https://lat.sputnikportal.rs/20220601/paleontolozi-otkrili-glavnog-osumnjicenog-za-nestanak-najveceg-morskog-predatora-foto-1137919878.html
Paleontolozi otkrili glavnog osumnjičenog za nestanak najvećeg morskog predatora /foto/
Paleontolozi otkrili glavnog osumnjičenog za nestanak najvećeg morskog predatora /foto/
Sputnik Srbija
Naučnici misle da su rešili misteriju izumiranja jednog od najvećih predatora koji je živeo na Zemlji, a na iznenađenje mnogih „krivac“ je morska životinja koja i... 01.06.2022, Sputnik Srbija
2022-06-01T22:47+0200
2022-06-01T22:47+0200
2022-06-01T22:47+0200
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/01/1137920089_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_7af87742b867b7aac86a87cac3539a97.jpg
Zahvaljujući paleontologiji i fosilnim ostacima, znamo kako su nekada živele ove dve zastrašujuće zveri. Ostaci zuba i pršljenova starih čak 3,6 miliona godina otkivaju priču o „ratu“ među grabljivicama koje su se borile za plen. Nauka sada otkriva da je bez obzira na veličinu, manja ajkula dovela moćnog megalodona (Otodus megalodon) - do izumiranja.Apeks predatori u borbi za plenMegalodon je mogao da naraste i do 15 metara. Milenijumima je gospodario praistorijskim okeanima bez suparnika koji bi mogao da mu se suprotstavi. A onda je jednostavno nestao. Ovo je paleontologe navelo da istraže koji je faktor na to uticao.Prema rezultatima studije, oni sada sa sigurnošću mogu da tvrde kako su velika bela ajkula - Carcharodon carcharias - i megalodon, živeli istovremeno. Prosto rečeno manja ajkula je zauzela istu ekološku nišu u kojoj je razvila afinitet ka istom plenu koji je lovila i veća ajkula. Što je još jedan dokaz da predator ne mora nužno da bude najveći da bi na kraju dominirao ekosistemom, dodaje se u studiji.Autor studije i geonaučnik sa „Instituta Maks Plank“ za evolucionu antropologiju u Nemačkoj Džeremi Mekorak, tvrdi da je rekonstrukcija lanca ishrane izumrlih vrsta težak zadatak. Pošto nisu mogli da postave kamere i špijuniraju životinje, naučnici su rešili da pribegnu drugačijoj vrsti ispitivanja.Odnos izotopa cinkaOva sasvim nova metrika se služi odnosom izotopa cinka iz zuba modernih životinja, tj. što je životinja na višoj poziciji u lancu ishrane, to su njeni nivoi izotopa cinka niži. Pošto se zubi dobro fosilizuju, naučnici su se zapitali da li ovu analizu mogu da primene i na fosilizovane ostatke izumrlih životinja.Prvo su napravili bazu podataka sa odnosima izotopa cinka pronađenim u zubima kod 20 živih vrsta ajkula. Takođe su izračunali i odnos izotopa iz fosilnih ostataka 13 izumrlih vrsta, uključujući megalodone. Ove informacije su im potom omogućile da odrede nivoe kod svake vrste.Zatim su rešili da uporede izmerene nivoe iz zuba megalodona sa nivoima iz zuba velike bele ajkule. Tada su stvari postale zanimljivije. Utvrđeno je njihovo preklapanje tokom ranog pliocena, epohe koja je trajala između 5,33 miliona i 2,58 miliona godina. Odnosi izotopa cinka sugerišu da su obe vrste zauzimale isti trofički nivo u ovom periodu, takmičeći se za resurse.Klimatske promeneSve ovo navodi na zaključak da su se velike bele ajkule najverovatnije takmičile za plen sa megalodonom. Što je uz druge promene u ekosistemu - uključujući i klimatske - doprinelo njihovom nestanku. Do sada, nauka je samo pretpostavljala u tačnost ove hipoteze, međutim kako autor studije tvrdi sada je potkrepljena geohemijskim dokazima.I dok istraživači pokušavaju da utvrde kako su izgledali ekosistemi pre nekoliko miliona godina - ko je koga jeo i gde - merenje vrednosti izotopa cinka u budućnosti može da pomogne u popunjavanju ovih praznina, prenela je "Nacionalna geografija".Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Communications.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
živi svet i genetika, magazin
živi svet i genetika, magazin
Paleontolozi otkrili glavnog osumnjičenog za nestanak najvećeg morskog predatora /foto/
Naučnici misle da su rešili misteriju izumiranja jednog od najvećih predatora koji je živeo na Zemlji, a na iznenađenje mnogih „krivac“ je morska životinja koja i danas pliva morima i okeanima.
