https://lat.sputnikportal.rs/20220603/psihoterapeuti-savetuju-brisite-bivse-partnere-sa-mreza-1137969661.html
Psihoterapeuti savetuju: Brišite bivše partnere sa mreža
Psihoterapeuti savetuju: Brišite bivše partnere sa mreža
Sputnik Srbija
Za mnoge postoji dilema da li u vrituelnom svetu zadržati bivše partnere kao prijatelje i pratioce ili je sasvim u redu izbrisati ih i sa tog spiska. Profesor... 03.06.2022, Sputnik Srbija
2022-06-03T12:28+0200
2022-06-03T12:28+0200
2022-06-03T12:28+0200
društvo
društvo
stil života
psihologija
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/03/1137969517_0:177:1920:1257_1920x0_80_0_0_3f82e10967308c952a770c6501144ded.jpg
„Društvene mreže nadražuju naše potrebe da neke bivše partnere ili druge osobe koje su nam nekako naudile pratimo i gledamo koliko su oni srećni bez nas ili im je krenulo loše u životu. Tada postoji neka prirodna mala doza zluradosti, koja nije za osudu. Mreže takva iskušenja čine mnogo većim“, napominje dr Tatjana Milivojević.Psihoterapeutkinja dodaje da je u svojoj praksi primetila da su joj se klijenti, koji su posećivali profile svojih nekadašnjih partnera, žalili na osećaj velike opterećenosti. Tu praksu, objasnila je, prekinuli su zbog nagona za samoodržanjem.Onlajn eliminisanje je, takođe korisno zbog toga što ljudi vremenom postanu zavisni od teskobe koje im sopstvena znatiželja donosi. Tako dolazi, dodala je Milivojević, do sve veće anksioznosti i depresije zbog kojih osobe gubi sebe.„Ljudski mozak je stvoren za povezivanje. Svaki prekid veze nas, čak i ako osoba nije bila toliko značajna, boli. Normalno je da pokušavamo da vidimo šta se dešava sa tim ljudima, jer su oni i dalje na neki način deo nas. Proces razdvajanja treba odbolovati, ali ne i iritirati ga stalnim odlaženjem na njihov profil“, naglašava.„Kako misliš nemaš Fejs i Instagram?“Na pitanje koliko je danas društveno prihvatljivo nemati nalog na društvenim mrežama, dr Tatjana Milivojević, koja je i profesor u Visokoj školi socijalnog rada, navodi da su društvene mreže deo socijalizacije, ali i da ta prisutnost zavisi od uzrasta. Primetila je i jedan obrnuti fenomen, koji smatra bi se mogao nazvati i kultivisanim snobizmom.„Čujem mlade ljude koji se hvale kako su ukinuli svoje naloge i vidite da su ponosni na to. Ako nemamo samopouzdanja, ako ne znamo ko smo, nismo sigurni u sebe, onda ćemo biti konformisti i želećemo da idemo za drugima. Ukoliko imamo samosvest, vrednujemo svoje vreme, pravimo prioritete, znamo šta osećamo i svesni smo da nam mreže jedu vreme, onda ćemo ih ukinuti. Ako smo uz to i sujetni, tada ćemo se tim postupkom i hvaliti“, objašnjava prof. dr Tatjana Milivojević, psihoterapeut i filozof, za Radio-Beograd 1.
https://lat.sputnikportal.rs/20211212/slomljeno-srce-je-i-medicinska-dijagnoza-1132230058.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220214/ruski-psiholozi-objasnili-razliku-izmedju-zaljubljenosti-i-ljubavi-1134352071.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
društvo, stil života, psihologija, magazin
društvo, stil života, psihologija, magazin
Psihoterapeuti savetuju: Brišite bivše partnere sa mreža
Za mnoge postoji dilema da li u vrituelnom svetu zadržati bivše partnere kao prijatelje i pratioce ili je sasvim u redu izbrisati ih i sa tog spiska. Profesor dr Tatjana Milivojević, psihoterapeut i filozof, naglasila je da se iza te dileme zapravo najčešće krije pitanje kako da prestanemo da mislimo na tu osobu i okrenemo novi list.
„Društvene mreže nadražuju naše potrebe da neke bivše partnere ili druge osobe koje su nam nekako naudile pratimo i gledamo koliko su oni srećni bez nas ili im je krenulo loše u životu. Tada postoji neka prirodna mala doza zluradosti, koja nije za osudu. Mreže takva iskušenja čine mnogo većim“, napominje dr Tatjana Milivojević.
Psihoterapeutkinja dodaje da je u svojoj praksi primetila da su joj se klijenti, koji su posećivali profile svojih nekadašnjih partnera, žalili na osećaj velike opterećenosti. Tu praksu, objasnila je, prekinuli su zbog nagona za samoodržanjem.
„Najlakše je izbrisati bivše iz prijatelja. Nismo toliko snažni i ne treba da se junačimo da možemo da odolimo takvom iskušenju, naročito kada smo još uvek u ranjivoj fazi. Brisanje je i simbolični čin – brišete osobu i time zatvarate to poglavlje“, napominje profesorka.
Onlajn eliminisanje je, takođe korisno zbog toga što ljudi vremenom postanu zavisni od teskobe koje im sopstvena znatiželja donosi. Tako dolazi, dodala je Milivojević, do sve veće anksioznosti i depresije zbog kojih osobe gubi sebe.
„Ljudski mozak je stvoren za povezivanje. Svaki prekid veze nas, čak i ako osoba nije bila toliko značajna, boli. Normalno je da pokušavamo da vidimo šta se dešava sa tim ljudima, jer su oni i dalje na neki način deo nas. Proces razdvajanja treba odbolovati, ali ne i iritirati ga stalnim odlaženjem na njihov profil“, naglašava.
„Kako misliš nemaš Fejs i Instagram?“
Na pitanje koliko je danas društveno prihvatljivo nemati nalog na društvenim mrežama, dr Tatjana Milivojević, koja je i profesor u Visokoj školi socijalnog rada, navodi da su društvene mreže deo socijalizacije, ali i da ta prisutnost zavisi od uzrasta. Primetila je i jedan obrnuti fenomen, koji smatra bi se mogao nazvati i kultivisanim snobizmom.
„Čujem mlade ljude koji se hvale kako su
ukinuli svoje naloge i vidite da su ponosni na to. Ako nemamo samopouzdanja, ako ne znamo ko smo, nismo sigurni u sebe, onda ćemo biti konformisti i želećemo da idemo za drugima. Ukoliko imamo samosvest, vrednujemo svoje vreme, pravimo prioritete, znamo šta osećamo i svesni smo da nam mreže jedu vreme, onda ćemo ih ukinuti. Ako smo uz to i sujetni, tada ćemo se tim postupkom i hvaliti“, objašnjava prof. dr Tatjana Milivojević, psihoterapeut i filozof, za
Radio-Beograd 1.
