Gde se u Srbiji građevinske dozvole najbrže dobijaju, a šta se gradi na terenu?
© Sputnik / Lola ĐorđevićZidanje zgrade
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Iako je kriza izazvana pandemijom ugrozila brojne sektore, a cene građevinskog materijala su sve više – gradnja u Srbiji ne trpi. Od početka godine podneto je 20 odsto više zahteva za dobijanje građevinske dozvole nego u istom periodu 2021. Koji gradovi najbrže izdaju građevinske dozvole i da li se na terenu gradi samo ono što piše u dozvoli?
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Od početka godine u Nišu je podneto 145 zahteva za dobijanje građevinske dozvole, a dobijena je svaka druga.
„Mali problem je što oni sami moraju da dođu do tog zemljišta za javnu površinu gde će da se napravi ulica i za koju su u obavezi sami da obezbede to zemljište, jer investitori vrlo teško uspostavljaju kontakt sa privatnim investitorima i vlasnicima zemljišta“, rekla je Marina Živulović Petrović, pomoćnica gradonačelnika Niša za građevinarstvo.
U Opštini Čajetina pristiglo je 170 zahteva za gradnju, a izdate su 104 građevinske dozvole. Kažu i da imaju objekata koji odstupaju od građevinske dozvole.
„Ako dobije građevinsku dozvolu na hiljadu kvadrata, on može da napravi i 110.000 kvadrata i da dobije prekršajnu prijavu, jer je to samo odstupanje od građevinske dozvole i ne podleže krivičnoj odgovornosti i to svi danas u Srbiji znaju i svi ćute o tome. Na ovaj način kako je donet Zakon o ozakonjenju stavlja se u povlašćen položaj bespravni graditelj, a ide na štetu nas koji smo platili uredno komunalno opremanje“, naveo je predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović.
Gotovo 2.000 investitora podnelo zahtev za gradnju u Beogradu
U prestonici, kranovi na svakom koraku, a 1.935 investitora je podnelo zahtev za gradnju. Jedan od razloga je, objašnjavaju u gradu, nedostatak sredstava ni vreme da se odgovori na sve zahteve. Problem predstavlja i nedostatak infrastrukture – vodovoda, kanalizacije i ulica ka tim objektima.
„Kada podnose za građevinsku dozvolu ukoliko nema infrastrukture oni moraju da zaključe ugovor sa Direkcijom za gradsko građevinsko zemljište o nedostajućoj infrastrukturi gde ili investitor preuzima obavezu da izgradi deo te infrastrukture ili grad preuzima obavezu da u roku predviđenom za izgradnju objekta izgradi tu infrastrukturu i to podrazumeva da se grad obavezuje da će, recimo u roku od dve godine koliko je potrebno da se izgradi jedan objekat, biti spremna i infrastruktura. U tom smislu nema prepreka za upotrebnu dozvolu“, naveo je Marko Stojčić, urbanista Grada Beograda.
Stati na put divljoj gradnji
Stručnjaci podsećaju da je dobro to što se sve više gradi, ali napominju da se ipak mora stati na put divljoj gradnji.
„Ima jedan prostor da se u stvari počne nelegalno graditi i onda pod određenim pritiskom to se legalizuje. Moje lično mišljenje je da treba ukinuti taj Zakon o legalizaciji i sve vratiti u normalne tokove, da se radi na osnovu važeće planske dokumentacije, a da legalizacija ne postoji“, rekao je profesor Ivan Rašković sa Arhitektonskog fakulteta.
Od početka godine podneto je oko 16.000 zahteva za građevinsku dozvolu, a rešeno je njih oko 85 odsto. Međutim, investitorima je do sada izdato manje od 2.000 upotrebnih dozvola, preneo je javni servis.