Zahvaljujući paleontologiji i fosilnim ostacima, znamo kako su nekada živele ove dve zastrašujuće zveri. Ostaci zuba i pršljenova starih čak 3,6 miliona godina otkivaju priču o „ratu“ među grabljivicama koje su se borile za plen. Nauka sada otkriva da je bez obzira na veličinu, manja ajkula dovela moćnog megalodona (Otodus megalodon) - do izumiranja.
Apeks predatori u borbi za plen
Megalodon je mogao da naraste i do 15 metara. Milenijumima je gospodario praistorijskim okeanima bez suparnika koji bi mogao da mu se suprotstavi. A onda je jednostavno nestao. Ovo je paleontologe navelo da istraže koji je faktor na to uticao.
Prema rezultatima studije, oni sada sa sigurnošću mogu da tvrde kako su velika bela ajkula - Carcharodon carcharias - i megalodon, živeli istovremeno. Prosto rečeno manja ajkula je zauzela istu ekološku nišu u kojoj je razvila afinitet ka istom plenu koji je lovila i veća ajkula. Što je još jedan dokaz da predator ne mora nužno da bude najveći da bi na kraju dominirao ekosistemom, dodaje se u studiji.
Autor studije i geonaučnik sa „Instituta Maks Plank“ za evolucionu antropologiju u Nemačkoj Džeremi Mekorak, tvrdi da je rekonstrukcija lanca ishrane izumrlih vrsta težak zadatak. Pošto nisu mogli da postave kamere i špijuniraju životinje, naučnici su rešili da pribegnu drugačijoj vrsti ispitivanja.
Ova sasvim nova metrika se služi odnosom izotopa cinka iz zuba modernih životinja, tj. što je životinja na višoj poziciji u lancu ishrane, to su njeni nivoi izotopa cinka niži. Pošto se zubi dobro fosilizuju, naučnici su se zapitali da li ovu analizu mogu da primene i na fosilizovane ostatke izumrlih životinja.
Prvo su napravili bazu podataka sa odnosima izotopa cinka pronađenim u zubima kod 20 živih vrsta ajkula. Takođe su izračunali i odnos izotopa iz fosilnih ostataka 13 izumrlih vrsta, uključujući megalodone. Ove informacije su im potom omogućile da odrede nivoe kod svake vrste.
Zatim su rešili da uporede izmerene nivoe iz zuba megalodona sa nivoima iz zuba velike bele ajkule. Tada su stvari postale zanimljivije. Utvrđeno je njihovo preklapanje tokom ranog pliocena, epohe koja je trajala između 5,33 miliona i 2,58 miliona godina. Odnosi izotopa cinka sugerišu da su obe vrste zauzimale isti trofički nivo u ovom periodu, takmičeći se za resurse.
Sve ovo navodi na zaključak da su se velike bele ajkule najverovatnije takmičile za plen sa megalodonom. Što je uz druge promene u ekosistemu - uključujući i klimatske - doprinelo njihovom nestanku. Do sada, nauka je samo pretpostavljala u tačnost ove hipoteze, međutim kako autor studije tvrdi sada je potkrepljena geohemijskim dokazima.
I dok istraživači pokušavaju da utvrde kako su izgledali ekosistemi pre nekoliko miliona godina - ko je koga jeo i gde - merenje vrednosti izotopa cinka u budućnosti može da pomogne u popunjavanju ovih praznina,
prenela je "Nacionalna geografija".
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Communications.
