https://lat.sputnikportal.rs/20220605/paradoks-bez-premca-jos-samo-da-otkriju-da-je-japan-atomskim-bombama-napala-rusija-a-ne-amerika-1138095145.html
Paradoks bez premca: Još samo da otkriju da je Japan atomskim bombama napala Rusija, a ne Amerika
Paradoks bez premca: Još samo da otkriju da je Japan atomskim bombama napala Rusija, a ne Amerika
Sputnik Srbija
To što Japan poziva SAD da prisustvuju obeležavanju godišnjice atomskog bombardovanja Hirošime i Nagasakija, a zabranjuje Rusiji zbog Ukrajine, paradoks je bez... 05.06.2022, Sputnik Srbija
2022-06-05T22:01+0200
2022-06-05T22:01+0200
2023-06-28T15:40+0200
svet
svet – politika
hirošima
nagasaki
sad
rusija
revizija istorije
kurilska ostrva
analize i mišljenja
japan
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/0e/1137362673_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_500a9ec20541d59065e764164ad63db3.jpg
Obeležavanje godišnjice američkog bombardovanja japanskih gradova Nagasakija i Hirošime koje je predstavljalo preloman događaj u istoriji 20. veka proći će bez predstavnika Rusije - zemlje koja je odigrala ključnu ulogu i bila najveća žrtva Drugog svetskog rata.Ovo je, kako su objasnili organizatori, odgovor na dešavanja u Ukrajini. Da paradoks bude veći, ceremoniji obeležavanja atomskog bombardovanja od kojeg je život izgubilo više stotina hiljada Japanaca, dok su se preživeli suočili sa stravičnim posledicama, prisutvovaće američki zvaničnici.Japan gazi istinu o Hirošimi i NagaskijuDa li se ovakva odluka Japana, kao saveznika SAD na Dalekom istoku, može objasniti trenutnim političkim interesom ili je ovde reč o dubljim procesima?Tužno je i žalosno to što se dogodilo, pre svega za japanski narod, komentariše za Sputnjik istoričar Miloš Ković, jer, objašnjava, ovde nije reč o Rusima i Amerikancima već narodu koji je izložen besprizornom zlu.Puna podrška recidivima nacizmaJapan koji je u Drugom svetskom ratu bio saveznik nacističke Nemačke i fašističke Italije vrlo brzo je zaboravio na odgovornost za zlo koje je pogodilo ne samo Evropu već ceo svet od 1939. do 1945.Odnos snaga na Dalekom istokuIako se odluka Japana može gledati i kao deo šireg procesa revizije istorije Drugog svetskog rata, relativizacije zločina koji su počinile Nemačka, Italija ali i Japan, ipak ovo nije samo simbolički događaj i sramota za Japan. Nije reč ni samo o istoriji već i o odnosu snaga na Dalekom istoku.Reč je o nečem dubljemOvde, smatra, nije reč samo o neposrednom političkom interesu Japana koji je saveznik SAD na Dalekom istoku. Ovde je reč o nečem dubljem.Uslovi za novi veliki ratNa pitanje, da li su se stekli uslovi za novi veliki rat, Ković odgovara da oni odavno postoje.Japan, koji je je deo tog zapadnog sveta, odluku da ne pozove Rusiju na obeležavanje godišnjice od tragedije u Hirošimi i Nagasakiju nije sam doneo, već je to učinio pod pritiskom svojih prekopacifičkih saveznika.
nagasaki
sad
japan
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/0e/1137362673_195:0:2926:2048_1920x0_80_0_0_5873631c9a24a55c5f4f128550927509.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
svet – politika, hirošima, nagasaki, sad, rusija, revizija istorije, kurilska ostrva, analize i mišljenja, japan
svet – politika, hirošima, nagasaki, sad, rusija, revizija istorije, kurilska ostrva, analize i mišljenja, japan
Paradoks bez premca: Još samo da otkriju da je Japan atomskim bombama napala Rusija, a ne Amerika
22:01 05.06.2022 (Osveženo: 15:40 28.06.2023) To što Japan poziva SAD da prisustvuju obeležavanju godišnjice atomskog bombardovanja Hirošime i Nagasakija, a zabranjuje Rusiji zbog Ukrajine, paradoks je bez premca u novijoj istoriji i ne može se opravdati političkim interesima američkih saveznika na Dalekom istoku.
