Putin stvara geopolitički projekat koji ruši dominaciju Amerike i EU
© KIRILL KUDRYAVTSEV
Pratite nas
Ideja Vladimira Putina o stvaranju „velike Evroazije“ je geopolitički projekat. To znači da će Rusija preorijentisati svoje političke i ekonomske prioritete, a akcenat će biti na jačanju saradnje sa azijskim zemljama. To bi moglo da označi i kraj anglosaksonske hegemonije.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Formiranje Velikog evroazijskog prostora podržali su i članovi BRIKS –-a, konkretno Kina i Indija, kao i niz drugih država. Interesovanje za ovu inicijativu pokazuju i Šangajska organizacija za saradnju (ŠOS), Asocijacija država Jugoistočne Azije i druge organizacije.
„To je donekle povratak shvatanju Rusije kao države koja se nalazi na dva kontinenta. I sada postaje jasno da fokusiranje samo na Evropu i samo na Atlantik, na stranu SAD nije sasvim ispravno, jer od njih stalno dobijamo nešto nalik neprijateljstvu, i zato moramo razmišljati o drugoj strani. Uostalom, Rusija je ogromna teritorija i nalazi se i iza Urala, u Aziji. Imamo granice sa tako ogromnom državom kao što je Kina, takođe sa Kazahstanom, sa zemljama centralne Azije, a graničimo se i sa SAD... Dakle, potrebno je razvijati se uravnoteženo, ne napuštajući, ni evropski pravac, ali je potrebno napraviti balans. Mislim da je Putin na to mislio kada je govorio o ovom projektu ‘velike Evroazije’“, kaže ruski politikolog Jurij Svetov.
Pojedini moskovski eksperti smatraju da bi „velika Evroazija“ mogla da postane uspešniji projekat od EU i da bi istovremeno mogao da uništi hegemoniju SAD i Evrope.
Svetov objašnjava da se Rusija ovim projektom zapravo ne „suprotstavlja“ Zapadu, već „dopunjuje“ svoju saradnju sa drugim zemljama.
“To je ono o čemu sam pričao. Ne možemo da stojimo samo na jednoj nozi, samo na evropskoj. Neophodno je čvrsto stajati na dve noge, uključujući i azijsku. Ali pitanje uništenja hegemonije stoji. Destrukcija je, pre svega, osećaj SAD, NATO i EU da su nezamenljivi, da su centar sveta. Setimo se kako je predsednik Regan govorio da su SAD takav hram blistave slobode na visokoj planini, prema kome svi gledaju i kome svi pružaju ruku. U tom smislu, ta hegemonija mora biti uništena“, smatra Svetov.
Evrazijsko partnerstvo jak podsticaj za Rusiju
Proširenje partnerstva u okviru Evroazijske ekonomske unije, koju čine Rusija, Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, započeto još početkom dvehiljaditih godina, i nije bilo povezano sa političkom situacijom, već sa pomeranjem centra ekonomskog razvoja Azijsko-pacifičkog regiona. Rusija je razvijala taj vektor, ali se nije „odrezala“ od zapadnog sveta i njegovih visokih tehnologija. Međutim, danas Rusiju žele da izguraju odatle, a u savremenom svetu to je nerealno.
Putin je naglasio da zapadne zemlje sebi štete takvim pokušajima, jer neće moći da obuzdaju i oslabe države uz pomoć sankcija, bilo da se radi o Rusiji ili Kini. Prema njegovim rečima, u svetu je sve više zemalja koje žele i koje će voditi nezavisnu politiku i nijedan „svetski žandarm“ ne može da zaustavi taj prirodni globalni proces.
Prema njegovim rečima, u vreme kada se „ruše tradicionalne trgovinsko-ekonomske veze i logistički lanci“, od posebnog je značaja ruska inicijativa za formiranje velikog evroazijskog partnerstva.
Integracija zemalja EAEU odvija se i u finansijskom sektoru. Praksa obračuna u nacionalnim valutama se širi – dostigla je 75 odsto. Razgovara se o mogućnosti prelaska sa SVIFT sistema na direktna plaćanja između banaka prijateljskih zemalja putem sistema Centralne banke Ruske Federacije.
Svetov, međutim, smatra da se projekat „velike Evroazije“ neće brzo realizovati.
„Moramo imati na umu malo drugačiji mentalitet i vladinih zvaničnika i preduzeća koja rade u Aziji, uključujući Kinu. Oni ne žure, hoće sve da izvagaju, procene, provere, pa tek onda sklapaju dogovore i ugovore, ali oni imaju još jednu važnu stranu - nakon što su sklope ugovore nastoje i da ih ispune. Nikada ne zaboravljaju na svoj profit i beneficije, ali im je, ipak, veoma važna reputacija poštenog, časnog i dobrosavesnog pregovarača“.
