Zapadni Samarićani i glad u svetu
13:20 22.05.2022 (Osveženo: 14:32 22.05.2022)
© Foto : Pixabay
Pratite nas
Ne manjka paradoksa koje je proizvela ukrajinska kriza. Zapad koji oružjem i finansijama produžava sukob na njenoj teritoriji, isplanirao je da zbog moguće gladi kao posledice istog, pomaže najugroženije zemlje. Naravno kreditima koje bi sirotinja i vraćala.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Sjedinjene Države, nekoliko globalnih razvojnih banaka i drugih finansijskih organizacija predstavili su plan vredan više desetina milijardi dolara za rešavanje svetske prehrambene krize koju je pogoršala ukrajinska kriza.
Tačnije, američko Ministarstvo finansija je objavilo da nekoliko globalnih razvojnih banaka „ubrzano radi na finansiranju, političkom angažmanu i tehničkoj pomoći" kako bi se sprečila glad izazvana ratom, rastom cena hrane i štetom koju klimatske promene nanose usevima, preneo je Telegraf Biznis.
Protiv gladi u svetu
Tako će Svetska banka staviti na raspolaganje 30 milijardi dolara pomoći, za suzbijanje globalne krize s hranom, Azijska razvojna banka će obezbediti sredstva za Avganistan i Šri Lanku, Afrička razvojna banka će izdvojiti 1,5 milijardi dolara pomoći za 20 miliona afričkih farmera.
Evropska banka za obnovu i razvoj, Interamerička razvojna banka, Međunarodni fond za poljoprivredni razvoj takođe će dati nekoliko desetina milijardi dolara u narednim mesecima i godinama za podršku proizvođačima hrane i za rešavanje problema deficitarne ponude.
Američki Stejt department je procenio da je 2021. godine više od 193 miliona ljudi širom sveta trpelo akutnu nestašicu hrane, što je za 40 miliona ljudi više nego prethodne godine. Predviđa se da će do kraja ove godine još 40 miliona biti gurnuto u siromaštvo i da će biti izloženo prehrambenoj nesigurnosti, naveo je AP.
Druga strana medalje
Pitanje je, međutim, hoće li najsiromašnijima kojima su ta sredstva najpotrebnija ona i biti dostupna.
Pitanje je koliko će najsiromašnije zemlje biti u stanju da povuku kredite ma koliko bili povoljniji uslovi njihove otplate
„Naravno da bi svi ti fondovi kao jedna vrsta preraspodele bogatstva, koje je inače opljačkano uglavnom od tih istih naroda i kontinenata, trebalo da čine bespovratna sredstva. Ipak ne verujem da će ona, makar ne u značajnom delu, biti bespovratna, ali očekujem da bude sa značajno niskim kamatama i sa značajno dužim rokovima otplate“, kaže za Sputnjik konsultant Branko Pavlović.
Koliko god dobro zvučao plan pomoći siromašnima, on ima i drugu stranu medalje, objašnjava on.
Ta ideja da se njima pomogne nekakvim fondovima zbog toga što se pretpostavlja da je moguća nestašice hrane dovešće do takve otimačine i povećanja cena da onda države kojima je to zaista potrebno i koje jesu siromašne, neće moći iz finansijskih razloga uopšte da konkurišu za ta sredstva.
Banke ništa ne poklanjaju
Agroekonomista Milan Prostran pak smatra da je reč o čistom kreditnom aranžmanu, samo verovatno sa nešto povoljnijim uslovima otplate.
„Čim je banka u pitanju, banka nikada nikome ništa nije poklonila. Na kraju, novac je roba, banke posluju po principu profita. Kamata je njima osnovni izvor prihoda. Ovde je, ipak, osnovno pitanje odakle će oni kupovati robu“, kaže on za Sputnjik.
Naš sagovornik podseća da svet otkad postoji imao gladna područja zbog suše, nepogoda, ratnih dejstava. Sada je taj problem eskalirao jer su fondovi hrane prazni što zbog vojnih operacija, što zbog toga što su drugi zaključali svoje zalihe. U svetu se godišnje proizvede do 750 miliona tona pšenice, a njeni najveći proizvođači, Kina i Indija, gde živi praktično trećina čovečanstva su zabranile izvoz.
Gde kupiti
„Možete vi izdvojiti ne znam koliko milijardi, ali ako vam je Indija kao drugi najveći proizvođač pšenice na svetu zatvorila svoju granicu onda prodaje samo ono što je ranije ugovorila. Sada se postavlja pitanje odakle ćete vi to da kupite. Ili ćete ponovo morati da se obratite Ruskoj Federaciji koja ove godine očekuje rod od 80 do 100 miliona tona žita“, ističe Prostran.
Kako će neko ubediti onoga ko ima hranu da je proda, dodaje on, podsetivši da je Kina još pre tri meseca za više od 90 milijardi dolara kupila hranu gde god je našla - i pšenicu i kukuruz i soju, čak i pirinač.
Kina i Indija koje su najveći svetski proizvođači pšenice zabranili su njen izvoz
© Sputnik / Aleksandr Krяžev
/ Naš poznati agroekonomista, pri tom, konstatuje da će što dejstva u Ukrajini budu duže trajala, situacija sa cenom hrane i brojem gladnih u svetu biti sve gora.
Loši samarićani
Tako smo došli do čistog paradoksa da oni koji konstantno šalju dodatno naoružanje i praktično finansiraju produžetak ratnih dejstva u Ukrajini, čija pšenica zajedno sa ruskom čini 30 odsto globalnog izvoza, prave planove za sprečavanje gladi u svetu izazvane tim sukobom.
Kredite međunarodnih finansijskih organizacija će, ako uopšte budu mogli da ih povuku ma koliko bili povoljni, vraćati naravno zemlje gladnih. Mogao bi to da bude prilog za delo „Loši Samarićani“ profesora ekonomije sa Kembridža, Ha Džun Čanga, britku kritiku svetskog ekonomskog poretka koja pokazuje kako je taj sistem ustrojen u korist bogatih zemalja — loših Samarićana, na uštrb siromašnih.
