Isplati li se uzgajanje organske hrane u Srbiji
21:27 02.06.2022 (Osveženo: 21:30 02.06.2022)
CC0 / Pixabay /
Pratite nas
Iako se površine pod organskom proizvodnjom u Srbiji povećavaju, čine samo 0,6 procenata. U svetu se organski proizvodi gaje na oko 1,5 odsto oranica. Domaći proizvođači kažu da ih prati mnogo problema.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Površine pod organskom proizvodnjom u Srbiji povećane su u poslednjoj deceniji sa 5.000 na 23.000 hektara. Istovremeno, vrednost izvoza organskih proizvoda porasla je više od 15 puta.
„Organskih sredstava za negu biljaka nema toliko i moramo da se osnažimo na način kako se organska proizvodnja neguje kroz, recimo, potapanje koprive ili drugih sredstava koje možemo naći u okolini. Da pravimo svoje glistnjake, da time hranimo biljku“, kaže Katarina Milosavljević, organski proizvođač sa Rtnja.
Stefan Jović, organski proizvođač iz Čuruga, kaže da je najveći problem što većina koristi pesticide i herbicide i radi konvencionalnu robu.
Prema njegovim rečima, veoma je teško napraviti organsku parcelu, teško je doći do sirovine i prerada je mnogo skuplja.
„Mana je tržište, jer su cene visoke i onda ljudi izbegavaju i kupiće nešto što je manje zdravije za jeftinije pare“, kaže Tamara Simić iz Jalovika.
Mnogo više ručnog rada i vremena
Organska proizvodnja je zahtevnija od konvencionalne. Potrebno je mnogo više ručnog rada i više vremena, što znači veće troškove. Zato organski proizvodi ne mogu biti jeftini.
„Morate da platite sertifikacionu kuću, da ispitujete zemljište, morate da ispitujete ovce. Analize su druge za organsko mleko od klasičnog mleka. To su skuplje analize. Proces proizvodnje je skuplji. Kada ne dodajete kabastu hranu, koncentrate, dobijate manju količinu mleka“, kaže Aco Mančić, organizator praktične nastave u Mlekarskoj školi u Pirotu.
Stručnjaci ističu da su organski proizvodi bezbedniji i kvalitetniji, a ta proizvodnja ne ugrožava životnu sredinu. To je i državi važno.
„Ove godine najveći su podsticaji, 28.000 dinara po hektaru, tako da moramo reći da se država potrudila da poveća iznose podsticaja. Mi imamo jako puno malih proizvođača koji samo udruženi u grupnu sertifikaciju imaju šansu da plasiraju svoje proizvode", kaže Snežana Oljača, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
I dok se domaći potrošači tek upoznaju sa prednostima organskog voća, povrća, mesa i mleka u mnogim zemljama ti proizvodi su sve traženiji.
„Najveći kupci su Nemačka, SAD, Francuska, Kanada. Zamrznuto organsko voće, malina je broj jedna. Trend je da našu robu traže zemlje zapada, rečeno fudbalskim rečnikom, 'premijer liga' koji su platežno najsposobniji. Ako oni hoće da plate, mi ćemo da pravimo“, kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.
U svim delovima zemlje ima uslova za organsku proizvodnju. Ona je posebno zanimljiva poljoprivrednicima sa manjim posedima, jer organskim proizvodima mogu da ostvare veću zaradu, piše RTS.
