https://lat.sputnikportal.rs/20220601/ujedinjeni-istorijom-verom-i-jezikom-krim--mesto-zbora-slovenske-omladine-1137908860.html
Ujedinjeni istorijom, verom i jezikom: Krim – mesto zbora slovenske omladine
Ujedinjeni istorijom, verom i jezikom: Krim – mesto zbora slovenske omladine
Sputnik Srbija
Slovenstvo, pravoslavlje i ćirilica – narodi koje ujedinjuju ta tri pojma bliski su duhovno, kulturološki i istorijski. U vreme kada se aktivno vodi antiruska... 01.06.2022, Sputnik Srbija
2022-06-01T14:00+0200
2022-06-01T14:00+0200
2022-06-01T14:18+0200
rusija
rusija
rusija – društvo
društvo
krim
forum
omladina
balkan
kultura
bugari
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/01/1137899080_0:0:1737:977_1920x0_80_0_0_6fb60f5d5c9d3e8154be93dc05e91b0c.jpg
Studenti i predstavnici omladinskih organizacija iz Rusije, Bugarske, Srbije, Severne Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine poslali su takvu poruku sa Krima gde su se okupili na Međunarodnom omladinskom forumu „Dijalog kultura: Rusija – Balkan“.Predsednik Regionalne bugarske nacionalno-kulturne autonomije Krima „Pajsije Hilandarac“, član Građanske komore Rusije i Krima Ivan Abažer poželeo je učesnicima Foruma dobrodošlicu na Krim, blagoslovenu rusku zemlju, domovinu brojnih naroda koji su kroz istoriju živeli u prijateljstvu, ali su i poštovali svoje tradicije, istoriju, veru i kulturu.Govoreći o značaju očuvanja ćirilice kao zajedničke tekovine i spone među slovenskim narodima, Abažer je primetio da su se danas mnoge zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza udaljile od ćirilice i prešle na drugo pismo, što je veoma zabrinjavajuće, jer postoji tendencija da se isto dogodi i sa drugim zemljama.Takođe se osvrnuo na posetu omladine Krimu u svetlu informacione blokade u kojoj se poluostrvo nalazi.Istovremeno je apelovao na omladinu da neguje svoje kulturne i duhovne vrednosti, veru i jedinstvo, istakavši da će uspeh u budućnosti zavisiti od razumevanja istorije i aktuelnih okolnosti.Ljudmila Radeva, zamenica predsednika regionalne bugarske nacionalne kulturne autonomije Krima, uputila je poruku svima koji čitaju i pišu na ćirilici.O aktuelnoj temi negovanja ćirilice i obnavljanja pokidanih veza među slovenskim narodima na Krimu se govorilo i na Dan slovenske pismenosti i kulture koji je svečano obeležen u Hersonu, mestu osveštanom posetom svetih ravnoapostola i prosvetitelja Ćirila i Metodija.Nakon tematske ekskurzije po drevnim hramovima i molebna u sabornom hramu Svetog Vladimira duhovnu besedu sa studentima održali su protojereji Sergij Haljuta i Stefan Slomčinski koji su podsetili da je slovenska azbuka stvorena pre svega da bi naši narodi mogli da izučavaju Sveto pismo. Tome je bila posvećena i pozorišna predstava „Legenda o Ćirilu i Metodiju“ koju su u antičnom amfiteatru izveli studenti Krimskog univerziteta kulture, umetnosti i turizma.U nastavku je usledila naučna konferencija, a učesnici foruma su diskutovali o očuvanju duhovnog i kulturnog jedinstva, geopolitičkoj slici sveta i crnomorsko-balkanskog regiona.Program foruma bio je veoma bogat: studenti su posetili jedan od simbola Krima – zamak „Lastavičje gnezdo“, kao i Livadijski dvorac, nekadašnju rezidenciju ruskih imperatora, mesto gde je 1945. održana čuvena Krimska konferencija. Učesnici foruma takođe su uspeli da obiđu znamenitosti Simferopolja i grada-heroja Sevastopolja.Poslednji