Kontra-efekat pritiska na Tursku: Da li NATO sam sebi kopa jamu zbog Finske i Švedske
21:22 22.05.2022 (Osveženo: 13:56 29.09.2022)
© Sputnik / Alekseй Vitvickiй
/ Pratite nas
Širenje NATO-a na Finsku i Švedsku postalo je naporan, dugotrajan proces sa potencijalno ozbiljnim posledicama po dugoročno jedinstvo Alijanse, piše kolumnista „Nešenal interesta“ Mark Episkopos.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Kako se navodi u članku, zapadne zemlje bi mogle da izvrše pritisak na Ankaru sa ciljem da utiču na njen stav. Na primer, moglo bi da dođe do blokiranja sporazuma o prodaji modernizovanih lovaca F-16 ili ograničavanja interoperabilnosti turske vojske sa oružanim snagama drugih članica organizacije.
„Ipak, ti potezi bi mogli imati suprotan efekat. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan bi se pre zainatio nego se povukao. On je to već učinio kao odgovor na sankcije Zapada nakon kupovine ruskog raketnog odbrambenog sistema S-400 2017. godine. Posledice kolektivnog pritiska mogle bi da unište solidarnost u NATO-u“, smatra Episkopos.
S tim u vezi, on kaže da ne postoji mehanizam za izbacivanje zemalja iz Alijanse i da je malo verovatno da će Erdogan sam odlučiti da iz nje izađe.
„Ogorčena Turska bi decenijama mogla da slabi blok iznutra“, ocenio je novinar.
Episkopos je podsetio da su visoki zvaničnici Vašingtona i Brisela ekspanziju u Skandinaviji predstavili kao nesumnjiv uspeh koji će ojačati koaliciju u uslovima rastućih tenzija u Evropi.
Međutim, zapravo su pokrenuli opasan, dug proces sa potencijalno ozbiljnim posledicama po dugoročno jedinstvo Zapada, zaključio je kolumnista.
O stupanju Finske i Švedske u NATO
Finska i Švedska razmatraju mogućnost da odustanu od višegodišnje neutralnosti i da stupe u NATO zbog ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je rekao da će NATO rado videti Finsku i Švedsku u svojim redovima i da će im omogućiti brzo stupanje u savez.
S tim u vezi, Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je da će Moskva morati da preduzme uzvratne mere, kako vojno-tehničke, tako i drugog karaktera kako bi nivelisala pretnje njenoj nacionalnoj bezbednosti u slučaju ulaska Finske u sastav Severnoatlantske alijanse.
Ambasadori Švedske i Finske predali su ranije generalnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu zahteve za stupanje u Alijansu. Međutim, Turska je blokirala početak pregovora o pristupanju Finske i Švedske u NATO, javio je DPA, pozivajući se na izvore u organizaciji.
