https://lat.sputnikportal.rs/20220523/zahtev-pristine-na-talasu-antiruske-histerije-provokacija-beograda-koja-bi-i-za-zapad-bila-previse-1137628013.html
Zahtev Prištine na talasu antiruske histerije: Provokacija Beograda koja bi i za Zapad bila previše
Zahtev Prištine na talasu antiruske histerije: Provokacija Beograda koja bi i za Zapad bila previše
Sputnik Srbija
Zahtevom da se Priština učlani u Partnerstvo za mir, Aljbin Kurti nastavlja da jaše na talasu antiruske histerije koja je zavladala u svetu. Ali, pitanje je kako... 23.05.2022, Sputnik Srbija
2022-05-23T18:45+0200
2022-05-23T18:45+0200
2022-05-23T18:45+0200
srbija
srbija – politika
srbija
politika
kosovo i metohija (kim)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111710/50/1117105078_0:1:2381:1340_1920x0_80_0_0_75342995a3a2b90d665600d8369172bb.jpg
Ovako želju Aljbina Kurtija da se Priština učlani u Partnerstvo za mir kao predvorje u kome bi sačekala trenutak da postane punopravna članica NATO, komentariše naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu dr Aleksandar Mitić.Kurti jaše na talasu antiruske histerijePartnerstvo za mir nije jedina međunarodna organizacija kojoj Priština teži, a sve to skopčano je, prema Mitićevim rečima, sa novonastalom međunarodnom situacijom. Kurti, naime, pokušava da iskoristi ukrajinsku krizu i antirusku histeriju na Zapadu.Međutim, bez obzira na trenutnu antirusku histeriju, nije pitanje samo koliko su ambicije Prištine realne, dodaje Mitić.„Pitanje je i koliko je u interesu zapadnih država da dodatno iritiraju i provociraju Beograd u okolnostima kada je on pod već dovoljno velikim pritiskom po svim mogućim pitanjima, uključujući i pitanje odnosa prema Rusiji. Rekao bih da je bilo kakva podrška Prištini u ovom slučaju za Zapad prilično kontraproduktivna“, smatra on.Četiri članice NATO ne priznaju PrištinuKurtijevi argumenti zbog kojih je takozvano Kosovo zaslužilo da se pridruži „evroatlantskoj porodici“ zvuče gotovo fantazmogorično – prema rečima čelnika prištinskog nacionalističkog režima, „nezavisno Kosovo“ je prvo po vladavini prava na Balkanu (!), u vrhu po slobodi medija i 17. u borbi protiv korupcije; „Kosovo“ pokazuje „impresivan privredni rast“, a budžetska izdvajanja za vojne svrhe porasla su za 52 odsto.Ipak, svi ovi argumenti koji bi trebalo da pokažu da se „Kosovo“ popravilo i čvrsto stupa putem demokratije i ljudskih prava, kao da nisu dovoljni, te je Kurti zavapio za američkom pomoći:I tu je bio u pravu – bez američke pomoći „Kosovo“ ne može da postane punopravna članica, niti NATO, niti Partnerstva za mir. Opšte je poznata činjenica da se sve odluke koje se tiču NATO donose u Vašingtonu. Amerika je odlučujuće uticala i kada je Srbija pristupala ovom programu, podseća Mitić. Međutim, kada se govori o Kosovu, situacija je, prema njegovim rečima, unekoliko drugačija u odnosu na Srbiju.„Kosovo, za razliku od Srbije, nisu priznale sve zemlje koje bi trebalo da odlučuju o toj kandidaturi. Tako da je razumljivo da Kurti traži političku podršku od Vašingtona i mislim da je sasvim sigurno da može da je dobije, kako od Vašingtona, tako i od Londona“, navodi Mitić i dodaje da SAD i Velika Britanija već godinama podržavaju transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u „Vojsku Kosova“, a i čitavim nizom bilateralnih programa tu podršku i implementiraju.„To destabilizuje situaciju na KiM i ohrabruje Prištinu i Albance da ne učestvuju iskreno u dijalogu sa Beogradu, a utiče I na to da oni zadrže maksimalistički pristup u pregovorima“ ističe on.Šta će reći Španija?Iako je činjenica da podrška SAD za evroatlantske integracije postoji, postoji i ozbiljan statusni problem, koji nije i neće biti otklonjen, sve dok postoji čvrst stav četiri države članice NATO koje nisu priznale kosovsku nezavisnost, objašnjava Mitić.Kako bi takozvano Kosovo postalo članica Partnerstva za mir, a isti je slučaj i sa njegovom eventualnom kandidaturom za NATO, potreban je konsenzus. Međutim, Španija, Slovačka, Rumunija i Grčka nisu priznale nezavisnost Prištine. One su do sada blokirale sve njene pokušaje da se priključi evroatlanskim integracijama.Samim tim, teško je očekivati da će ove četiri države pristati da prihvate eventualnu kandidaturu Prištine za članstvo u Partnerstvu za mir, zaključuje on.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
srbija – politika, srbija, politika, kosovo i metohija (kim)
srbija – politika, srbija, politika, kosovo i metohija (kim)
Zahtev Prištine na talasu antiruske histerije: Provokacija Beograda koja bi i za Zapad bila previše
Zahtevom da se Priština učlani u Partnerstvo za mir, Aljbin Kurti nastavlja da jaše na talasu antiruske histerije koja je zavladala u svetu. Ali, pitanje je kako bi Kosovo moglo da postane članica ove organizacije, ako bi se četiri članice NATO tome usprotivile. Takođe, pitanje je da li je Zapadu u interesu da dodatno iritira i provocira Beograd.
