Dva u jedan: Priština jednim potezom pokušava da formira vojsku i uđe u NATO
© AP Photo / Visar Kryeziu
Pratite nas
To što je prištinska skupština usvojila nacrt zakona o formiranju vojne policije u sklopu KBS-a znači da albanski separatisti na zaobilazan način pokušavaju da izgrade infrastrukturu za formiranje vojske. Sve u cilju da u jednom trenutku NATO odluči da pošalje mig Prištini da može da aplicira za članstvo u tom savezu.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Prema nacrtu zakona usvojenom na sednici prištinske skupštine, vojna policija biće formirana u okviru Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) i primenjivaće se na vojno osoblje, civilno osoblje KBS-a i Ministarstva odbrane, građane ili strance, čije aktivnosti narušavaju ili ometaju Kosovske bezbednosne snage. Za Nacrt zakona u drugom čitanju glasala su 74 poslanika.
Sagovornici Sputnjika, Dušan Čelić, Dragomir Anđelković i Mitar Kovač slažu se da se radi o pokušaju da se izokola formira kosovska vojska i da se samoproglašeno nezavisno Kosovo uvuče u članstvo u NATO.
Priština se ispod žita učlanjuje u NATO
Čelić, Profesor Pravnog fakulteta na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici, ukazuje na kontradiktornost nacrta zakona, koji predviđa formiranje vojne policije u nečemu što nije vojska. U tom smislu, KBS bi mogao da ima neku vrstu bezbednosnih snaga koje bi vodile računa o bezbednosti unutar redova KS, ali ne i vojnu policiju.
„Mislim da je suština da se ubrzano radi infrastruktura za prijem ili apliciranje takozvanog Kosova, najpre verovatno u smislu pridruživanja ili neke vrste partnerstva sa NATO, a zatim i uključivanje u smislu članstva. Tako da ovaj nazovi propis ima jedino tu svrhu“, smatra Čelić.
Prema mišljenju političkog analitičara Dragomira Anđelkovića, usvajanje nacrta zakona o vojnoj policiji povezano je sa ubrzanjem procesa stvaranja kosovske vojske, što je protivno kako Rezoluciji 1244, tako i svim drugim sporazumima i dogovorima.
„Priština je čvrsto opredeljena da stvara vojsku i evidentno ima podršku zapadnih centara moći koji imaju nameru da Kosovo uvuku u NATO. Kosovo stvara vojsku ne da bi se branilo, nego da bi nekoga napadali i ugrožavali kao deo NATO, a sa druge strane, vojska im je potrebna kao potvrda lažnog suvereniteta“, smatra Anđelković.
Srbija plaća cenu zato što nije poništila Briselski sporazum
Za Srbiju nije problem šta radi Priština, jer od nje ovako nešto može da se očekuje. Za Srbiju je problem što njeni navodni zapadni prijatelji iz Vašingtona i Berlina ovako nešto omogućavaju i podržavaju, dodaje on.
„Srbija je davno trebalo da poništi Briselski sporazum i da uspostavi svoje institucije na severu KiM, ali danas je to mnogo teže nego što je bilo pre godinu dana. Sada, kada je svet drastično podeljen, a mi se nalazimo u zoni dominacije Zapada, veliko je pitanje možemo li to da uradimo. Sada smo u situaciji da plaćamo cenu strašnih grešaka iz prošlosti – i jednostrane implementacije Briselskog sporazuma, i njegovog neponištavanja kada smo videli da nas varaju, a nismo ga poništili radi nekakvih evrointegracija. Ne znam šta sada Srbija može da uradi, ali može da izvuče pouku da nam prijatelji nisu oni koji podržavaju ovakve procese“, zaključuje Anđelković.
Sa vojnostrateškog aspekta posmatrano, usvajanje zakona o vojnoj policiji je jedan od načina privikavanja međunarodne javnosti a činjenicu da se lažna država Kosovo nezaustavljivo kreće ka formiranju oružanih snaga, mišljenje je generala u penziji Mitra Kovača.
Vojna policija je jedan od bitnih organizacionih delova svake vojske, a ona ujedno predstavlja i elitnu jedinicu.
„Naravno da se sve radi sa prećutnom saglasnosti vodećih članica NATO i nije slučajno što se u prošlosti periodično ponavljala medijska kampanja da kosovske vlasti govore o spremnosti za učešće u različitim misijama NATO, u poslednje vreme posebno vezanim za izvršavanje zadataka na istoku, prema Ukrajini“, kaže Kovač.
Radi se o strateškoj odluci NATO da organizaciono pripremi Kosovo i Metohiju za delovanje ka članstvu u NATO-u i drugim međunarodnim organizacijama. Kruna celog poduhvata bilo bi apliciranje Prištine za članstvo u EU, nakon što sa Srbijom potpiše takozvani „obavezujući sporazum“, zaključuje Kovač.
Prema nacrtu zakona, vojna policija ima jurisdikciju na teritoriji Kosova i u misijama u inostranstvu u podršci KBS-u i pruža policijske usluge i borbenu podršku KBS-u u zemlji i inostranstvu u ispunjavanju njihove misije.
Vojna policija je „ovlašćena da koristi silu, vatreno oružje, alate i opremu u svojoj upotrebi, u skladu sa principima proporcionalnosti i nužnosti, kako bi ispunila ovlašćenja i dužnosti u skladu sa važećim zakonodavstvom“, navodi se u nacrtu. Takođe, vojna policija ima pravo da ograničava kretanje, zaustavlja, hapsi i prati osobe.
Podsećamo, decembra 2018, prištinski parlament usvojio je zakon koji reguliše desetogodišnju transformaciju KBS-a u vojsku, bez promene naziva.