dan foruma obeležio je značajan događaj – učesnici su posetili Memorijal žrtvama fašističke okupacije Krima u vreme Drugog svetskog rata – „Koncentracioni logor Krasni“. Mladi su se upoznali sa istorijom okupacije poluostrva koja je trajala od 1941. do 1944. godine kada su fašisti samo u logoru „Krasni“ mučili i ubili više od 15.000 civila i crvenoarmejaca.U sali memorijalnog kompleksa gosti poluostrva razgovarali su sa predsednikom Državnog saveta Krima Vladimirom Konstantinovom koji je izneo svoju ocenu događaja koji su danas aktuelni u svetu. Mlade ljude su interesovali događaji u vezi „Krimskog proleća“, ali i kako doneti istinu do naroda na Balkanu u vreme propagandnog rata Zapada protiv Rusije.Konstantinov je rekao da je tokom osam godina mnogo toga ispričano o Krimu i događajima iz 2014. godine, brojne delegacije su posetile poluostrvo, ali je konstatovao da to nažalost ne utiče na stvarnu politiku. On je naveo primer Finske i Švedske koje su donele odluku o ulasku u NATO bez referenduma, „ljude nisu ni pitali za mišljenje“, dok je na Krimu 2014. godine legitimno sproveden referendum, „ali to nikoga nije interesovalo“.Međutim, kako je dodao, to nikoga nije interesovalo, dok se danas odluka o ulasku u NATO, koja određuje sudbinu ljudi, donosi bez mišljenja naroda tih zemalja.Učesnici u forumu izneli su zanimljiv predlog da se pokrene informacioni resurs koji će omogućiti stanovnicima Balkanskog poluostrva da čitaju objektivne i tačne informacije o dešavanjima na Krimu i u Rusiji kojih nema dovoljno.Šef krimskog Državnog saveta obećao je da će im pružiti podršku i zahvalio je učesnicima u forumu, istakavši da je hrabra njihova odluka da u aktuelnoj situaciji posete Krim.On je izrazio nadu da će upravo zajedničkim naporima biti probijena informaciona blokada poluostrva.O forumuMeđunarodni omladinski forum „Dijalog kultura: Rusija – Balkan“ okupio je studente i predstavnike omladinskih organizacija iz Rusije i balkanskih zemalja.Forum se održava po drugi put, a organizatori su Bugarski kulturni centar „Izvor“ i Regionalna bugarska nacionalno-kulturna autonomija Krima „Pajsije Hilandarac“ i lokalna bugarska nacionalno-kulturna autonomija gradskog okruga Simferopolja.Cilj događaja je oživljavanje istorijskog sećanja, shvatanje jedinstva civilizacijskog koda zasnovanog na istoriji, pravoslavnoj veri, ćirilici i potrebi da se štite.
krim
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, rusija – društvo, društvo, krim, forum, omladina, balkan, kultura, bugari, makedonci, rusi, srbi
rusija, rusija – društvo, društvo, krim, forum, omladina, balkan, kultura, bugari, makedonci, rusi, srbi
Ujedinjeni istorijom, verom i jezikom: Krim – mesto zbora slovenske omladine
14:00 01.06.2022 (Osveženo: 14:18 01.06.2022) Slovenstvo, pravoslavlje i ćirilica – narodi koje ujedinjuju ta tri pojma bliski su duhovno, kulturološki i istorijski. U vreme kada se aktivno vodi antiruska propaganda i uspostavljaju barijere među srodnim narodima, omladina iz balkanskih zemalja i Rusije poručuje da će negovati kulturno i duhovno nasleđe na kome će graditi i buduće odnose.
Studenti i predstavnici omladinskih organizacija iz Rusije, Bugarske, Srbije, Severne Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine poslali su takvu poruku sa Krima gde su se okupili na Međunarodnom omladinskom forumu „Dijalog kultura: Rusija – Balkan“.
