https://lat.sputnikportal.rs/20220518/zabrinut-za-glad-u-svetu---ciju-brigu-zaista-brine-guteres-1137471579.html
Zabrinut za glad u svetu - čiju brigu zaista brine Gutereš
Zabrinut za glad u svetu - čiju brigu zaista brine Gutereš
Sputnik Srbija
Od politike sankcija koje je Zapad uveo Rusiji po principu - ne sankcionišemo ono zbog čega bismo trpeli, njihove pristalice ne odustaju. Iz UN je u Moskvu... 18.05.2022, Sputnik Srbija
2022-05-18T17:21+0200
2022-05-18T17:21+0200
2022-05-18T17:21+0200
svet
svet
ekonomija
svet – ekonomija
pšenica
sankcije rusiji
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112290/30/1122903000_0:255:615:601_1920x0_80_0_0_89d8bfa170cea5577f1f2db9a429225f.jpg
Zato Gutereš od Rusije traži da ne sprečava izvoz ukrajinske pšenice iz ukrajinskih luka, saznao je iz diplomatskih izvora „Volstrit džornal“. Zauzvrat Rusiji će biti olakšan izvoz kalijumovih đubriva. Nije doduše baš jasno kako je to prvi čovek Ujedinjenih nacija mogao da obeća ublažavanje sankcija kada ih UN nisu ni izglasale, nego donosile države pojedinačno, pa tako dve trećine čovečanstva to i nije učinilo.Na stranu i cinizam što je upravo Zapad učinio sve da Ukrajinu ostavi bez luka gurnuvši je u rat protiv Rusije u kome za njegov račun ginu Ukrajinci. I gura je i dalje šaljući joj iz dana u dan dodatno naoružanje, udaljavajući je od pregovoranja o rešenju krize.Čiju brigu brine GuterešPravo pitanje je, međutim, čiju brigu brine Gutereš. Tačno je da su Rusija i Ukrajina zajedno „odgovorne“ za skoro 30 odsto globalnog izvoza pšenice, ali je tačno i to da je Rusija prvi svetski izvoznik pšenice, a Ukrajina peti. Vlada u Kijevu je, međutim, početkom marta donela odluku o zabrani izvoza ključnih poljoprivrednih proizvoda, uključujući i pšenicu „kako bi se sprečila humanitarna kriza u Ukrajini” i zadovoljile potrebe stanovništva za ključnim prehrambenim proizvodima.Cena skočila gotovo 60 odstoIli je možda razlog u ceni pšenice i zaradi koju Ukrajina tako gubi. Trenutno na berzi u Čikagu prodaje se za 458,35 dolara po toni, što je u odnosu na period pre početka ukrajinske krize porast od 56,51 odsto, rečeno je Sputnjiku u Produktnoj berzi. Tome je, kako kažu, doprinela i vest o zabrani izvoza ove žitarice iz Indije. Na berzi u Parizu cena ove žitarice je 438,25 evra po toni, što je u odnosu na period pre krize rast od 61,27 odsto.„Kada govorimo konkreto o žitaricama naravno da su Ukrajina i Rusija glavni proizvođači i izvoznici žitarica. Ono što je dodatno otežalo situaciju je što je Indija kao značajan izvoznik žitarica odlučila da ograniči izvoz u određenom periodu zato što je to strateški proizvod imajući u vidu mnogoljudnu zemlju i da je neophodno da obezbede sopstveno snabdevanje", kaže za Sputnjik pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, Bojan Stanić.Zašto nije pisao IndijiInteresantno je, međutim, da Gutereš nije pisao Indiji, najvećem proizvođaču pšenice u svetu posle Kine, da ona svojim izvozom pomogne onima kojima preti nestašica hrane i glad, nego Rusiji da odblokira ukrajinski izvoz.Indija je najpre obećala da će popuniti prazninu na tržištima zbog smanjene proizvodnje iz Ukrajine, delimično zahvaljujući izuzetnoj žetvi od sedam miliona tona prošle godine. Ipak se predomislila pošto je inflacija u toj zemlji