Srpske dunje na svetskom vrhu
Pratite nas
Srbija se po proizvodnji dunja nalazi na samom vrhu u Evropi, a među pet u svetu. Sa dve hiljade hektara zasada te voćke, godišnje se ostvari prinos od oko deset hiljada tona, a broj proizvođača je poslednjih godina, zbog dobre cene i velike potražnje na svetskom tržištu, sve veći. Najveća plantaža dunja je u Srpskoj Crnji.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Članovi Zemljoradničke zadruge Plast iz Srpske Crnje obrađuju oko 600 hektara sopstvenih i zakupljenih oranica. Od pre tri godine pokrenuli su i voćarsku proizvodnju, koja je veoma brzo postala deo njihovog uspešnog agrobiznisa, a po površinama zasada dunje su na samom vrhu u Srbiji.
„Voćnjak se prostire na deset hektara površine, a po hektaru smo uložili između 20.000 i 22.000 evra. Voćnjak je u trećoj godini dao odličan rod, a ove godine, odnosno u petoj godini, očekujemo rod od 200 do 300 tona na ukupnoj površini“, kaže Jelena Bjelica iz Zemljoradničke zadruge Plast u Srpskoj Crnji.
Kako bi stigli do još boljih rezultata, grade modernu hladnjaču koja će već ove jeseni početi da radi.
„Zahvaljujući državi, konkretno Ministarstvu za brigu o selu, koja nam je dala materijalnu podršku od 40 posto vrednosti ove investicije, uspeli smo privesti kraju hladnjaču kapaciteta 450 tona. Sa 450 tona i 50 tona koje imamo, dakle, sa 500 hladnog prostora mi smo u mogućnosti da pokrijemo našu kompletnu proizvodnju dunje, kruške i šljive. Sledeća faza u koju ćemo najverovatnije ući je prerada, odnosno finalizacija dunje u sok. Ne znam da li vam je poznato u ovom trenutku na našem tržištu nijedna fabrika ne radi sok od čiste dunje“, kaže Zoran Zečević, direktor Zemljoradničke zadruge Plast.
Iako je još rano govoriti o ovogodišnjim rezultatima, u Plastu ističu da su klimatski uslovi ovoga proleća bili povoljni za razvoj dunje.
„Dunja je iz zime izašla relativno dobro, međutim, imali smo poslednji mraz 19. aprila, koji je namestio neku štetu, za sada je ona prihvatljiva. Mislim da neće ostaviti nekog velikog traga što se tiče prinosa na dunji. Ove godine imamo sreću da nije bilo padavina u periodu cvetanja, tako da će bolest koja je za njih najvažnija ervinija amilovora ostati sa strane“, rekao je Goran Puhar, agronom voćarstva.
Sasvim je izvesno da će se u ovom delu Banata zasadi dunje širiti zbog isplativosti i podsticajnih mera države namenjenih razvoju voćarstva, prenosi javni servis.
