Rejting Bajdena spao na najniže grane, a država ide u pogrešnom smeru
© AP Photo / Manuel Balce Ceneta
Pratite nas
Od toga da je rejting američkog predsednika Džoa Bajdena spao na najniže grane od kada je preuzeo predsedničku funkciju, poraznija je činjenica da ogromna, ako ne i apsolutna većina Amerikanaca, smatra da se država kreće u lošem pravcu. To je pokazuje da se ne radi samo o padu ličnog Bajdenovog rejtinga, već o dubokoj, strukturnoj krizi.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Predsednicima obično pada rejting nakon dve godine mandata, jer početna euforija i entuzijazam tada splašnjavaju, kaže politički analitičar i glavni urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović. Međutim, podatak da čak 75 odsto Amerikanaca smatra da se SAD ne kreću u dobrom pravcu pokazatelj je duboke strukturne krize, dodaje on.
Podaci pokazuju da je američki sistem u krizi
„To se može popraviti za nekoliko procenata, ali očigledno da sami građani SAD više ne veruju u taj sistem, ne samo u aktuelnu administraciju i gospodina Bajdena. Jasno je da Bajden ne uliva lični kredibilitet u bilo kom smislu. Ali, mislim da je ovde reč o krizi sistema, a ne samo o krizi aktuelnog predsednika ili aktuelne administracije“, smatra Vukadinović.
Štaviše, ni rejting aktuelnog predsednika, niti mišljenje o tome kreću li se SAD u dobrom pravcu neće se lako oporaviti i, prema mišljenju našeg sagovornika, kretaće se još naniže. Ovakvi podaci potpuno su porazni, kako za Bajdena lično, tako za celu njegovu administraciju i čitav američki politički vrh.
Uzroke ovako poraznih rezultata istraživanja javnog mnenja treba tražiti u nepovoljnoj ekonomskoj situaciji – visokoj inflaciji, sporom oporavku privrede posle pandemije korona virusa, kao i ekonomskih teškoća uzrokovanih američkim akcijama protiv Rusije.
Međutim, dodaje Vukadinović, stvari su i šire od toga. Rejtinzi pokazuju da hibridni rat protiv Rusije i podrška Ukrajini ne idu baš tako dobro kako se predstavlja u zapadnim medijima. Pri svemu tome, ne vidi se kraj krizi, objašnjava Vukadinović.
„Amerika tu, na prvi pogled ima komotnu poziciju, jer ne učestvuje direktno, a profitira. Međutim, bumerang efekat sankcija, iako prvenstveno pogađa Evropu, ipak se oseća i u SAD“, kaže Vukadinović.
Da su procesi duži i dublji videće se, prema Vukadinovićevim rečima, već za nekoliko meseci, kada budu održani izbori za Kongres – tada će se videti koliko su građani Amerike protiv, ne samo aktuelne administracije, već protiv čitavog svetonazora jednog establišmenta koji se smenjuje, a suštinski se ne menja. teško da bi u nekoj drugoj zemlji 75 odsto građana reklo da zemlja ide u lošem pravcu.
Kombinacija ekonomske krize i identitetskih politika koja stvara razlike
Da je američki politički sistem već dugo u krizi podseća novinar Nikola Vrzić – to je na vlast dovelo Donalda Trampa, a i Barak Obama je 2008. došao na vlast obećavajući „promenu u koju možemo da verujemo“. Statistike govore da su se realne zarade Amerikanaca još pre nekoliko godina vratile na nivo iz 1989. Prisustvujemo, prema Vrzićevim rečima, konstantnom opadanju standarda, a ovo je prva generacija Amerikanaca koja očekuje da živi lošije od svojih roditelja.
„To su sve posledice globalizacije. Ako kod nas postoje gubitnici tranzicije, u SAD postoje gubitnici globalizacije. Tamo raste to deindustrijalizovano srce nekadašnje ekonomske moći Amerike“, objašnjava on.
Iako brojevi pokazuju rekordnu zaposlenost, kada se dublje zadre u statističke podatke, vidi se da se radi o uslužnim delatnostima ili najlošije plaćenim poslovima, dodaje Vrzić.
„To je dakle osnovni problem Amerike koji se sada dodatno naglašava“, konstatuje on.
Takođe, iako zvanični podaci pokazuju da je inflacija oko osam odsto, cene osnovnih životnih namirnica i potrepština skaču od deset do dvadeset odsto. i to su osnovni razlozi zbog kojih su građani nezadovoljni.
Ipak, postoje, ističe Vrzić i dublji razlozi za nezadovoljstvo – sa jedne strane, SAD su u ekonomskoj krizi, sa druge postoji, kako Vrzić kaže, divljanje „identitetskih politika“, insistiranje na „vrednostima“ koje su tradicionalnom i konzervativnom delu Amerike potpuno tuđi.
„Suštinski, u toku je sudar svetova. različiti svetovi u SAD postoje odavno, ali postojao je i standard i ekonomija ih je povezivala i makar ublažavala razlike. Sada, sa urušavanjem ekonomske moći i životnog standarda, uz naglašavanje razlika, situacija se usložnjava, a fragmentacija društva se nastavlja“, naglašava Vrzić.
Sve ovo ogleda se u opadanju podrške Bajdenu, koji sam po sebi i nije figura koja, uz gafove koji se iz dana u dan ponavljaju, uliva poverenje, dodaje Vrzić.
„Kada dođete u situaciju da vlada nestašica hrane za bebe, kao što su došle SAD, a vi to objašnjavate da se ne radi o profitabilnoj industriji, morate da se zapitate u kakvom je stanju to društvo“, zaključuje Vrzić.
Rejting američkog predsednika Džoa Bajdena pao je na 39 odsto, što je najniži procenat podrške koji ima od kako je preuzeo funkciju, pokazuje anketa En-Bi-Si njuza. Čak 56 odsto ispitanika reklo je da uopšte nije zadovoljno politikom aktuelne administracije, dok većina ispitanika, njih 75 odsto, kaže da se „zemlja kreće u pogrešnom pravcu“.
Prema ranijoj anketi koju je sproveo Univerzitet Monmut, Bajdenov trenutni rejting identičan je rejtingu njegovog prethodnika Donalda Trampa u istom trenutku njegovog predsedništva. Tramp je u martu tvrdio da je Bajdenov rejting precenjen, jer se politička i ekonomska situacija u zemlji pogoršava zbog politike demokrata.
