Hoće li Ukrajina razminirati luke, da bi izvezla žito
© Sputnik / Galina Kmit
Pratite nas
Male su šanse da će Kijev pristati na razminiranje ukrajinskih luka radi izvoza žitarica, ocenjuju ruski eksperti komentarišući poziv Kine da se napravi „zeleni koridor“ kako bi bio obezbeđen izvoz žitarica iz Rusije i Ukrajine.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Drugi problem je što bi konvoj brodova sa ukrajinskim žitaricama na Zapad mogli da prate i obezbeđuju vojni brodovi zapadnih zemalja, a to bi značilo ulazak NATO brodova u Crno more, što bi stvorilo dodatne tenzije u zoni sukoba. Prema pisanju zapadnih medija, Velika Britanija podržava ideju slanja ratnih brodova u Crno more radi pratnje brodova koji prevoze ukrajinsko žito, dok ruski eksperti upozoravaju da to nosi rizike, jer ti brodovi u pravcu ukrajinskih luka možda neće ići prazni, već će nositi teško naoružanje i oklopna vozila za ukrajinsku armiju.
Britanska šefica diplomatije Liz Tras odobrila je ideju o stvaranju koalicije zemalja koje će pratiti brodove sa ukrajinskim žitom, dok eksperti ističu da se to ne može uraditi bez saglasnosti Rusije, jer u suprotnom to povećava rizik od incidenata između Rusije i NATO-a.
“Verujem da Ukrajina neće deminirati te luke, jer su im žitarice jedna od garancija bezbednosti... Dakle, male su šanse da će Kijev uopšte pristati na izvoz žita, s obzirom da ga Ukrajina koristi za pokrivanje svojih trupa, a takođe i kao izgovor da uvuče NATO u rat sa Rusijom...”, kaže ruski vojni ekspert Konstantin Sivkov.
Ukrajina je bila četvrti najveći izvoznik žitarica u svetu. Oko 90 odsto ovih sirovina – pšenice, kukuruza, ječma i drugih žitarica - otpravljano je preko luka u Crnom moru. Samo u sezoni 2020/21 Ukrajinci su prodali 44,7 miliona tona u inostranstvu.
Prema procenama pojedinih ukrajinskih eksperata, zbog blokada luka, od kraja februara ove godine, Ukrajina gubi oko 170 miliona dolara dnevno.
U februaru je tona pšenice koštala 265 evra, a sada je premašila cifru od 430 evra, a cene i dalje rastu.
Minirane luke prepreka za izvoz žitarica
Moskva je spremna da obezbedi humanitarne, zelene koridore za izvoz ukrajinskih žitarica morskim putem, ako Kijev razminira luke. Međutim, problem je što ukrajinske vlasti i dalje blokiraju 70 stranih brodova iz 16 zemalja u šest ukrajinskih luka: Hersonu, Nikolajevu, Černomorsku, Ohakovu, Odesi i Južnom, koji ne mogu da isplove zbog opasnosti od granatiranja i mina.
Rusija je, recimo, potpuno deblokirala luku Mariupolj, koja je takođe bila minirana, a mnogi civilni brodovi iz različitih zemalja koji su tamo bili blokirani više od tri meseca sada mogu da se vrate u svoje matične luke, podseća ruski vojni ekspert Aleksej Leonkov.
Kako dodaje, Rusija se zalaže za mirno rešavanje svake situacije i nikome ne smeta, a barijere ne stvara samo Ukrajina, nego i zapadni centri moći koji njom upravljaju.
„Pitanje je i da li će Turska pustiti u Crno more britanske ratne brodove, s obzirom da Ankara od početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini ne pušta u Crno more nijedan strani brod, niti čamac koji ne pripada crnomorskim državama. Ako bude pritiska na Tursku i ona ipak otvori moreuz, onda će naši brodovi Crnomorske flote, proveravati te brodove kako bi se sprečilo snabdevanje Ukrajine zapadnom vojnom tehnikom i naoružanjem. Rusija je jasno stavila do znanja da su te isporuke neprihvatljive“, ističe Leonkov.
On podseća da ruska vojska uništava zapadno oružje koje kopnenim putem stiže u Ukrajinu, a isto će biti, ako zatreba, učinjeno i sa isporukama koje bi eventualno stizale morskim putem.
“U najboljem slučaju brodovi koji prevoze vojnu opremu za Ukrajinu biće zaustavljeni i vraćeni nazad, a u najgorem - biće primenjene sve mere zadržavanja“, kaže Leonkov.