Predsednik Regionalne bugarske nacionalno-kulturne autonomije Krima „Pajsije Hilandarac“, član Građanske komore Rusije i Krima Ivan Abažer poželeo je učesnicima Foruma dobrodošlicu na Krim, blagoslovenu rusku zemlju, domovinu brojnih naroda koji su kroz istoriju živeli u prijateljstvu, ali su i poštovali svoje tradicije, istoriju, veru i kulturu.
Govoreći o značaju očuvanja ćirilice kao zajedničke tekovine i spone među slovenskim narodima, Abažer je primetio da su se danas mnoge zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza udaljile od ćirilice i prešle na drugo pismo, što je veoma zabrinjavajuće, jer postoji tendencija da se isto dogodi i sa drugim zemljama.
Takođe se osvrnuo na posetu omladine Krimu u svetlu informacione blokade u kojoj se poluostrvo nalazi.
„U ova teška vremena poželjno je da odete odavde sa svojim mišljenjem. Mi vam ga nećemo nametati, sami ćete ga formirati. Došli ste i vidite šta se dešava, a dalje ćemo videti kako ćemo razvijati naše odnose“, poručio je Abažer.
Istovremeno je apelovao na omladinu da neguje svoje kulturne i duhovne vrednosti, veru i jedinstvo, istakavši da će uspeh u budućnosti zavisiti od razumevanja istorije i aktuelnih okolnosti.
Ljudmila Radeva, zamenica predsednika regionalne bugarske nacionalne kulturne autonomije Krima, uputila je poruku svima koji čitaju i pišu na ćirilici.
„Naš cilj je da mladi ljudi pamte svoje korene, prijateljstvo koje povezuje naše zemlje dugi niz godina, naše istorijske, duhovne i kulturne veze kako bi sačuvali i azbuku. To nisu samo slova, to je naš civilizacijski kod, ono što nas je učinilo Slovenima, formiralo našu kulturu. Obraćamo se svima vama – čuvajte svoj maternji jezik i svoje pismo“, poručila je Radeva.
O aktuelnoj temi negovanja ćirilice i obnavljanja pokidanih veza među slovenskim narodima na Krimu se govorilo i na Dan slovenske pismenosti i kulture koji je svečano obeležen u Hersonu, mestu osveštanom posetom svetih ravnoapostola i prosvetitelja Ćirila i Metodija.
Nakon tematske ekskurzije po drevnim hramovima i molebna u sabornom hramu Svetog Vladimira duhovnu besedu sa studentima održali su protojereji Sergij Haljuta i Stefan Slomčinski koji su podsetili da je slovenska azbuka stvorena pre svega da bi naši narodi mogli da izučavaju Sveto pismo.
Tome je bila posvećena i pozorišna predstava „Legenda o Ćirilu i Metodiju“ koju su u antičnom amfiteatru izveli studenti Krimskog univerziteta kulture, umetnosti i turizma.
U nastavku je usledila naučna konferencija, a učesnici foruma su diskutovali o očuvanju duhovnog i kulturnog jedinstva, geopolitičkoj slici sveta i crnomorsko-balkanskog regiona.
Program foruma bio je veoma bogat: studenti su posetili jedan od simbola Krima – zamak „Lastavičje gnezdo“, kao i Livadijski dvorac, nekadašnju rezidenciju ruskih imperatora, mesto gde je 1945. održana čuvena Krimska konferencija. Učesnici foruma takođe su uspeli da obiđu znamenitosti Simferopolja i grada-heroja Sevastopolja.
Poslednji dan foruma obeležio je značajan događaj – učesnici su posetili Memorijal žrtvama fašističke okupacije Krima u vreme Drugog svetskog rata – „Koncentracioni logor Krasni“. Mladi su se upoznali sa istorijom okupacije poluostrva koja je trajala od 1941. do 1944. godine kada su fašisti samo u logoru „Krasni“ mučili i ubili više od 15.000 civila i crvenoarmejaca.
