Zapad otvara nova žarišta: Nekontrolisana oružana „pomoć“ Kijevu može da im se vrati kao bumerang
Pratite nas
„Pomažući“ Ukrajinu oružjem, Zapad otvara nova žarišta jer deo tog naoružanja, prvenstveno pešadijskog, može dospeti u ruke onih kojima nije namenjeno. U tom smislu, transfer oružja i uopšte ta takozvana zapadna pomoć oružanim snagama Ukrajine može biti opasnost za bezbednost kako u Evropi, tako i u svetu, kaže general-major u penziji Mitar Kovač.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
To se, dodaje sagovornik Sputnjika, takođe odnosi na protivoklopno naoružanje koje zapadne zemlje šalju Kijevu, ali je ono, prema njegovim rečima, manje opasno od PVO sistema kojima mogu biti ugroženi letovi i aerodromi u pojedinim zemljama.
Zapadno oružje otvara nova žarišta
„Kada je reč o ostalom, teškom oružju, verujem da se u dobroj meri kontroliše njegov put od ulaska u Ukrajinu i da se prati da li će ono doći do krajnjih korisnika, odnosno do položaja ukrajinskih snaga. Uz to, te konvoje teškog naoružanja koje se transportuje železnicom prate i ruske oružane snage koje po njima, kako vidimo u medijima, i dejstvuju. Ali, problem transporta je daleko veći kod onih pošiljki koje se transportuju avionima i to čak civilnim vazduhoplovima, a posle civilnim šleperima duž autoputeva, jer takve transporte ne može niko dovoljno da kontroliše“, objašnjava Kovač.
Taj deo transporta koji se realizuje civilnim avionima i šleperima može, primećuje on, biti zloupotrebljen od strane onih koji imaju nameru da korupcijom i kriminalom zarade ogromne količine novca.
„Na žalost, takvih ljudi je puno u svakom ratu jer novac može biti motiv za korupciju, kriminal i odliv prvenstveno pešadijskog naoružanja i prenosnih PVO sistema, kao i prenosnih protivoklopnih sistema“, ukazuje Kovač.
Evropa nesvesna realne opasnosti
Na pitanje, kako u Americi i Evropi ne postoji svest o tome da oružje koje šalju Ukrajini u enormnim količinama može završiti u rukama raznih ekstremista i vratiti se kao bumerang onima koji su ga poslali, Kovač kaže da svesti očigledno nema, jer da je ima, oružje se ne bi ni upućivalo na prostor oružanog sukoba koji se time dodatno rasplamsava.
On je uveren i da mogućnost da deo oružja koje zemlje Zapada šalju Ukrajini nenamenski dođe u posed organizacija ili grupa koje mogu ugroziti njihovu bezbednost, te države prvenstveno vide kao deo propagande Ruske Federacije u smislu smanjivanja vojne pomoći Ukrajini, a ne kao realnu opasnost.
„Dakle, nedostatak te osnovne svesti o proširivanju sukoba i produžavanju njegovog trajanja eliminiše i ovaj deo svesti o tome da deo tog naoružanja može doći u ruke terorista, raznoraznih pobunjeničkih grupa i pokreta. Na žalost, vidimo da su i vlasti većine evropskih država toliko ostrašćene, bez obzira na to da li ta ostrašćenost dolazi pod pritiskom ili iz ličnog uverenja, da ne vode računa o tim, za njih očigledno sekundarnim efektima njihovog angažmana u “pomoći” Ukrajini“, kategoričan je Kovač.
Humanitarna pomoć u drugom planu
Akcenat je očigledno na oružju pa se tek sporadično, primećuje naš sagovornik, uz finansijsku pomoć, pomene i humantirana pomoć Ukrajini ili pomoć radu njenih državnih organa. On ocenjuje da je najveći deo tih finansija i pomoći koje Zapad daje Kijevu, uključujući i najnoviji program Amerike od oko 33 milijarde dolara, na žalost usmeren ka vojnoj pomoći.
„Dakle, ne daje im se novac za koji bi oni kupovali oružje, nego se daje oružje u određenom finansijskom iznosu, kao vojna pomoć. To što Vladimir Zelenski kao predsednik i njegovo okruženje uopšte ne izražavaju potrebu za prekidom sukoba i vraćanjem u neku formu pregovora, govori o tome da ih lično ne pogađaju patnje ukrajinskog stanovništva. Takođe, dodatni problem je u tome što Zelenski i ne donosi odluke samostalno. Naprotiv, on je pod pritiskom i sugestijama Amerike i Velike Britanije spreman da vodi rat dokle god se ne istope vojne sposobnosti Ukrajinaca“, kaže naš sagovornik.
Amerika sa svoje strane vodi računa o tome da koliko god je moguće nadoknađuje tehniku koja se razori na bojištima širom istoka i jugoistoka Ukrajine i to će, zaključuje Mitar Kovač, činiti i u narednom periodu:
„U tom smislu je i inicirano izglasavanje ovog zakona koji bi dao širok okvir američkim vlastima da u još većoj količini daju vojnu pomoć Ukrajini, čime će se prolongirati trajanje ovog sukoba.“
Predstavnički dom američkog Kongresa odobrio je novi paket pomoći za Ukrajinu od skoro 40 milijardi dolara, nakon što je predsednik Amerike Džozef Bajden prošle nedelje zatražio izdvajanje dodatne pomoći za Kijev. On je naveo da su sredstva koje je Kongres već izdvojio praktično iscrpljena, i pozvao kongresmene da bez odlaganja odobre njegov zahtev za izdvajanje još 33 milijarde dolara.
Kako su naveli američki mediji, u Kongresu je potom postignut dogovor da se ta taj iznos podigne na 39,8 milijardi dolara.
