Malina pokvarila rezultat – šta je sa ostalim izvozom
12:23 05.06.2022 (Osveženo: 13:11 26.08.2022)
CC0 / pixabay.com /
Pratite nas
Uprkos nepovoljnim okolnostima koje je proizvela ukrajinska kriza, sve što smo do sada imali da izvezemo od poljoprivrednih proizvoda izvezli smo tako da nije bilo njegovog smanjenja, osim u slučaju maline, kaže sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju u Privrednoj komori Srbije (PKS), Aleksandar Bogunović.
Srbija, sudeći po dosadašnjoj dinamici izvoza poljoprivrednih proizvoda, za sada ne treba da strahuje za izvozni rezultat. Izvoz tih proizvoda je, inače bitna stavka u našoj spoljnotrgovinskoj razmeni sa svetom i prošle godine je bio vredan 4,2 milijarde evra, što je bilo 1,8 milijardi više od onoga što smo uvezli.
Izvoz u Rusiju usporen, ali ide
Bogunović i agroanalitičar Žarko Galetin za Sputnjik napominju da je trenutno najaktuelniji izvoz jabuka, a krenula je i prodaja jagoda, posebno na rusko tržište. Stručnjak PKS napominje da smo pre ukrajinske krize u Rusiju izvozili više od 85 odsto jabuka, ali da je to sada palo na 75 odsto na račun novih tržišta na koja plasiramo jabuku. Reč je o Indiji i arapskim zemljama, pre svega Emiratima, a pregovara se i o izvozu u Egipat.
Do sada je izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije, odnosno voća, povrća, žitarica, uljarica, išao uobičajenom dinamikom, osim što se, kako napominje Bogunović, na rusko tržište odvijao usporenije.
Jabuke i jagode u Rusiju i dalje idu i sistem naplate funkcioniše, jedino što se se zbog situacije u ukrajini transport odvija usporenije
CC0 / /
„Situacija sa ukrajinskom krizom je u velikoj meri poremetila pre svega tranzitne rute pa su novi pravci transporta uzrokovali neka pomeranja u rokovima zbog dužeg putovanja robe, zadržavanja na carinama. To je u velikoj meri poremetilo troškove transporta koji su uticali i na cenu tih proizvoda, ali je važno da u Rusiju jabuka i dalje ide, a krenula je i jagoda. Put traje nešto duže, cene transporta drastično su povećane, trenutno i više nego tri puta, ali roba ide i sistem naplate funkcioniše“, kaže Bogunović.
Malina na Zapadu luksuz
Zamrznuto voće uglavnom ide u zemlje EU, oko 85 posto završi na tom tržištu, pre svega u Belgiji, Nemačkoj, Holandiji i tu, kako ističe, nema nekih problema, osim u slučaju maline.
„Za prvi kvartal ove godine imamo pad izvoza maline. To je jedan od najznačajnijih naših proizvoda čiji je izvoz prošle godine vredeo 360 miliona evra. U odnosu na prvi kvartal prošle godine izvoz je pao oko 30 procenata jer je došlo do pada potrošnje voća u zemljama EU. Čak i roba koja je ugovorena se još ne povlači“, objašnjava Bogunović.
Tržište EU na koje plasiramo 55 odsto izvoza poljoprivrednih proizvoda, po oceni Galetina, ne nosi reperkusuje ukrainsko-ruskog sukoba i zasad nemamo problema, osim što je, očigledno da je za EU kupca skupa malina u ovoj situaciji postala luksuzan proizvod koji nema prioritet na trpezi, zbog čega je i pala tražnja za njom.
Crno more diže troškove
Bogunović napominje da je na prodaju žitarica uticala zabrana izvoza , čemu su u situaciji krize pribegle gotovo sve zemlje. Sada su ograničene količine koje mogu da izađu iz zemlje i taj izvoz je prilično usporen, jer neki koji imaju ugovore ne mogu da obezbede prevoz. On ipak očekuje da ćemo do nove žetve uspeti da ispraznimo silose i spremimo ih za prijem nove pšenice i kukuruza.
Galetin, uz to, napominje da je kukuruz naš najveći izvozni poljoprivrendi artikal i da je više od 60 odsto njega usmereno na Konstancu, crnomorsku luku. On podseća da je Crno more zbog rusko-ukrajinskog sukoba pod minama i da je u toku akcija čišćenja, što poskupljuje troškove osiguranja robe i transporta koji su sada vrlo bitan element cene.
Ipak, bez obzira na sve to, kukuruz sada relativno redovno „ide“ po nekoj ustaljenoj dinamici, dodaje on.
Sa izvozom pšenice nema problema jer je ona usmerena pre svega na tržište našeg regiona i na Italiju
© Sputnik / Aleksandr Krяžev
/ „Pšenica je uglavnom orijentisana na tržište našeg regiona, plus Italija koja je značajan uvoznik pšenice iz Srbije. Što se tiče brašna ono 95 posto ide u BiH, Severnu Makedoniju i Crnu Goru . Tu nemamo problema i taj izvoz nije opterećen onim na šta nailazimo prilikom prodaje voća i kukuruza“, kaže Galetin.
Svuda je rast cena
Sagovornici Sputnjika konstatuju da rast cena zbog rasta troškova i skuplje proizvodnje nije uticao na naš izvoz jer je to pojava svuda u svetu.
„Generalno mnogi poljoprivredni proizvodi poskupeli su početkom pandemije korone za 30 odsto u toj godini, pa i u prethodnom periodu još 30 odsto. Pa smo imali talas poskupljenja uslovljen visokim cenama transporta, energenata, slabom dostupnošću transportnih sredstava. Ovaj period sada je poljuljao tržišta sve robe i izazvao talas poskupljenja u celom svetu zbog rasta cena energenata, koji je uslovio rast cena đubriva, transporta, repromaterijala, cena inputa i na kraju rast cena poljoprivrednih proizvoda,“ napominje Bogunović.
Po ustaljenoj dinamici
Cene su rasle, ali se, kako kažu naši sagovornici, i uvozilo i izvozilo po već ustaljenoj dinamici.
Srbija inače najviše izvozi voće, kao i žitarice, pšenicu i kukuruz, pokazuju podaci Privredne komore Srbije. Evropska unija trenutno je najznačajnija u strukturi našeg izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u kome učestvuje sa nešto više od 55 odsto.
Ipak, pojedinačno gledano najviše izvozimo u komšiluk, u zemlje CEFTA, dok Ruska Federacija spada među pet –šest zemalja gde smo najviše izvozili, pre svega voće, a najviše jabuke.
Stručnjak za tržišta, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, dr Branislav Vlahović za Sputnjik je ocenio da će se ako godina bude rodna to dobro odraziti na naš izvoz zato što generalno imamo viškove u našoj proizvodnji - i pšenice i kukuruza, jestivog ulja, šećera, voća, a tražnja na svetskom tržištu raste.