Obeležavanje godišnjice američkog bombardovanja japanskih gradova Nagasakija i Hirošime koje je predstavljalo preloman događaj u istoriji 20. veka proći će bez predstavnika Rusije - zemlje koja je odigrala ključnu ulogu i bila najveća žrtva Drugog svetskog rata.
Ovo je, kako su objasnili organizatori, odgovor na dešavanja u Ukrajini. Da paradoks bude veći, ceremoniji obeležavanja atomskog bombardovanja od kojeg je život izgubilo više stotina hiljada Japanaca, dok su se preživeli suočili sa stravičnim posledicama, prisutvovaće američki zvaničnici.
Japan gazi istinu o Hirošimi i Nagaskiju
Da li se ovakva odluka Japana, kao saveznika SAD na Dalekom istoku, može objasniti trenutnim političkim interesom ili je ovde reč o dubljim procesima?
Tužno je i žalosno to što se dogodilo, pre svega za japanski narod, komentariše za Sputnjik istoričar Miloš Ković, jer, objašnjava, ovde nije reč o Rusima i Amerikancima već narodu koji je izložen besprizornom zlu.
„To što zemlja koja je bila član fašističko-nacističkog bloka zabranjuje zemlji koja je bila glavna žrtva tog bloka da učestvuje u obeležavanju zločina koji su nad Japanom izvršile SAD, znači nastavak procesa revizije istorije Drugog svetskog rata, koji smo mi Srbi odavno osetili na svojoj koži“.
Puna podrška recidivima nacizma
Japan koji je u Drugom svetskom ratu bio saveznik nacističke Nemačke i fašističke Italije vrlo brzo je zaboravio na odgovornost za zlo koje je pogodilo ne samo Evropu već ceo svet od 1939. do 1945.
„Ovde je reč o nastavku procesa koji mi možemo u Evropi da pratimo, procesa kojim se relativizuju žrtve nacističko fašističkog, ja bih rekao, i ustaškog terora. To vidimo i u Ukrajini gde NATO zemlje daju punu podršku recidivima nacizma. To je nešto o čemu bi trebalo da razmisle japanski politički lideri“.
Odnos snaga na Dalekom istoku
Iako se odluka Japana može gledati i kao deo šireg procesa revizije istorije Drugog svetskog rata, relativizacije zločina koji su počinile Nemačka, Italija ali i Japan, ipak ovo nije samo simbolički događaj i sramota za Japan. Nije reč ni samo o istoriji već i o odnosu snaga na Dalekom istoku.
„U Japanu već duže vreme postoji percepcija Rusije kao neprijatelja.Jedna od velikih pobeda japanskog oružja je ona u rusko-japanskom ratu 1904.-1905. i sećanje na taj rat veoma je živo. U Drugom svetskom ratu Japan kao saveznik nacističke Nemačke i fašističke Italije ratovao je ne samo sa SAD već i sa Rusijom u poznoj fazi toga rata. Ostali su sukobi Rusije i Japana oko Kurilskih ostrva i taj sukob i dalje podjaruje rusofobska osećanja u Japanu“.
Ovde, smatra, nije reč samo o neposrednom političkom interesu Japana koji je saveznik SAD na Dalekom istoku. Ovde je reč o nečem dubljem.
„Ovo što se dešava potencira sukob i na Dalekom istoku pored sukoba koji Rusija ima u Evropi. Zbog toga je za Rusiju posebno važna Kina koja je sa NATO zemljama odavno u sukobu. Sve to ukazuje na krucijalni značaj odnosa Rusije i Kine. Odvojene, one mogu da se odupru, ali zajedno one čine ozbiljnu vojnu i političku snagu“.
Uslovi za novi veliki rat
Na pitanje, da li su se stekli uslovi za novi veliki rat, Ković odgovara da oni odavno postoje.
„Postoji sukob dve velike sile, naoružanje, propaganda, teritorijalni sukobi, činjenica da zemlje NATO opkoljavaju Rusiju, pokušavajući da uđu neposredno u njenu sferu. S druge strane, imamo političke elite u zemljama NATO koje sasvim očigledno nisu u stanju da prilagode ambicije svojim moćima. Način na koji se ugrožava jedna supersila kakva je Rusija ne svedoči o trezvenosti i razumnosti spoljnopolitičkih procena briselskih, vašingtonskih i londonskih elita“.
Japan, koji je je deo tog zapadnog sveta, odluku da ne pozove Rusiju na obeležavanje godišnjice od tragedije u Hirošimi i Nagasakiju nije sam doneo, već je to učinio pod pritiskom svojih prekopacifičkih saveznika.