porasla na najviši nivo u osam godina zbog rasta cena hrane, pa je odlučila da zabrani izvoz kako bi obezbedila hranu za svoju mnogoljudnu populaciju.Po oceni Stanića sve ukupno je dovelo do šoka na tržištu žitarica i hrane, ali se, kako smatra, šok tek može očekivati kada je u pitanju evropska privreda jer je to neodvojivo od problema sa skupim energentima neophodnim kako za transport pšenice tako i za predstojeću žetvu. Rekordna cena u EvropiOn napominje da je trend rasta cena pšenice postojao i u 2021. Godini, a da je sa ukrajinskom krizom dodatno uzleteo.A kako eskalira dotur oružja sa Zapada u Ukrajinu do te deeskalacije krize ne izgleda da će skoro doći. Otuda i zahtev Gutereša da Moskva praktično pomogne Evropi da ne kupuje rusku pšenicu i Ukrajini da zaradi prodajući svoj glavni izvozni artikal preko crnomorskih luka koje Rusi kontrolišu. Ima li tu logike?Labavljenje sankcija pri izvozu ruskog đubriva koje bi zauzvrat dobili odveć je mršava šargarepa, pa makar bila i od UN. Pogotovo što su upravo te na đubrivo Amerikanci već ukinuli.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
gutereš traži od moske da ne sprečava izvoz ukrajinske pšenice iz ukrajinskih luka, gutereš rusiji zauzvrat nudi labavljenje sankcija na izvoz đubriva, vlada u kijevu je očetkom marta donela odluku o zabrani izvoza pšenice da bi sprečila humanitarnu katastrofu, sada bi ukrajina da izvozi pšenicu, cena pšenice na berzi u parizu trenutno 60 odsto veća nego pre ukrajinske krize, indija nije nadomestila manjak ukrajinske pšenice, u evropi rekordne cene ali ne bi da kupuje rusku pšenicu, labavljenje sankcija na đubrivo mršava šargarepa,
gutereš traži od moske da ne sprečava izvoz ukrajinske pšenice iz ukrajinskih luka, gutereš rusiji zauzvrat nudi labavljenje sankcija na izvoz đubriva, vlada u kijevu je očetkom marta donela odluku o zabrani izvoza pšenice da bi sprečila humanitarnu katastrofu, sada bi ukrajina da izvozi pšenicu, cena pšenice na berzi u parizu trenutno 60 odsto veća nego pre ukrajinske krize, indija nije nadomestila manjak ukrajinske pšenice, u evropi rekordne cene ali ne bi da kupuje rusku pšenicu, labavljenje sankcija na đubrivo mršava šargarepa,
Zabrinut za glad u svetu - čiju brigu zaista brine Gutereš
Od politike sankcija koje je Zapad uveo Rusiji po principu - ne sankcionišemo ono zbog čega bismo trpeli, njihove pristalice ne odustaju. Iz UN je u Moskvu stigao predlog da će joj olabaviti određene sankcije ako ne budu sprečavali izvoz pšenice iz ukrajinskih luka. Generalni sekretar UN je zabrinut da bi glad mogla da zavlada u mnogim zemljama.
Zato
Gutereš od Rusije traži da
ne sprečava izvoz ukrajinske pšenice iz ukrajinskih luka, saznao je iz diplomatskih izvora „Volstrit džornal“. Zauzvrat Rusiji će biti olakšan izvoz kalijumovih đubriva. Nije doduše baš jasno kako je to prvi čovek Ujedinjenih nacija mogao da obeća ublažavanje sankcija kada ih UN nisu ni izglasale, nego donosile države pojedinačno, pa tako dve trećine čovečanstva to i nije učinilo.
Na stranu i cinizam što je upravo Zapad učinio sve da
Ukrajinu ostavi bez luka gurnuvši je u rat protiv Rusije u kome za njegov račun ginu Ukrajinci. I gura je i dalje šaljući joj iz dana u dan dodatno naoružanje, udaljavajući je od pregovoranja o rešenju krize.
