Blinken: Ako Kijev prestane da ratuje – Ukrajine više neće biti
21:20 19.05.2022 (Osveženo: 22:30 19.05.2022)
© AP Photo / Andrew Harnik
Pratite nas
Ako Ukrajina prestane da ratuje protiv Rusije, više je neće biti, izjavio je državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država Entoni Blinken na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. On je takođe izneo niz optužbi na račun Rusije zbog prehrambene krize, ne navodeći nikakve dokaze.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
„Ako Rusija sutra prestane da ratuje, rat će se okočati. Ako Ukrajina prestane da ratuje – više je neće biti“, ocenio je Blinken.
Optužbe na račun Rusije zbog prehrambene krize - bez dokaza
On je na sednici takođe optužio Rusiju da navodno koristi situaciju sa prehrambenom krizom kao sredstvo za ratovanje.
„Savet bezbednosti je 2018. godine usvojio Rezoluciju 2417, kojom se osuđuje korišćenje glad civila u cilju sredstva za ratovanje i napominje da takva upotreba može predstavljati ratni zločin“, ocenio je američki zvaničnik.
Prema njegovim rečima, to što Rusija „ne poštuje ovu rezoluciju je samo poslednji primer kako vlada koristi glad civila u cilju promovisanja sopstvenih ciljeva“.
On je optužio Rusiju da u kontekstu operacije u Ukrajini ometa pomorsku trgovinu sa Ukrajinom. Državni sekretar takođe je izjavio da je Rusija navodno višekratno granatirala ukrajinske luke i rekao da ruska strana krade hranu iz ukrajinskih skladišta.
Istovremeno, nikakve dokaze za to nije naveo.
„Hrana za milione Ukrajinaca i milione stanovnika iz celog sveta i bukvalno je talac ruskih trupa“, izjavio je on, takođe ničim ne potkrepljujući te tvrdnje.
Blinken je apelovao na članove SB UN i uopšte Organizaciju Ujedinjenih nacija da izvrše pritisak na Rusiju „kako bi obustavila aktivnosti, koje produbljuju prehrambenu krizu u Ukrajini i čitavom svetu“.
Prethodno je generalni sekretar UN Antonio Gutereš izjavio da UN rade na postizanju sporazuma o obezbeđenju izvoza hrane iz Ukrajine pomorskim putem. On je još dodao da međunarodno humanitarno pravo na koje se poziva Rezolucija SB 2417, predviđa da roba i rezerve koje su neophodne za opstanak civilnog stanovništva, uključujući hranu, useve i stoku, moraju biti zaštićene.
Portparol ruskog Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova, izjavila je da je kriza koja se primećuje na svetskom prehrambenom tržištu prvenstveno povezana sa greškama ekonomske i agrarne politike zapadnih zemalja.
Specijalna vojna operacija u Ukrajini
Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koje već osam godina maltretira i nad kojima vrši genocid kijevski režim“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu. Nakon čega su usledile i najoštrije do sada sankcije Zapada protiv Rusije.
Ministarstvo odbrane Rusije redovno naglašava da ruska vojska ne nanosi nikakve udare po gradovima Ukrajine: vojna infrastruktura se onesposobljava visokopreciznim sredstvima.
