žan Lik Melanšona u drugom krugu u mnogim izbornim jedinicama biti usamljeni, odnosno da će se, po starom francuskom običaju, glasati protiv njih“, zaključuje Dušan Gujaničić.
Makronova stranka i njeni saveznici trenutno imaju apsolutnu većinu od 345 mesta, a predsednik je stavio do znanja da će ministri koji se kandiduju na izborima, uključujući premijerku Elizabet Born, morati da odstupe ako izgube.
