https://lat.sputnikportal.rs/20220605/kidnapovali-su-me-ukrajinski-nacisti-ljude-su-likvidirali-u-susednim-celijama-1138086958.html
Kidnapovali su me ukrajinski nacisti: Ljude su likvidirali u susednim ćelijama
Kidnapovali su me ukrajinski nacisti: Ljude su likvidirali u susednim ćelijama
Rečeno nam je da idemo u Marijupolj. Sa povezom preko očiju, slušali smo oficire kako se hvale da ih obučavaju strani instruktori. Da nije bilo medijske buke ... 05.06.2022, Sputnik Srbija
2022-06-05T18:01+0200
2022-06-05T18:01+0200
2022-06-05T18:01+0200
svet
ukrajina
rusija
donbas
analize i mišljenja
/html/head/meta[@name='og:title']/@content
/html/head/meta[@name='og:description']/@content
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/10/1135504353_0:0:2784:1566_1920x0_80_0_0_e8d22543fffccffded4ce9a51ea6b284.jpg
Istoričar, novinar, ratni reporter i reditelj Sergej Belous kidnapovan je 2014. Uprkos tome stalno se vraća u Donbas. O tome kakva je situacija u Ukrajini, šta je zatekao u harkovskoj oblasti iz koje se nedavno vratio, kako izgleda život na liniji fronta i šta je sve prethodilo ruskoj vojnoj operaciji razgovaramo u Beogradu pred njegov još jedan odlazak u Ukrajinu?Linija fronta i danas deli porodice po delovima teritorije koje kontroliše ukrajinska ili snage Narodne milicije. Kako su ti ljudi dočekali vest o ruskoj operaciji?Linija fronta je podelila Donbas nadvoje po srži, pa se recimo pola sela Zajceva (kod Gorlovke) nalazi na našoj, a pola na ukrajinskoj strani- ko se gde zatekao pre osam godina. Oni su živeli i danas žive pod stalnom vatrom, ali sada sa nadom da će ubrzo doći kraj. Takvih sela i naselja ima puno, to je tragedija koja traje osam godina. U Rusiji imate pseudo-liberale izdajnike koji sada nastupaju sa parolom ”ne ratu” — što je jeziva hipokrizija: jer njih nije zanimao rat i ljudske tragedije svih ovih osam godina (pa čak i sada njihov pravi motiv - strah za svoju ličnu dobrobit koja je pogođena sankcijama Zapada). A mi, ruske patriote, kažemo ”da miru”. Jer Rusija nije počela ovaj rat, ona će ga završiti i doneti mir. Oni su osam godina zvanično pričali kako Kijev ratuje sa Rusijom, a sada se Rusija pojavila. Vi ste osam godina pominjali Rusiju a ratovali s svojim državljanima, svojim građanima, ljudima iz Donbasa. E sada se Rusija s kojom ste ratovali navodno osam godina pojavila i stigla na ratište.Kako izgleda susret ukrajinskog naroda sa ruskom vojkom?Ponegde je ruska vojska u oslobođenim mestima na samom početku naišla na hladan prijem, što je razumljivo jer su mnogi posle sam godina indoktrinacije očekivali da će se ruski vojnici ponašati kao agresivna ”ljudožerska horda” kako su ih zastrašivali ukrajinski mediji.Međutim brzo su shvatili da je sve što su slušali besramna laž. Meni je nedavno pisao prijatelj sa studija koga je rat zatekao u Izjumu: Izvini za sve kritike vezane za tvoj novinarski rad u Donbasu. To tada nisam razumeo. Tek sada, kada sam lično preživeo granatiranje i ratno stanje — na svojoj koži -shvatio sam šta ste vi sam godina preživljavali u Donjecku. Na pitanje kako se ophodi ruska vojska prema stanovnicima, rekao mi je, i izmamio osmeh: šalu na stranu — upravo kao univerzitetska profesura, nisam mogao da verujem koliko su ljubazni.