Ovako želju Aljbina Kurtija da se Priština učlani u Partnerstvo za mir kao predvorje u kome bi sačekala trenutak da postane punopravna članica NATO, komentariše naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu dr Aleksandar Mitić.
Kurti jaše na talasu antiruske histerije
Partnerstvo za mir nije jedina međunarodna organizacija kojoj Priština teži, a sve to skopčano je, prema Mitićevim rečima, sa novonastalom međunarodnom situacijom. Kurti, naime, pokušava da iskoristi ukrajinsku krizu i antirusku histeriju na Zapadu.
„Kurti i Priština pokušavaju da jašu na tom talasu snažnog antiruskog sentimenta i na pravljenju paralele između ruske i srpske politike kako bi dobili podršku onih koji se najčvršće i najžešće protive Moskvi. Vidimo da je situacija slična i u Savetu Evrope, a biće slična i u nekim drugim međunarodnim organizacijama“, objašnjava naš sagovornik.
Međutim, bez obzira na trenutnu antirusku histeriju, nije pitanje samo koliko su ambicije Prištine realne, dodaje Mitić.
„Pitanje je i koliko je u interesu zapadnih država da dodatno iritiraju i provociraju Beograd u okolnostima kada je on pod već dovoljno velikim pritiskom po svim mogućim pitanjima, uključujući i pitanje odnosa prema Rusiji. Rekao bih da je bilo kakva podrška Prištini u ovom slučaju za Zapad prilično kontraproduktivna“, smatra on.
Četiri članice NATO ne priznaju Prištinu
Kurtijevi argumenti zbog kojih je takozvano Kosovo zaslužilo da se pridruži „evroatlantskoj porodici“ zvuče gotovo fantazmogorično – prema rečima čelnika prištinskog nacionalističkog režima, „nezavisno Kosovo“ je prvo po vladavini prava na Balkanu (!), u vrhu po slobodi medija i 17. u borbi protiv korupcije; „Kosovo“ pokazuje „impresivan privredni rast“, a budžetska izdvajanja za vojne svrhe porasla su za 52 odsto.
Ipak, svi ovi argumenti koji bi trebalo da pokažu da se „Kosovo“ popravilo i čvrsto stupa putem demokratije i ljudskih prava, kao da nisu dovoljni, te je Kurti zavapio za američkom pomoći:
„Kao neizbežni saveznik i prijatelj, potrebna nam je pomoć Sjedinjenih Država da postanemo deo Programa "Partnerstvo za mir", dok ne postanemo punopravni član NATO“.
I tu je bio u pravu – bez američke pomoći „Kosovo“ ne može da postane punopravna članica, niti NATO, niti Partnerstva za mir. Opšte je poznata činjenica da se sve odluke koje se tiču NATO donose u Vašingtonu. Amerika je odlučujuće uticala i kada je Srbija pristupala ovom programu, podseća Mitić. Međutim, kada se govori o Kosovu, situacija je, prema njegovim rečima, unekoliko drugačija u odnosu na Srbiju.
„Kosovo, za razliku od Srbije, nisu priznale sve zemlje koje bi trebalo da odlučuju o toj kandidaturi. Tako da je razumljivo da Kurti traži političku podršku od Vašingtona i mislim da je sasvim sigurno da može da je dobije, kako od Vašingtona, tako i od Londona“, navodi Mitić i dodaje da SAD i Velika Britanija već godinama podržavaju transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u „Vojsku Kosova“, a i čitavim nizom bilateralnih programa tu podršku i implementiraju.
„To destabilizuje situaciju na KiM i ohrabruje Prištinu i Albance da ne učestvuju iskreno u dijalogu sa Beogradu, a utiče I na to da oni zadrže maksimalistički pristup u pregovorima“ ističe on.
Iako je činjenica da podrška SAD za evroatlantske integracije postoji, postoji i ozbiljan statusni problem, koji nije i neće biti otklonjen, sve dok postoji čvrst stav četiri države članice NATO koje nisu priznale kosovsku nezavisnost, objašnjava Mitić.
Kako bi takozvano Kosovo postalo članica Partnerstva za mir, a isti je slučaj i sa njegovom eventualnom kandidaturom za NATO, potreban je konsenzus. Međutim, Španija, Slovačka, Rumunija i Grčka nisu priznale nezavisnost Prištine. One su do sada blokirale sve njene pokušaje da se priključi evroatlanskim integracijama.
„To je njihov principijelan stav koji smo videli u više slučajeva. Posebno se Španija više puta suprotstavila nameri da se Kosovske bezbednosne snage transformišu u nekakvu „vojsku Kosova“. I druge zemlje se protive, ali rekao bih da Španija u tome prednjači“, napominje Mitić.
Samim tim, teško je očekivati da će ove četiri države pristati da prihvate eventualnu kandidaturu Prištine za članstvo u Partnerstvu za mir, zaključuje on.
