Nije sve u genima: Šta je pokazao slučaj jednojajčanih bliznakinja koje su razdvojene u detinjstvu
© Depositphotos.com / Osons163
Pratite nas
Bliznakinje razdvojene u detinjstvu, odrasle u različitim zemljama, dale su naučnicima zanimljiv uvid u faktore koji utiču na kognitivne sposobnosti.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Kada je imala samo dve godine, jedna od jednojajčanih bliznakinja izgubila se na pijaci u Južnoj Koreji. Roditelji su je godinama tražili, ali bezuspešno. Devojčica je sticajem čudnih okolnosti data na usvajanje, a njena primarna porodica se u međuvremenu preselila u Sjedinjene Države.
Mnogo godina kasnije, zahvaljujući analizi DNK, roditelji su našli svoju davno izgubljenu ćerku. Do ponovnog susreta je došlo 2020. godine, a ovaj splet nesrećnih i srećnih događaja dao je naučnicima priliku da ispitaju u kolikoj meri na razvoj inteligencije utiču vaspitanje i uslovi u kojima dete raste.
Ranija istraživanja su sugerisala da je koeficijent inteligencije u 80 odsto slučajeva uslovljen naslednim faktorom, kao i da jednojajčani blizanci dele sličan koeficijent.
Iako su bliznakinje imale mnogo sličnih osobina i fizičkih karakteristika, njihove kognitivne sposobnosti su se umnogome razlikovale. Naučnici su došli do zaključka da ta razlika iznosi čak 16 bodova, piše „Nacionalna geografija“.
Ovaj rezultat je naveo naučnike da revidiraju prethodna saznanja o uticaju gena na inteligenciju, kao i da nađu odgovor na pitanje: koliko je važno okruženje u kom odrastamo.
„Primetili smo jasne sličnosti u karakteru, nivou samopoštovanja, mentalnom zdravlju i zadovoljstvu poslom. Ali smo uočili značajne razlike u rezultatima opšte inteligencije i neverbalne komunikacije“, navode naučnici u svom istraživanju.
Sestra koja je odrasla u Južnoj Koreji imala je viši nivo perceptivnog zaključivanja i brže je obrađivala podatke.
S druge strane, sestra koja je odrasla u Sjedinjenim Državama je tokom života imala potres mozga, stoga naučnici ne mogu da tvrde da li je to na neki način uticalo na rezultate testa.
Presudan faktor koji utuče na inteligenciju?
Naučnici smatraju da su na ove rezultate verovatno uticali i različiti uslovi u kojima su odrasle. Razlika se ne ogleda samo u zemljama, već i u tome da je sestra iz Južne Koreje odrasla u mirnijoj sredini sa mnogo više slobode u poređenju sa svojom bliznakinjom.
„Bliznakinje su odgajane u vrlo različitim sredinama, ne samo u različitim zemljama i kulturama“, naveli su naučnici.
Bitno je istaći da studija potvrđuje veliku sličnost među jednojajčanim blizancima, čak i u uslovima kada su oni razdvojeni hiljadama kilometara. Obe su imale visoke nivoe samosvesti i samopoštovanja.
Naučnici zaključuju da su kulturne razlike očigledno imale ogroman uticaj u formiranju njihovih ličnosti. U prilog ovome govore činjenice da su Sjedinjene Države više koncentrisane na individualan pristup odgajanju, dok se za Južnu Koreju može reći da više vodi računa o kolektivnoj dobrobiti.
Takođe se nadaju da će im razvoj medicine i sve pristupačnije analize DNK u narednim decenijama pomoći da otkriju više sličnih parova koji će pristati da se testiraju, te da će im to omogućiti veći uzorak za analizu.
„Važno je pronaći što više ovakvih slučajeva. Još uvek nam nisu u potpunosti jasni mehanizmi putem kojih geni utiču na naše ponašanje“, zaključila je autorka studije, psiholog Nensi Segal sa Univerziteta u Kaliforniji.
