Zašto na Amazonu nema nijedan most
Pratite nas
Reka Amazon slovi za jednu od najdužih reka na svetu, međutim i pored toga njene obale ne spaja nijedan most.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Amazon je druga najduža reka na svetu i predstavlja jedan od najznačajnihjih vodenih puteva na planeti. Takođe, sadrži najveću zapreminu slatke vode na svetu koja predstavlja dom rečnim delfinima i desetinama različitih vrsta riba.
Uprkos svim ovim i mnogim drugim činjenicama postoji jedna bitna stvar koju Amazon ne poseduje, a to su mostovi. Ako uzmemo u obzir da teče kroz Peru, Kolumbiju i Brazil, kao i da u njegovom slivu živi više od 30 miliona ljudi - čini se gotovo neverovatnim da preko ove reke ne prelazi ni jedan most.
Poređenja radi, samo u Kairu postoji devet mostova koji prelaze preko Nila. Dok je u poslednjih 30 godina preko reke Jangce izgrađeno preko 100 mostova, a Dunav čija dužina ne predstavlja ni polovinu dužine Amazona ima 133 prelaza.
U čemu je onda „problem“ sa Amazonom?
Stručnjak za mostove sa Švajcarskog federalnog instituta za tehnologiju, Valter Kaufman tvrdi da ne postoji potreba za mostom preko Amazona. Ovo objašnjava činjenicom da reka tokom svog većeg dela - od ukupno 6.920 kilometara, vijuga kroz oblasti koje su slabo naseljene. Drugim rečima, postoji malo glavnih puteva na koje se može nadovezati neki most.
Takođe, u gradovima i mestima koja se graniče sa rekom - čamci i trajekti predstavljaju ustaljeno sredstvo za prevoz robe i ljudi sa jedne na drugu obalu. Što dovodi do zaključka da ne postoji dovoljno velika potreba a ni razlog za izgradnjom mostova.
„Naravno, postoje i tehničke i logističke poteškoće“, primetio je Kaufman. Prema njegovom mišljenju, Amazon je daleko od idealne lokacije za izgradnju mosta zbog prirodnih karakteristika same reke i tla koje ga okružuje.
Na primer, prostrana močvarna i meka tla koja ga okružuju bi zahtevala duge pristupne vijadukte i veoma duboke temelje. To svakako ne bi bila isplativa investicija kad se uzme u obzir količina ljudi koja živi u okruženju i okolna infrastruktura.
Takođe moraju se uzeti u obzir i promenljive pozicije toka reke tokom godišnjih doba sa svojim „izraženim razlikama“ u dubini vode, što bi dodatno otežalo izgradnju. Iako dodaje da ovi problemi nisu svojstveni samo Amazonu, njihova ozbiljnost se na ovom području posebno ističe.
Najbliži most?
Svakako vredan pomena je most koji povezuje obale njegove glavne pritoke, reke Rio Negro. Nazvan „Ponte Rio Negro“, predstavlja jedini prelaz preko bilo koje od njegovih pritoka i to tek od 2011. godine.
Tokom 2019. godine brazilski predsednik Žair Bolsonaro je izjavio kako želi da izgradi most preko Amazona u okviru „Projekta Rio Branko“. Međutim i posle par godina ništa se ne dešava po ovom pitanju, a kao glavni razlog se navodi neprofitabilnost projekta.
I pored pompeznih najava političara o velikim graditeljskim poduhvatima na Amazonu i dalje se najprofitabilnijim rešenjem smatra prevoz robe i ljudi trajektima i čamcima. Pored novčanog momenta i prirodnih resursa naučnici smatraju da bi izgradnja mostova i propratne infrastrukture, uništila životnu sredinu Amazona koja se smatra jednim od nejvećih blaga na planeti, prenela je „Nacionalna geografija“.