Pravo pitanje je, međutim, čiju brigu brine Gutereš. Tačno je da su Rusija i Ukrajina zajedno „odgovorne“ za skoro 30 odsto globalnog izvoza pšenice, ali je tačno i to da je Rusija prvi svetski izvoznik pšenice, a Ukrajina peti. Vlada u Kijevu je, međutim, početkom marta donela odluku o zabrani izvoza ključnih poljoprivrednih proizvoda, uključujući i pšenicu „kako bi se sprečila humanitarna kriza u Ukrajini” i zadovoljile potrebe stanovništva za ključnim prehrambenim proizvodima.
Otkud sada taj preokret po kome što duže traje ruska vojna operacija u Ukrajini „humanitarne krize“ nema ni na vidiku pa bi ukrajinskom pšenicom trebalo spasavati neke druge. Pogotovo što je još krajem marta ukrajinski ministar poljoprivrede Nikola Solski izjavio da se kapacitet te zemlje da izvozi žitarice svakog dana pogoršava i da bi se situacija popravila jedino u slučaju da se rat sa Rusijom završi.
Cena skočila gotovo 60 odsto
Ili je možda razlog u ceni pšenice i zaradi koju Ukrajina tako gubi. Trenutno na berzi u Čikagu prodaje se za 458,35 dolara po toni, što je u odnosu na period pre početka ukrajinske krize porast od 56,51 odsto, rečeno je Sputnjiku u Produktnoj berzi. Tome je, kako kažu, doprinela i vest o zabrani izvoza ove žitarice iz Indije. Na berzi u Parizu cena ove žitarice je 438,25 evra po toni, što je u odnosu na period pre krize rast od 61,27 odsto.
„Kada govorimo konkreto o žitaricama naravno da su Ukrajina i Rusija glavni proizvođači i izvoznici žitarica. Ono što je dodatno otežalo situaciju je što je Indija kao značajan izvoznik žitarica odlučila da ograniči izvoz u određenom periodu zato što je to strateški proizvod imajući u vidu mnogoljudnu zemlju i da je neophodno da obezbede sopstveno snabdevanje", kaže za Sputnjik pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, Bojan Stanić.
Interesantno je, međutim, da Gutereš nije pisao Indiji, najvećem proizvođaču pšenice u svetu posle Kine, da ona svojim izvozom pomogne onima kojima preti nestašica hrane i glad, nego Rusiji da odblokira ukrajinski izvoz.
Indija je najpre obećala da će popuniti prazninu na tržištima zbog smanjene proizvodnje iz Ukrajine, delimično zahvaljujući izuzetnoj žetvi od sedam miliona tona prošle godine. Ipak se predomislila pošto je inflacija u toj zemlji porasla na najviši nivo u osam godina zbog rasta cena hrane, pa je odlučila da zabrani izvoz kako bi obezbedila hranu za svoju mnogoljudnu populaciju.
Po oceni Stanića sve ukupno je dovelo do šoka na tržištu žitarica i hrane, ali se, kako smatra, šok tek može očekivati kada je u pitanju evropska privreda jer je to neodvojivo od problema sa skupim energentima neophodnim kako za transport pšenice tako i za predstojeću žetvu.
On napominje da je trend rasta cena pšenice postojao i u 2021. Godini, a da je sa ukrajinskom krizom dodatno uzleteo.
„Kada se posmatra evropsko tržište tu su postignute rekordne cene što ukazuje na ozbiljan problem koji već postoji i koji će se tek intenzivirati ukoliko politička situacija ne deeskalira“, smatra naš sagovornik.
A kako eskalira dotur oružja sa Zapada u Ukrajinu do te deeskalacije krize ne izgleda da će skoro doći. Otuda i zahtev
Gutereša da Moskva praktično
pomogne Evropi d
a ne kupuje rusku pšenicu i Ukrajini da zaradi prodajući svoj glavni izvozni artikal preko crnomorskih luka koje Rusi kontrolišu. Ima li tu logike?
Labavljenje sankcija pri izvozu ruskog đubriva koje bi zauzvrat dobili odveć je mršava šargarepa, pa makar bila i od UN. Pogotovo što su upravo te na đubrivo Amerikanci već ukinuli.
