Prvo digitalno selo u Srbiji, ratari traže odgovore na aplikaciji
08:29 27.05.2022 (Osveženo: 08:36 27.05.2022)
© Tanjug / JAROSLAV PAPŽetva pšenice
© Tanjug / JAROSLAV PAP
Pratite nas
Mokrin kod Kikinde je prvo digitalno selo u Srbiji. Zahvaljujući zajedničkom projektu Instituta „Biosens“, Delta holdinga i „Mokrin hausa“, poljoprivrednicima iz ovog sela biće omogućen niz pogodnosti praćenja i unapređenja proizvodnje uz pomoć aplikacije na mobilnom telefonu i drugih oblika digitalne tehnologije.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Zoran Terzin obrađuje 350 jutara zemlje. Uskoro će meteo-podatke u ataru Mokrina moći da prati na svakoj od svojih njiva. To nije jedina prednost koji mu nudi projekat „Digitalno selo“.
„Imamo te aplikacije, da bi u svakom momentu znali po hektaru koliko nas košta, šta smo uložili i, na kraju, koja će nam biti zarada“, ističe Zoran.
Digitalna poljoprivreda svakodnevno otvara nove ideje. U slučaju biljnih bolesti, ratari iz Mokrina će ubuduće fotografisati usev, poslati na aplikaciju i odmah dobiti odgovor stručnjaka šta treba preduzeti.
„Imaćemo redovno preletanje celog Mokrina dronom, pa će imati vrlo preciznu sliku sa rezolucijom od tri santimetra, gde mogu bukvalno da broje biljke. Kakva je faza razvoja na kom mestu. Moći će da dobiju informaciju o tome gde tačno treba da uzimaju uzorke zemljišta, kako bi bolje odredili mere“, navodi Vladimir Crnojević, direktor Instituta „BioSens“.
Prosečna površina poseda u Srbiji je oko 5,5 hektara. Vlasnici koji imaju ove površine zemlje čine 70 odsto poljoprivrednika u Srbiji.
„Sitan posed će uvek opstati, ali sitan posed nema mogućnost da bude moderan posed, da pruža najsavremeniju mogućnost poljoprivrednim proizvođačima. Zato on jednostavno mora tražiti svoje rešenje ili u udruživanju ili u modernizaciji poslovanja. Na manjim površinama, sigurno treba ići u pravcu intenzifikacije proizvodnje, na većim površinama uz primenu digitalizacije proizvodnje i to su neki ključni pravci u kojima mogu da razmišljaju naši poljoprivredni proizvođači“, kaže dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Nedeljko Tica.
Sve u okviru projekta „Digitalno selo“ je besplatno. Do sada se priključilo 30 poljoprivrednika iz Mokrina, a očekuje se da će ih biti više od sto u naredne tri godine koliko projekat traje, prenosi RTS.