Šta je bila alternativa ruskoj vojnoj operaciji?Hrvatski scenario o kojem su godinama sa najvećom pažnjom pričali ukrajinski lideri - etničko čišćenje, pogrom, spržena zemlja bez naroda. Zelenski je otvoreno rekao ”Ako smatrate sebe Rusom mislite da vaša deca treba da uče ruski, da budu deo ruskog sveta — preselite se u Rusiju - zbog budućnosti vaše dece” Naravno, Zelenski je odmah dodao da se ove reči ne treba pogrešno tumačiti, ali suština politike kijevskog režima je da za nas nema mesta u Ukrajini.Vaš film „Utvare. Vojnici zaboravljenog rata“ dobitnik je prestižnih festivalskih nagrada. Zašto Utvare?”Utvara” to je bataljon, koji osnivao još 2014. legendarni komandant Aleksej Mozgovoj. A film smo tako nazvali i zato što su vojnici u nekom filozofskom smislu ličili na utvare, duhove koji lebde između neba i zemlje. Oni su na frontu živeli kao u izmeštenom svetu, da bi nešto iza linije fronta ili dalje u gradovima počinjao sasvim drugačiji svet u kojem su ljudi gotovo zaboravili na rat koji trajao sve ove godine.Ko su bili tu ljudi koji su odlučili da obuku uniformu, i rečima Prilepina, pristanu na doborovoljnu smrt?Kada smo završili film, a mnogi od njih su u međuvremenu izgubili živote, shvatili smo da smo snimili prave heroje. I danas kada iznova gledam film, i te ljude spremne na smrt, ali sa idejom, nepokolebljivom verom da rade ispravnu stvar i nekakvim ognjem u sebi, ne mogu da suzdržim suze. Ali istovremeno, kad njih vidim na snimku, čujem njihov glas - imam osećaj kao da su još uvek živi, tu sa nama. Tako da je ovaj film sačuvao u istoriji njihov podvig.Mislim da se ta hrabrost i ta spremnost da gledate smrt u oči i ne trepnete može objasniti samo nekom duhovnom tajnom. Da nije bilo njih, Donbas bi danas bio etnički očišćen prostor.Sada je ovaj film samo dobio na aktuelnosti. Gledajući ga, ljudi shvataju šta se zaista dešavalo svih ovih osam godina na istoku Ukrajine.Kako je tekao obračun sa ruskim elementima u Ukrajini?Godinama je stvarana atmosfera zastrašivanja. Kada kažu medijski mrak u Srbiji meni je smešno, jer u Ukrajini ukoliko biste se oglušili o zvanični narativ ne samo da ste nezvanično pristali na gašenje medija već i rizikovali hapšenja, procesuiranje pa i likvidacije. Mnogi novinari su ubijeni, mnogi poput Kocabe, Vasiljca, Muravickog, Volkova proveli su godine u ukrajinskim zatvorima.Ukoliko nema elemenata krivice…?Kada prema zakonu nisu mogli da dokažu krivicu oni su izmišljali optužbe, odugovlačili proces da traje godinama, stalno menjali sudije i sve vraćali na početak, a ponekad je to išlo do apsurda. Muravickog su optužili da održava komunikaciju sa ruskim agentom. Uspostavilo se da je sumnjivo lice pomenuto u razgovorima koji su se prisluškivali- njegov mačak Pampuh.Oni su hapsili, fizički maltretirali, likvidirali ljude. U studio televizije ”17 kanala” u Kijevu sa kojim sam sarađivao i slao priloge iz Donjecka, upali su ukrajinski neonacisti-batinaši. Polupali sve kompjutere i opremu, a kasnije pripadnici službe državne bezbednosti zapretili rukovodstvu televizije ne samo da će ih ubiti već žive zakopati i sve njihove rođake ako nastavimo da izveštavaju šta se dešava u Donbasu. Važno je istaći da su mnogi takvi batinaši ekstremisti u Ukrajini imali legitimacije od MUP-a ili Službe bezbednosti Ukrajine.Novinaru iz Odese Juriju Tkačovu su na početku vojne operacije upali u stan, i kako nisu mogli ni po jednoj stavci da ga optuže, budući da je bio oprezan i odmeren čovek-ostavili su granatu u kupatilu i stavili u zapisnik da je u domu pronađena.Da li je ukrajinski narod mogao da se suprotstavi takvom režimu, pokaže građansku neposlušnost, odbije da živi pod diktatom?Oni koji su pokušavali — loše su prošli: setimo se masakra u Odesi, streljanja ljudi u Mariupolju i Harkovu, masovnih hapšenja i maltretiranja. Posle toga mnogi su procenili da je bolje da ćute. Istovremeno zemlju su potresali ekonomski problemi, komunalije su poskupele 10 puta, valuta pala više nego tri puta, kriminal počeo da cveta. Ljudi su se povukli u sebe. Oni koji su prepoznali da je ova priča skuplja od „hleba“ znali su da je put do istine provlačenje između Scile i Haridbe- ukrajinskih snaga bezbednosti i njihovih neformalnih ekstremističkih grupa na terenu.I vi ste prošli kroz taj tesnac. Ko su ljudi