Američki preokret –nisu više gadljivi na venecuelansku naftu
© Sputnik / Karolina Kabral
/ Pratite nas
Amerikanci, izgleda, ipak nisu više gadljivi na venecuelansku naftu. Pošto su odlučili da se oslobode ruske kojoj su uveli sankcije, nju će da zamene venecuelanskom koja je takođe pod njihovim sankcijama. Koga briga za principe kada je interes u pitanju.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Ovoga puta je izgleda veći američki interes da Rusima „crkne krava“ nego Venecuelancima. SAD su, naime, ukinule ograničenja za rad njihovih naftnih kompanija na venecuelanskoj teritoriji. Treba, dakle, očekivati američke investicije u naftni sektor Venecule, čija su nadanja da naredni potez bude i ukidanje američkih sankcija.
Sa Madurom zbog nafte – američki preokret
Tim povodom su početkom marta tri visoka američka zvaničnika bila u Karakasu na razgovoru sa predsednikom Nikolasom Madurom. Šef Venecuele je nakon toga izjavio da je njegova zemlja "otvorena za investicije, eksploataciju nafte i gasa, osiguranje naftno-gasne stabilnosti u celom svetu, uključujući SAD".
Tri dana nakon posete američke delegacije Karakasu, američki predsednik Džozef Bajden je doneo odluku o zabrani uvoza ruske nafte koja je stupila na snagu 22. aprila.
Od protivnika, kome su našli i zamenu u predsedničkoj fotelji u liku samozvanog šefa države Huana Gvaida, koga su i zvanično priznali, Amerikanci su sada u Maduru videli poslovnog partenera sa kojim vredi sarađivati. Nije im smetalo ni to što je početkom marta izabrani predsednik Venecuele, Maduro, nedvosmisleno ocenio da su konflikt u Ukrajini izazvali oni koji decenijama ne ispunjavaju dogovore, prete Rusiji i pripremaju planove za širenje NATO-a.
Menjaju rusku venecuelanskom
Principi su, dakle, odloženi za neko drugo vreme, a venecuelanska nafta za Ameriku je postala poželjna roba.
Venecuela je u 2021. godini uspela da udvostruči proizvodnju, na oko 800.000 barela dnevno, a prošlogodišnji kapacitet izvoza nafte iz te zemlje kretao se između 500.000 i 700.000 barela dnevno. Prema računici Kredi Svis banke, Venecuela bi mogla da nadoknadi manjak ruske nafte u SAD, jer su prošle godine iz Rusije uvezle oko 700.000 barela dnevno.
Već te brojke ukazuju na to da je nemoguća misija da bi venecuelanska nafta mogla da bude zamena za rusku u svetu. Pri tom, računica nije tako jednostavna koliko god da je Venecuela država sa najviše dokazanim rezervama nafte na planeti. U bazenu reke Orinoko se nalazi najveće naftno polje odnosno nalazište za vađenje nafte.
Rusi ostaju
„Kada govorimo o venecuelanskoj nafti, zbog svega što se dešavalo u prošlosti od krize do američkih sankcija prema njima, Venecuela je ušla u saradnju sa Lukojlom i Rosnjeftom tako da je polovina nalazišta u basenu Orinoka praktično komercijalnim ugovorima vezana za Rusku Federaciju, odnosno ruske naftne kompanije, pre svega za Rosnjeft“, kaže za Sputnjik energetičar Miloš Zdravković.
On podseća da je Venecuela pouzdan i tradicionalan ruski saveznik još od vremena vladavine predsednika Huga Čaveza i sada u vreme aktuelnog Madura. Venecuela je nastavila saradnju sa ruskim kompanijama tako da najveći deo ruskog izvoza nafte u Indiju u stvari predstavlja izvoz venecuelanske nafte, ističe naš sagovornik.
Zdravković, pri tom, napominje da Venecuela iako ima najveće dokazane rezerve nafte na svetu, nema veliku proizvodnju i da je to što u svom vlasništvu nema rafinerije njen najveći problem.
Zato što je njen energetski sektor dugo godina bio pod sankcijama SAD, potrebno je, kako kaže, mnogo ulaganja, ali i dodaje da čak i da se poveća proizvodnja nafte, da se maksimalizuje, ona će uvek naći kupca.
Evropa će teško bez Urala
Ovaj energetičar napominje da se obično misli da se nafta najviše koristi za transport, ukazujući na to da 60 posto nafte u razvijenim državama završi u petrohemijskoj industriji kao sirovina. Pri tom je, kako ističe, evropska petrohemija najveća na svetu.
„Potražnja za naftom neće padati, a pri tom ona se veoma teško supstituiše. Koliko god da je Evropi lakše da supstituiše rusku naftu zato što ima razvijen sistem rafinerija, luka i brodova, evropske rafinerije su dizajnirane tako da koriste pre svega rusku naftu tipa Ural i iračku naftu. Iz tehnoloških razloga je teško da se Evropljani odreknu ruske nafte, pogotovo ako žele da zadrže produkciju dizel goriva“, objašnjava Zdravković.
Uz to, pitanje je, kaže naš sagovornik, koliko bi Venecuela kao članica OPEK-a mogla da poveća proizvodnju nafte.
Da li će Venecuela moći da poveća proizvodnju nafte pita se i OPEK čija je članica
© AFP 2023 / Ryad Kramdi
I OPEK se pita
Uz podsećanje da OPEK to nije učinio iako su usred ukrajinske krize SAD to tražile od Saudijske Arabije, najveće izvoznice nafte i njihovog proverenog partnera. Sopstveni interes je ipak bio preči od američkog jer bi povećanje proizvodnje oborilo visoku cenu nafte koja je zemljama proizvođačima išla u prilog, pogotovo posle tri godine posta.
„Venecuela će morati da uskladi svoju proizvodnju. Ona bi zbog svojih velikih rezervi na to imala pravo, ali do toga mora da dođe u dogovoru sa OPEK-om kako to ne bi uticalo na pad cene nafte“, kaže Zdravković.
Po njegovoj oceni, sada kada se pokazalo da priča o zelenoj agendi odnosno zelenoj tranziciji nije uspela i ne može da uhvati maha kako su to, pre svega, predvideli političari, oslanjanje na ugljovodonike će biti još veće.
„Investicije u naftno-gasni sektor su tri puta veće na Zapadu nego u obnovljive izvore agencije. To su podaci Međunarodne agencije za energetiku. Jednostavno nafta pokreće planetu. To je nešto što svaki inženjer koji prati energetsku mapu sveta može da vam kaže“, zaključio je sagovornik Sputnjika.
Zbog svega toga eliminisanje ruske nafte putem sankcija na kraju izgleda kao račun bez krčmara, kao što se to pokazalo i u slučaju američkih sankcija uvedenih Karakasu. Na to su ukazali čelni ljudi civilnog društva u Venecueli, ekonomisti i analitičari kada su u aprilu pozvali SAD da im ublaži naftne sankcije, konstatujući da one nisu postigle cilj.