Svetov očekuje da će prekretnica biti otprilike sredinom 2030-tih godina, kada će ovaj pravac već biti primetan, iako će, možda, aktuelni događaji, sukob u Ukrajini, pretnja SAD po Kinu, stvaranje novih raznovrsnih udruženja u tom regionu od strane Amerikanaca, poput AUKUS-a ili Quad-a, pomoći da se ti planovi ubrzaju.
„Konkretne poteze predsednik mora da odredi, ali koliko sam razumeo reč je o snabdevanju Azije ruskim energentima, možda ruskom hranom i još nekim ruskim robama. S druge strane, nama azijske kolege pomažu da nadoknadimo povlačenje robe evropskih proizvođača sa ruskog tržišta“, navodi Svetov.
Prema njegovim rečima, stvaranje „velike Evroazije“ daće novi impuls razvoju Rusije.
„Za Rusiju će to značiti da će deo naše teritorije koji se nalazi iza Urala, odnosno azijski deo zemlje, dobiti dodatni podsticaj za razvoj. Na kraju krajeva, tamo imamo ogromnu količinu minerala, resursa koji se mogu iskoristiti, uključujući hidroresurse, ali istovremeno to je ogromna teritorija koja nije dovoljno razvijena i, generalno, slabo je naseljena. Među projektima koji se tu planiraju su i oni o kojima je Sergej Šojgu još pre sukoba u Ukrajini govorio, a tiču se izgradnje novih gradova u Sibiru. Tako da mislim da Rusija može da dobije, ponavljam, dodatni podsticaj za razvoj azijskog dela zemlje“, ističe ekspert.
Za svet stvaranje „velike Evroazije“ značiće veću izbalansiranost. Uništavanje američke hegemonije, za razne, pa i male zemlje, značiće da ako Amerikanci vrše pritisak mogu nešto da odbiju, a ako pokušaju da im oduzmu resurse – moći će da se obrate drugim centrima moći i drugim dobavljačima, dodao je Svetov.
Evroazijska unija - budućnost koja se rađa danas
Moskovski profesor i politikolog Vasilij Belozjorov ocenjuje da je Putinovo oživljavanje „velike Evroazije“ geopolitički projekat, s obzirom da je Rusija davno artikulisala potrebu za sopstvenim civilizacijskim projektom, zajedno sa drugim zemljama koje stoje na sličnom sistemu vrednosti.
„Dovoljno je setiti se Putinovog članka, starog više od 10 godina, pod nazivom ‘Evroazijska unija - budućnost koja se rađa danas’. Ono što se sada dešava, o čemu govori šef ruske države je to da se sada završava period evrocentričnog svetskog poretka, a svetski poredak ne može da se zasniva samo na priznavanju tih vrednosti, koji vodi takozvani kolektivni Zapad, a ako govorimo konkretno, onda zemlje anglosaksonskog sveta. Ta politika, brojne žrtve i agresija tih zemalja je dobro poznata, jer nakon njihovog mešanja u društveni i politički od tih zemalja ponekad ostaju samo ruševine. A sada, po svemu sudeći, tačka bifurkacije, koju je svet prošao krajem februara ove godine, ide još dalje, i već taj pravac svetskog poretka, alternativni Zapadu, počinje da se formira u vidu takvog političkog evroazijskog projekta“, kaže Belozjorov.
To je potvrda da u svetu postoje i drugi centri moći i da se formiraju one međunarodne institucije koje će se graditi na drugim principima - na principu međusobnog poštovanja, kao i razumevanja da društvena, politička i kulturna struktura zemalja može biti različita i određena vekovnim tradicijama, kaže Belozjorov.
Taj proces se, dodaje ekspert, neće lako graditi, jer mnoge zemlje imaju neka protivrečja među sobom i te protivrečnosti se moraju razrešiti... Te protivrečnosti nisu antagonističke i te zemlje ne zahtevaju jedna od druge da se prizna bezuslovna hegemonija jedne od njih.
„Drugo, već se formiraju određene međunarodne institucije koje svedoče o napretku ka ovom evroazijskom projektu. Reč je o ŠOS-u, o zemljama BRIKS-a, koje se već izlaze i van granica Evroazije. Sudeći po informacijama koje daju zvaničnici, to pokazuje da postoji još zemalja koje žele da uđu u BRIKS i koje žele da se objedine sa ODKB-om. Odnosno, proces je u toku, drugo je pitanje što neće biti brz“, kaže Belozorjev.
Ekspert napominje da ovo sugeriše da se Rusija okreće ka Istoku i drugim kulturama, da su zemlje poput Irana, Kine njeni geopolitički partneri i saveznici.
„I Rusija traži podršku u njima, jer postoje elementi sistema osnovnih vrednosti u kojima se slažemo“, dodao je on.
Rusija se danas nalazi na prvoj borbenoj liniji i potrebna joj je podrška.
„Agresiju u vidu rušenja nekakvih neugodnih režima, obojenih revolucija... osećamo u neposrednoj blizini, čak i iz Moskve. Stoga je potreban takav, kako se kaže, jaka zaleđina Rusiji, koja prednjači u borbi protiv nacizma i fašizma“, zaključio je Belozjorov.