koji su vas kidnapovali?Bataljon Krivbas me je kindanpovao zajedno sa još dvojicom kolega. Kako nam je rečeno, prebačeni smo u službu DB u Marijupolju gde su nas predali bataljonu Dnjepar 1 koji je bio pod kontrolom ukrajinskog tajkuna Igora Kolomojskog. Oficiri koji su nas vozili hvalili su se kako ih obučavaju stranci sa Zapada i strani instruktori, pričali kako poštuju ”SS Galiciju”, nacističku jedinicu iz Drugog svetskog rata, i da neće dozvoliti da se reprizira 1945“.To vas nije sprečilo da se ponovo vratite na front. Koliko puta ste do sada bili u Donbasu?Nebrojeno puta. Samo 2014. proveo sam nekoliko meseci na relaciji Donbas- Beograd da bi od početka 2015. uglavnom živeo tamo. Obilazio sam front, izveštavao za različite medije, između ostalih i za opozicione u Ukrajini koji su bili pod žestokim napadima kijevskog režima a krajem 2015. i brutalno ugašeni od strane službe državne bezbednosti i njenih neonacističkih batinaša. Želeo sam da se istina o Donbasu čuje u Srbiji i na Zapadu, da izvestim o onom o čemu više nisu mogli opozicioni mediji u Ukrajini koji su trpeli strašne torture od strane obaveštajnih službi.Odavno sam imao ideju da snimim niz dokumentarnih filmova. Udružili smo napore prijatelj Maksim Fadejev i ja, napravili svoju produkciju i krenuli da snimamo. Od decembra 2016. do avgusta 2020. stalno sam živeo u Donjecku. Snimali smo niz dokumentarnih projekata bez ikakvog budžeta, o svom trošku, prikupljajući donacije naših gledalaca za video opremu.To je kao neko ima hobi da slika ili vaja, a ja sam izabrao boravak i snimanje dokumentaraca na prvoj liniji fronta, sa vojnicima, nekada nedelju, dve, nekada više a sve kako bih dobio nekoliko minuta materijala.
ukrajina
donbas
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
ukrajina, rusija, donbas, analize i mišljenja
ukrajina, rusija, donbas, analize i mišljenja
Kidnapovali su me ukrajinski nacisti: Ljude su likvidirali u susednim ćelijama
Pratite nas
Rečeno nam je da idemo u Marijupolj. Sa povezom preko očiju, slušali smo oficire kako se hvale da ih obučavaju strani instruktori. Da nije bilo medijske buke — nas bi streljalji, kao neke od civila koji su bili u susednjim ćelijama na bazi ”Dnjepra 1”.
Istoričar, novinar, ratni reporter i reditelj Sergej Belous kidnapovan je 2014. Uprkos tome stalno se vraća u Donbas. O tome kakva je situacija u Ukrajini, šta je zatekao u harkovskoj oblasti iz koje se nedavno vratio, kako izgleda život na liniji fronta i šta je sve prethodilo ruskoj vojnoj operaciji razgovaramo u Beogradu pred njegov još jedan odlazak u Ukrajinu?
Linija fronta i danas deli porodice po delovima teritorije koje kontroliše ukrajinska ili snage Narodne milicije. Kako su ti ljudi dočekali vest o ruskoj operaciji?
Linija fronta je podelila Donbas nadvoje po srži, pa se recimo pola sela Zajceva (kod Gorlovke) nalazi na našoj, a pola na ukrajinskoj strani- ko se gde zatekao pre osam godina. Oni su živeli i danas žive pod stalnom vatrom, ali sada sa nadom da će ubrzo doći kraj. Takvih sela i naselja ima puno, to je tragedija koja traje osam godina. U Rusiji imate pseudo-liberale izdajnike koji sada nastupaju sa parolom ”ne ratu” — što je jeziva hipokrizija: jer njih nije zanimao rat i ljudske tragedije svih ovih osam godina (pa čak i sada njihov pravi motiv - strah za svoju ličnu dobrobit koja je pogođena sankcijama Zapada). A mi, ruske patriote, kažemo ”da miru”. Jer Rusija nije počela ovaj rat, ona će ga završiti i doneti mir. Oni su osam godina zvanično pričali kako Kijev ratuje sa Rusijom, a sada se Rusija pojavila. Vi ste osam godina pominjali Rusiju a ratovali s svojim državljanima, svojim građanima, ljudima iz Donbasa. E sada se Rusija s kojom ste ratovali navodno osam godina pojavila i stigla na ratište.