„Memorijal 'Koncentracioni logor Krasni' je sveto mesto za svakog Krimljanina. Nakon što dođu ovde svi počinju da shvataju koliko je strašan fašizam koji, nažalost, i danas cveta u susednoj Ukrajini“, rekao je predsednik Nacionalno-kulturne autonomije „Pajsije Hilandarac“ Ivan Abažer.
U sali memorijalnog kompleksa gosti poluostrva razgovarali su sa predsednikom Državnog saveta Krima Vladimirom Konstantinovom koji je izneo svoju ocenu događaja koji su danas aktuelni u svetu. Mlade ljude su interesovali događaji u vezi „Krimskog proleća“, ali i kako doneti istinu do naroda na Balkanu u vreme propagandnog rata Zapada protiv Rusije.
Konstantinov je rekao da je tokom osam godina mnogo toga ispričano o Krimu i događajima iz 2014. godine, brojne delegacije su posetile poluostrvo, ali je konstatovao da to nažalost ne utiče na stvarnu politiku. On je naveo primer Finske i Švedske koje su donele odluku o ulasku u NATO bez referenduma, „ljude nisu ni pitali za mišljenje“, dok je na Krimu 2014. godine legitimno sproveden referendum, „ali to nikoga nije interesovalo“.
„Zašto je onda to mišljenje uopšte potrebno, zašto da se radi na tome ako ono uopšte nikome ne treba… Provodeći referendum na Krimu mi smo usmerili sve napore na poštovanje svih zakonskih normi, našeg Ustava, pokušali smo da ispoštujemo svaku tačku kako nas ne bi optužili za neke nepravilnosti. Ali to više nikome nije potrebno. Oni imaju sva prava, a drugi ona prava koja im oni daju. Oni kažu 'mi priznajemo', znači ne treba sprovoditi referendum, kao što je bio slučaj na Kosovu. Niko ništa nije održao, samo su rekli, 'sad je država'. A mi smo održali referendum, prema Ustavu, odreagovali smo na nezakoniti državni udar u kome je stradalo na stotine ljudi, uključujući Krimljane. Štitili smo svoj identitet u skladu sa Poveljom UN“, objasnio je Konstantinov.
Međutim, kako je dodao, to nikoga nije interesovalo, dok se danas odluka o ulasku u NATO, koja određuje sudbinu ljudi, donosi bez mišljenja naroda tih zemalja.
Učesnici u forumu izneli su zanimljiv predlog da se pokrene informacioni resurs koji će omogućiti stanovnicima Balkanskog poluostrva da čitaju objektivne i tačne informacije o dešavanjima na Krimu i u Rusiji kojih nema dovoljno.
Šef krimskog Državnog saveta obećao je da će im pružiti podršku i zahvalio je učesnicima u forumu, istakavši da je hrabra njihova odluka da u aktuelnoj situaciji posete Krim.
„Ovakvi događaji su važni pre svega za inostrano društvo. Oni će pomoći ljudima da shvate šta se zaista događa na Krimu, u Rusiji. Siguran sam da će istina pronaći svoj put, da će se probiti kao trava kroz asfalt. Zato je ovakav forum jedan od formata za širenje naše istine“, poručio je Konstantinov.
On je izrazio nadu da će upravo zajedničkim naporima biti probijena informaciona blokada poluostrva.
Međunarodni omladinski forum „Dijalog kultura: Rusija – Balkan“ okupio je studente i predstavnike omladinskih organizacija iz Rusije i balkanskih zemalja.
Forum se održava po drugi put, a organizatori su Bugarski kulturni centar „Izvor“ i Regionalna bugarska nacionalno-kulturna autonomija Krima „Pajsije Hilandarac“ i lokalna bugarska nacionalno-kulturna autonomija gradskog okruga Simferopolja.
Cilj događaja je oživljavanje istorijskog sećanja, shvatanje jedinstva civilizacijskog koda zasnovanog na istoriji, pravoslavnoj veri, ćirilici i potrebi da se štite.
