Životni vek pasa: Od čega zavisi koliko će biti dug
08:15 23.05.2022 (Osveženo: 08:23 23.05.2022)
© Sputnik / Kirill Kallinikov
/ Pratite nas
Možda ste upoznati sa načinom na koji se računa starost vašeg psa, odnosno, kako se „ljudske godine“ pretvaraju u „pasje godine“. Kada savladaju relativno laku proporciju i računicu, vlasnici ljubimaca se neretko pitaju – koliko dugo će njihovi psi živeti. Odgovor se krije u nizu različitih faktora.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Dok smo odrastali, mnogima od nas je rečeno da je ekvivalent jednoj godini života čoveka otprilike sedam godina života psa. Kada tu računicu prihvatimo kao istinu, ubrzo počnemo da razmišljamo o tome da će naše malo štene uskoro biti starije od nas (u ljudskim godinama).
Ovakva računica daje vrstu uprošćenog objašnjenja za činjenicu da je životni vek pasa znatno kraći od životnog veka ljudi. Ali u stvarnosti, različite vrste pasa imaju različit raspon očekivanog životnog veka.
Od čega zavisi životni vek pasa
Kada je u pitanju očekivani životni vek određene rase psa, od uticaja su faktori kao što su genetika, navike u ishrani, nivoi fizičke aktivnosti, patogeni u okolini, pristup čistoj vodi, medicinska nega i opšti kvalitet života.
Rase koje se brže razvijaju i rastu i takođe, imaju tendenciju kraćeg perioda gravidnosti, bržeg izbijanja zuba – brže završavaju svoj fizički razvoj i ranije dostižu polnu zrelost.
Pas
© Sputnik / Lola Đorđević
Generalno, vrste koje se brže razvijaju uglavnom imaju kraći životni vek.
Statistike pokazuju da vukovi koji žive u kontrolisanim uslovima i imaju obezbeđenu brigu ljudi, imaju očekivani životni vek od 15 do 20 godina, dok njihovi pripitomljeni srodnici, naši voljeni psi, žive između sedam i 15 godina.
Uticaj genetike na dužinu života psa
Nekoliko faktora se ovde uzima u obzir, a jedan od najvažnijih su genetske modifikacije koje su se desile tokom stvaranja rasa. Dok su tražili određene poželjne fizičke karakteristike, uzgajivači su dramatično smanjili varijabilnost genetskog fonda.
„U divljini, nasumično razmnožavanje vrsta omogućava veću genetsku raznolikost, a željene karakteristike prolaze kroz prirodnu selekciju. U prirodi, nasleđeni geni za vrstu su oni koje su preneli pojedinci sposobni da prežive i prilagode se svojim potrebama i promenama životne sredine. Uopšteno govoreći, najjači i najdominantniji mužjaci su se parili i preovladavale bi samo ženke koje su bile dovoljno jake da prežive, razmnožavaju se, prehrane potomstvo...”, objašnjava dr Pola Kuevas, veterinar iz „Petkina" u Singapuru.
U prirodi, bolesne ili slabe jedinke generalno neće preživeti, definitivno se neće razmnožavati, i stoga se ti geni ne prenose na vrstu. „Opstanak najsposobnijih" može zvučati kao okrutan koncept, ali na kraju, garantuje opstanak i dobrobit vrste u celini. I kroz veoma dug vremenski period, fizičke karakteristike svake vrste se takođe veoma sporo menjaju.
„Na suprotnom kraju ove priče, uzgajivači pasa su izašli sa širokim spektrom rasa sa vrlo specifičnim fizičkim karakteristikama za vrlo kratko vreme. Ovo je postignuto uzgojem veoma ograničenog broja jedinki i rezultiralo je u velikoj meri smanjenom varijabilnosti genetskog fonda”, dodaje dr Kuevas.
Među većim šansama da naslede željene fizičke osobine, pojedinci su takođe imali veće šanse da naslede defektne recesivne gene.
Pas u parku
© Sputnik / Lola Đorđević
Defektni geni uzrokuju anatomske deformitete, genetske poremećaje ili predispozicije za bolesti. Imajući u vidu manju varijabilnost, povećavaju se mogućnosti da se dve jedinke sa istim defektnim genetskim materijalom pare.
Kao rezultat toga, većina rasa pasa dolazi sa spiskom genetski predisponiranih bolesti. Na primer, zlatni retriveri su predisponirani da pate od tumora slezine.
„Dakle, modifikacija fizičkih karakteristika svake rase je imala cenu po njihovo zdravlje. Tela jazavičara izduženog izgleda čine ih podložnim obolevanju kičmenih diskova. Rase pasa sa ravnim licem, poput mopsa, imaju anatomiju toliko modifikovanu, da nasleđuju niz respiratornih problema. Imaju otežano disanje, smanjenu toleranciju na toplotu i povećanu podložnost respiratornim infekcijama i bolestima”, zaključuje dr Kuevas.
U poređenju sa vukom, život psa je mnogo pasivniji, čak i nivoi aktivnosti radnog psa imaju tendenciju da budu niži od onih kod vuka. Vukovi imaju vitka i atletska tela; jedu prirodnu sirovu i kompletnu ishranu iz lova.
Psi često imaju glomazna tela, neretko ih prečesto i nezdravo hranimo i tako im povećavamo stres u mišićno-koštanom, srčanom i većini njihovih sistema. Zanimljivo je da su „nasledili" neke od naših savremenih ljudskih bolesti, kao što je dijabetes.
Kao što je slučaj sa ljudima, aktivni psi na zdravoj i izbalansiranoj ishrani, koji žive u zdravom okruženju – uživaće u boljem kvalitetu života i zdravlju, i možda će živeti malo duže. Međutim, životni vek psa ostaće kraći od našeg, ljudskog života, piše RTS.
2 April 2022, 16:05