Kako izgleda susret ukrajinskog naroda sa ruskom vojkom?
Ponegde je ruska vojska u oslobođenim mestima na samom početku naišla na hladan prijem, što je razumljivo jer su mnogi posle sam godina indoktrinacije očekivali da će se ruski vojnici ponašati kao agresivna ”ljudožerska horda” kako su ih zastrašivali ukrajinski mediji.
Međutim brzo su shvatili da je sve što su slušali besramna laž. Meni je nedavno pisao prijatelj sa studija koga je rat zatekao u Izjumu: Izvini za sve kritike vezane za tvoj novinarski rad u Donbasu. To tada nisam razumeo. Tek sada, kada sam lično preživeo granatiranje i ratno stanje — na svojoj koži -shvatio sam šta ste vi sam godina preživljavali u Donjecku. Na pitanje kako se ophodi ruska vojska prema stanovnicima, rekao mi je, i izmamio osmeh: šalu na stranu — upravo kao univerzitetska profesura, nisam mogao da verujem koliko su ljubazni.
Šta je bila alternativa ruskoj vojnoj operaciji?
Hrvatski scenario o kojem su godinama sa najvećom pažnjom pričali ukrajinski lideri - etničko čišćenje, pogrom, spržena zemlja bez naroda. Zelenski je otvoreno rekao ”Ako smatrate sebe Rusom mislite da vaša deca treba da uče ruski, da budu deo ruskog sveta — preselite se u Rusiju - zbog budućnosti vaše dece” Naravno, Zelenski je odmah dodao da se ove reči ne treba pogrešno tumačiti, ali suština politike kijevskog režima je da za nas nema mesta u Ukrajini.
Vaš film „Utvare. Vojnici zaboravljenog rata“ dobitnik je prestižnih festivalskih nagrada. Zašto Utvare?
”Utvara” to je bataljon, koji osnivao još 2014. legendarni komandant Aleksej Mozgovoj. A film smo tako nazvali i zato što su vojnici u nekom filozofskom smislu ličili na utvare, duhove koji lebde između neba i zemlje. Oni su na frontu živeli kao u izmeštenom svetu, da bi nešto iza linije fronta ili dalje u gradovima počinjao sasvim drugačiji svet u kojem su ljudi gotovo zaboravili na rat koji trajao sve ove godine.
Ko su bili tu ljudi koji su odlučili da obuku uniformu, i rečima Prilepina, pristanu na doborovoljnu smrt?
Kada smo završili film, a mnogi od njih su u međuvremenu izgubili živote, shvatili smo da smo snimili prave heroje. I danas kada iznova gledam film, i te ljude spremne na smrt, ali sa idejom, nepokolebljivom verom da rade ispravnu stvar i nekakvim ognjem u sebi, ne mogu da suzdržim suze. Ali istovremeno, kad njih vidim na snimku, čujem njihov glas - imam osećaj kao da su još uvek živi, tu sa nama. Tako da je ovaj film sačuvao u istoriji njihov podvig.
Mislim da se ta hrabrost i ta spremnost da gledate smrt u oči i ne trepnete može objasniti samo nekom duhovnom tajnom. Da nije bilo njih, Donbas bi danas bio etnički očišćen prostor.
Sada je ovaj film samo dobio na aktuelnosti. Gledajući ga, ljudi shvataju šta se zaista dešavalo svih ovih osam godina na istoku Ukrajine.
Kako je tekao obračun sa ruskim elementima u Ukrajini?
Godinama je stvarana atmosfera zastrašivanja. Kada kažu medijski mrak u Srbiji meni je smešno, jer u Ukrajini ukoliko biste se oglušili o zvanični narativ ne samo da ste nezvanično pristali na gašenje medija već i rizikovali hapšenja, procesuiranje pa i likvidacije. Mnogi novinari su ubijeni, mnogi poput Kocabe, Vasiljca, Muravickog, Volkova proveli su godine u ukrajinskim zatvorima.
