Šimpanze za komunikaciju ne koriste jezik, već nešto mnogo kompleksnije
CC0 / /
Pratite nas
Naučnici koji istražuju evolucijsko poreklo jezika otkrili su da je vokalni komunikacijski sistem među divljim šimpanzama kompleksniji i strukturisaniji nego što se mislilo, s desetak vrsta poziva kombinovanih u stotine različitih sekvenci.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Naučnici su napravili više od 4.800 snimaka vokalizacija koje su proizveli članovi triju skupina šimpanzi koje nastanjuju Nacionalni park Tai u Obali Slonovače, koji je dom bogatoj lepezi biljaka i životinja.
Šimpanze, koje su zajedno s bonobo majmunima genetski najsličnije ljudima, inteligentne su i vrlo su društveni majmuni koji izrađuju i koriste alate, a mogu se naučiti nekim osnovnim znakovima iz znakovnog jezika.
Naučnici već dugo znaju da šimpanze proizvode razne vokalizacije u divljini, ali nedavno je sprovedeno sveobuhvatno ispitivanje te komunikacije unutar vrste.
To nije jezik, ali je među najsloženijim oblicima komunikacije opisanih kod životinje, rekao je bihevioralni ekolog Sedrik Žirar-Buto s Instituta za kognitivne nauke francuske istraživačke agencije CNRS i glavni autor studije objavljene u časopisu „Komunikejšnss bajolodži“.
Vrste poziva uključivale su roktanje, zadihano roktanje, hukanje, zvuk lajanja, zadihani lavež, dahtanje, vrisak, zadihani vrisak, cviljenje, zadihano urlanje, cmakanje i zujanje usnama.
Naučnici su utvrdili da su se ove vrste poziva koristile u 390 različitih sekvenci.
„Ključno otkriće je sposobnost drugih primata, a ne samo ljudi, da proizvedu nekoliko strukturiranih vokalnih sekvenci i da ponovno kombinuju male sekvence s dva poziva u duže sekvence dodavanjem poziva. To je važno jer pokazuje premisu strukturirane komunikacije koja bi mogla biti temelj evolucije prema sintaksi u našem jeziku“, rekao je Žirar-Buto.
Sintaksa se odnosi na raspored reči i izraza za konstruiranje razumljivih rečenica.
Istraživači žele saznati imaju li različite sekvence širi raspon značenja u složenom društvenom okruženju šimpanzi. Sumnjaju u potencijalna značenja određenih vokalizacija.
Moramo detaljno istražiti kontekste emitovanja ovih vokalizacija kako bismo videli prelazi li se između pojedinačnih poziva i sekvenci, rekao je Žirar-Buto. Onda moramo provesti eksperimente reprodukcije kako bismo videli podudara li se određeno značenje s bihevioralnom reakcijom šimpanzi kad čuju poziv.
Naučnici nisu sigurni je li poreklo ljudskog govora slično vokalnoj komunikaciji šimpanzi.
Protojezik je verovatno bio između onoga što čine šimpanze i onoga što čine ljudi, rekao je Žirar-Buto, prenosi hrvatski portal „Zimo“.