Govoreći o daljem razvoju situacije, Leonkov očekuje da bi turski brodovi iz luke u Odesi mogli da izvoze žitarice. Po njegovom mišljenju, Ankara će pokušati da dobije garancije od Rusije, a u luku u Odesi slaće prazne brodove, koje će ruska flota proveravati.
“Takav scenario je sasvim moguć, jer je Turska više puta pokušavala da postane posrednik u zoni specijalne vojne operacije, odnosno da bude platforma koja će obezbediti pregovore između Rusije i Ukrajine. Kao što znate, jedan od tih pregovora, koji su vođeni na diplomatskom nivou, bio je u Turskoj“, podseća Leonkov.
Od Rusije očekuju hranu, a uvode joj sankcije
Šef diplomatije EU Žozep Borelj obećava pomoć Ukrajini kako bi nastavila da proizvodi i izvozi žito i pšenicu, tvrdeći da su ukrajinska skladišta puna i da ih treba isprazniti kako bi se napravilo mesto za novi usev.
Međutim, problem je u tome što će, sa politikom koju vodi Kijev, biti teško organizovati normalnu setvu zbog činjenice da ukrajinska vojska umesto žita nasumično po poljima „seje“ mine, dok se na oslobođenim teritorijama već aktivno odvijaju poljoprivredni radovi.
Problem u poljoprivredi prepoznaju i UN, pa generalni sekretar te organizacije Antonio Gutereš priznaje da je nemoguće rešiti prehrambenu krizu bez ruskih i beloruskih proizvoda i đubriva.
Rusija je spremna da u potpunosti ispuni svoje obaveze i spremna je za svaki vid saradnje, ali je paradoksalno to što joj Zapad s jedne strane uvodi sumanute sankcije, a sa druge strane traži da svet obezbedi hranom.
„Napomenuo bih da se većina elevatora nalazi na teritoriji koju kontroliše Ukrajina. Međutim, Ukrajina nije zainteresovana da žitarice stignu na svetsko tržištu. Zašto? Zato što su spekulacije žitom politizovane do te mere da zapadne zemlje to koriste za stvaranje rusofobije. Podrazumeva se, Rusija je uvek spremna da obezbedi svu moguću hranu i pomoć, uključujući i obezbeđivanje žita, ali to bi trebalo da bude dvosmerni put. Samim tim neka pitanja politike sankcija treba da oslabe zapadne zemlje. Rusija će učiniti sve da spreči glad, ali i zapadne zemlje treba više da rade u tom pogledu sa ukrajinskom stranom, sa profašističkim režimom koji podržavaju“, kaže Jurij Švidkin, zamenik predsednika za odbranu Državne dume.
Švidkin podseća da u Ukrajini snage narodne milicije DNR i LNR uz podršku Oružanih snaga Ruske Federacije izvode specijalnu vojnu operaciju, a da je ruski predsednik Vladimir Putin jasno i glasno poručio da će odgovor Moskve biti munjevit ako se bilo koja država u to umeša.
„S tim u vezi je izdato naređenje. Pokušaj Velike Britanije da pod maskom izvoza žitarica militarizuje Ukrajinu i nacionalne bataljone, kao i britanske plaćenike koji ratuju na teritoriji Ukrajine nikako neće uspeti. To je neprihvatljivo i to nećemo dozvoliti. Velika Britanija i SAD su danas dve glavne države koje su razvile rusofobiju, aktivno sprovode politiku militarizacije Ukrajine i nacionalnih bataljona i obezbeđuju odgovarajuće naoružanje“, ističe Švidkin.
On naglašava da Rusija čini sve da spreči glad, bez obzira na poziciju koju određena država zauzima.
„Tu, pre svega, žive ljudi ove ili one zemlje. Rusiju žele da optuže da ona sabotira izvoz žitarica, a zapravo to čini ukrajinski profašistički režim. On to sabotira da bi vršio razne spekulacije kako bi dobio neke političke i vojne poene od zapadnih zemalja“, zaključio je Švidkin.
Rusiju ove godine očekuje rekordna žetva – do 130 miliona tona. Pored toga, supstitucija uvoza u ruskoj poljoprivredi je bila posebno uspešna. Dakle, kriza za Rusiju može postati doba novih šansi, dok čak i zapadni eksperti priznaju da se lagodnom životu u Evropi i SAD bliži kraj.
