Vučić: EU očekuje da se Srbija pridruži sankcijama protiv Rusije, preneo sam Mišelu naše stavove
17:56 19.05.2022 (Osveženo: 18:17 19.05.2022)
© Tanjug / MILOS MILIVOJEVIC
Pratite nas
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel obraćaju se javnosti.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Mišel je izrazio želju i očekivanje EU da se Srbija pridruži sankcijama protiv Ruske Federacije. Ja sam ga upoznao sa našom situacijom i našim stavovima, rekao je Vučić.
Razgovarali smo o evropskom putu Srbije, opredeljenje Srbije je da bude na tom putu i cilj je punopravno članstvo u EU, to nije samo pitanje emocija, već pitanje razuma i vrednosti, naglasio je predsednik Srbije. On je dodao da je EU daleko najveći investitor, i trgovinski partner Srbije.
Koliku cenu će Srbija platiti za ulazak u EU
Na pitanje koliku će cenu Srbija platiti za ulazak u EU, Vučić je odgovorio:
„Da li to znači priznanje Kosova ili neke druge stvari, ako mislite da sir dobijate za džabe, nikada nećete dobiti za džabe, jer takav sir postoji samo u mišolovci. Ali to nisu stvari koje mi ne znamo. Od kad smo na evropskom putu znamo za formulaciju o „sveobuhvatnom sporazumu“. odavno smo priznali da želimo da budemo deo EU, to je naš zahtev i naša molba, a njihov zahtev je od početka bio „postizanje sporazuma o normalizaciji sa Prištinom”. Na koji način ćemo da čuvamo našu zemlju, to je druga stvar“, rekao je Vučić.
Predsednik Srbije poručio je i danas da je Beograd spreman za dijalog sa Prištinom i da se nada da će se, uz pomoć EU, približavati kompromisnom rešenju,
Podsetio je da je robna razmena u prošloj godini sa EU iznosila 31 milijardu evra, a roba usluga 37 milijardi evra.
EU, prema njegovim rečima, učestvuje u ukupnoj trgovini sa više od 60 odsto.
Vučić je preneo da je u prvih četiri meseci ove godine povećana trgovinska razmena za 33 odsto i da je dostigla 9,1 milijardi evra, te je procena da će u naredne tri godine biti iznad 50 milijardi evra.
„To govori o značaju EU, državama članice, fabrikama koje grade u našoj zemlji, izvozu koji ostvarujemo, uvozu robe. Najveći izvoz i uvoz imamo sa u EU. EU je ubedljivo najveći investitor u našoj zemlji sa 67 odsto udela“, rekao je on.
Naglasio je da to građani treba da znaju, i da mora da bude fer i pokaže poštovanje prema novcu i prema svemu što je EU ovde učinila.
„Hvala na strukturnim i suštinskim promenama u zemlji“, kazao je on.
Vučić je posebno poželeo dobrodošlicu Mišelu Srbiju i naglasio da to ne govori iz kurtuaznih razloga, već što iskreno misli i oseća da je njegova poseta u ovom trenutku veoma značajna za budućnost naše zemlje.
„Posebno sam zahvalan Mišelu što je uvek bio spreman da čuje argumente srpske strane makar se s njima ne slagao, što je uvek imao ne samo dovoljno vremena, i što je pokazivao dovoljno pažnje i želju da idemo brže u EU, što je sve činio ličnom snagom i ugledom da mi provodimo reforme brže, ali i da neke zemlje razumeju zašto je važno da Zapadni Balkan bude deo evropskog kontinenta, ne samo u geografskom, već u svakom smislu“, istakao je on.
Vučić je ukazao da su danas zajedno posetili Naučno tehnoloički park koji, kaže, ne bi postojao da nije bi bilo značajne pomoći EU.
„Napravićemo zajednički park u Sarajevu, i verujem da ćemo za to dobiti dodatnu podršku EU“, dodao je on.
Mišel pozvao na ubrzanje evropskih integracija
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, koji boravi u dvodnevnoj poseti Beogradu, poručio je da EU želi da produbi saradnju sa Srbijom i drugim partnerima u regionu, kao i da se ubrzaju evropske integracije.
„Želimo da potvrdimo našu punu posvećenost pristupnim pregovorima Srbije EU“, istakao je Mišel i naveo da će u junu biti održan 27 lidera EU sa liderima sa Zapadnog Balkana.
Mišel je poručio da je sukob u Ukrajini „uzdrmao ceo kontinent“ i „okončao period od 20 godina mira za koji su se svi borili“.
„Posle kovida moramo da oporavljamo svoje privrede i da štitimo jedni druge. Novi izazovi zahtevaju nove načine razmišljanja i rada. Moramo da ubrzamo evropske integracije i da stvorimo podsticaj za reforme. Želimo da damo konkretne benefite svim građanima Srbije i svim partnerima u regionu i da već sada počnemo sa integracijom tokom pristupnih pregovora, a ne da čekamo da se završe. Imaćemo o tome razgovore u junu u Briselu“, kazao je Mišel.
Naglasio je da njegova poseta Srbiji šalje snažan signal bliske saradnje između Srbije i EU.
Mišel je naglasio da su velike investicije EU u celom regionu u sektorima kao što su saobraćaj, energetika i drugi. Dodao je i da je kriza u Ukrajini dramatično uticala na snabdevanje energentima širom Evrope, te da EU pomaže i izgradnju gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske, čime pomaže gasnu diverzifikaciju Srbije.
EU je pozvala Zapadni Balkan da se pridruži zajedničkog platformi za tečni prirodni gas, naveo je on.
O evropskoj geopolitičkoj zajednici
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je danas da smatra da je stvaranje evropske geopolitičke zajednice prilika da se uspostave makar dva puta godišnje sastanci lidera zemalja EU i Zapadnog Balkana na kojima će se razgovarati i pronalaziti rešenja za napredak svih.
Na pitanje šta bi tačno predstavljala ta zajednica, kazao da smatraju da treba da postoji politička platforma, format uz pomoć koje bi se, kako je rekao, odmah svi zajedno posvetili konkretnim izazovima, preneo je Tanjug.
Konkretizujući svoj odgovor Mišel je naveo primer energetike u Evropi i pokretanja zajedničke platforme za dopremanje tečnog prirodnog gasa.
Ističe da ovo nije neka nova ideja iz Brisela koja bi nešto odložila.
Kada je reč o ideji geopolitičke zajednice na nivou evropskog kontinenta, Vučić je rekao da je za njega ta ideja, koja je potekla od Mišela i Makrona, važna i značajna i mnogo može da doprinese ubrzanju puta ka punopravnom članstvu u EU i popravljaju pozicije zemalja Zapadnog Balkana u približavanju Uniji.