Ukoliko nema elemenata krivice…?
Kada prema zakonu nisu mogli da dokažu krivicu oni su izmišljali optužbe, odugovlačili proces da traje godinama, stalno menjali sudije i sve vraćali na početak, a ponekad je to išlo do apsurda. Muravickog su optužili da održava komunikaciju sa ruskim agentom. Uspostavilo se da je sumnjivo lice pomenuto u razgovorima koji su se prisluškivali- njegov mačak Pampuh.
Oni su hapsili, fizički maltretirali, likvidirali ljude. U studio televizije ”17 kanala” u Kijevu sa kojim sam sarađivao i slao priloge iz Donjecka, upali su ukrajinski neonacisti-batinaši. Polupali sve kompjutere i opremu, a kasnije pripadnici službe državne bezbednosti zapretili rukovodstvu televizije ne samo da će ih ubiti već žive zakopati i sve njihove rođake ako nastavimo da izveštavaju šta se dešava u Donbasu. Važno je istaći da su mnogi takvi batinaši ekstremisti u Ukrajini imali legitimacije od MUP-a ili Službe bezbednosti Ukrajine.
Novinaru iz Odese Juriju Tkačovu su na početku vojne operacije upali u stan, i kako nisu mogli ni po jednoj stavci da ga optuže, budući da je bio oprezan i odmeren čovek-ostavili su granatu u kupatilu i stavili u zapisnik da je u domu pronađena.
Da li je ukrajinski narod mogao da se suprotstavi takvom režimu, pokaže građansku neposlušnost, odbije da živi pod diktatom?
Oni koji su pokušavali — loše su prošli: setimo se masakra u Odesi, streljanja ljudi u Mariupolju i Harkovu, masovnih hapšenja i maltretiranja. Posle toga mnogi su procenili da je bolje da ćute. Istovremeno zemlju su potresali ekonomski problemi, komunalije su poskupele 10 puta, valuta pala više nego tri puta, kriminal počeo da cveta. Ljudi su se povukli u sebe. Oni koji su prepoznali da je ova priča skuplja od „hleba“ znali su da je put do istine provlačenje između Scile i Haridbe- ukrajinskih snaga bezbednosti i njihovih neformalnih ekstremističkih grupa na terenu.
I vi ste prošli kroz taj tesnac. Ko su ljudi koji su vas kidnapovali?
Bataljon Krivbas me je kindanpovao zajedno sa još dvojicom kolega. Kako nam je rečeno, prebačeni smo u službu DB u Marijupolju gde su nas predali bataljonu Dnjepar 1 koji je bio pod kontrolom ukrajinskog tajkuna Igora Kolomojskog. Oficiri koji su nas vozili hvalili su se kako ih obučavaju stranci sa Zapada i strani instruktori, pričali kako poštuju ”SS Galiciju”, nacističku jedinicu iz Drugog svetskog rata, i da neće dozvoliti da se reprizira 1945“.
To vas nije sprečilo da se ponovo vratite na front. Koliko puta ste do sada bili u Donbasu?
Nebrojeno puta. Samo 2014. proveo sam nekoliko meseci na relaciji Donbas- Beograd da bi od početka 2015. uglavnom živeo tamo. Obilazio sam front, izveštavao za različite medije, između ostalih i za opozicione u Ukrajini koji su bili pod žestokim napadima kijevskog režima a krajem 2015. i brutalno ugašeni od strane službe državne bezbednosti i njenih neonacističkih batinaša. Želeo sam da se istina o Donbasu čuje u Srbiji i na Zapadu, da izvestim o onom o čemu više nisu mogli opozicioni mediji u Ukrajini koji su trpeli strašne torture od strane obaveštajnih službi.
Odavno sam imao ideju da snimim niz dokumentarnih filmova. Udružili smo napore prijatelj Maksim Fadejev i ja, napravili svoju produkciju i krenuli da snimamo. Od decembra 2016. do avgusta 2020. stalno sam živeo u Donjecku. Snimali smo niz dokumentarnih projekata bez ikakvog budžeta, o svom trošku, prikupljajući donacije naših gledalaca za video opremu.
To je kao neko ima hobi da slika ili vaja, a ja sam izabrao boravak i snimanje dokumentaraca na prvoj liniji fronta, sa vojnicima, nekada nedelju, dve, nekada više a sve kako bih dobio nekoliko minuta materijala.
