https://lat.sputnikportal.rs/20220514/tezina-erdoganovog-ne-da-li-prijem-finske-i-svedske-u-nato-postaje-nemoguca-misija--1137369700.html
Težina Erdoganovog „ne“: Da li prijem Finske i Švedske u NATO postaje nemoguća misija
Težina Erdoganovog „ne“: Da li prijem Finske i Švedske u NATO postaje nemoguća misija
Sputnik Srbija
Kada Turska koja kontroliše južno krilo Alijanse, sa armijom drugoj po snazi u NATO, kaže „ne“ prijemu Finske i Švedske u članstvo, to ne dovodi u pitanje samo... 14.05.2022, Sputnik Srbija
2022-05-14T22:31+0200
2022-05-14T22:31+0200
2022-05-14T22:31+0200
svet
svet – politika
turska
nato
švedska
finska
kurdi
grčka
rusija
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112127/24/1121272479_0:124:1986:1241_1920x0_80_0_0_167c60cf6fa82a4d79c3ceb79ca24379.jpg
Decidan stav koji je Redžep Tajip Erdogan izneo po pitanju prijema Švedske i Finske u NATO, kao i argumenti koje je ponudio a tiču se nacionalnih i državnih interesa Turske, otvorio je pitanje ne samo daljih planova vezanih za proširenje Alijanse već i njene realne moći.„Znate kako se Grčka ponaša u Alijansi prema Turskoj. Drugu grešku Turska ne želi da pravi. Skandinavske zemlje su rasadnik terorizma, imaju običaj da se 'gostoljubivo odnose' prema teroristima, da ih puštaju u parlament. Zbog toga za sada ne možemo pozitivno da gledamo na to“, rekao je Erdogan“Odlučna da štiti svoje intereseKarijerni diplomata Zoran Milivojević ocenjuje da su razlozi koje Erdogan navodi važni i neosporni, ali i ne prvi koji su oprečni u odnosu na NATO. On podseća na činjenicu da Turska nije uvela sankcije Rusiji i da je uprkos protivljenju NATO kupila sisteme PVO S-400. Stav Turske po pitanju proširenja NATO nesumnjivo se, kaže, oslanja na ruske interese.Analizirajući razloge kojim je Erdogan obrazložio svoj stav, Milivojević kaže da je neosporno da postoji velika razlika u tretmanu kurdskog pitanja između Turske i država koje hoće da uđu u NATO- Švedske i Finske.Na liniji zategnutih odnosaDruga stvar koju je Erdogan izneo kao razlog svog protivljenja prijemu Fisnke i Švedske u NATO su odnosi sa Grčkom gde on kaže da odnosi, i pored činjenice da su obe države punopravne članice NATO, nisu poboljšani već su naprotiv u krizi.U svetlu rečenog Milivojević podseća na poslednji susret dva lidera, Ergodana i grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa koji je, kaže, bio na liniji zategnutih odnosa.„To su dve države, članice vojnog saveza koje su između sebe često ratovale, a i sada postoje nesaglasnosti oko granice. Svedoci smo da u poslednje vreme Turska osporava granicu sa Grčkom vezano za neka ostrva“.Unutrašnja dimenzija Erdoganovog stavaBudući da je Erdogan u predizbornim kampanjama, izneti stavovi su, po mišljenju Milivojevića, njemu vrlo važni za očuvanje jedinstva na unutrašnjem planu, posebno što se bitka i sa Kurdima vodi čak i van teritorija Turske - na prostorima Iraka i Sirije.Tursku je nemoguće ignorisatiNa pitanje da li je s obzirom da je po statutu za prijem novih članica u NATO potrebna saglasnost svih država članica te da izostanak jednog glasa ovakvu odluku čini nemogućom, stavljena tačka na želje do juče vojno neutralnih skandinavskih zemalja, Milivojević kaže da ostaje prostor za pronalaženje raznih mehanizama ili forsiranja odluka koje se možda kose sa statutarnim odredbama.Utisak lošeg funkcionisanjaMeđutim, dodaje, ukoliko su vodeće zemlje u NATO procenile da je to njima strateški važno, kao u ovom konkretnom globalnom kontekstu, pokušaće da iznađu neku formulu.O tome kako bi se oprečan stav Turske mogao odraziti na unutrašnje jedinstvo NATO, ali i na ugled do kojeg drži Alijansa, Milivojević kaže da Erdoganovo protivljenje može da dovede u pitanje kredibilitet unutrašnje politike u NATO koja treba da deluje jedinstveno i na visini nesporne kohezije pošto se radi o vojnim pitanjima.Amerika nije spremna na ustupkeTo što će, kako je najavljeno, Amerika učiniti ozbiljan napor da se nesaglasje prevaziđe u korist prijema ove dve nove države članice, po Milivojeviću, ne znači i spremnost na ustupke Turskoj.Na liniji ruskih interesaIz ugla ukrajinske krize, stav Turske se nadovezuje na ruske interese.„Rusko-turski odnosi su veoma važni za Rusiju kao i to da se taj trend odnosa održi. Bilo šta što dovodi u pitanje situaciju u NATO na političko- vojnom planu u negativnom smislu sigurno da odgovara interesima Rusije u ovom trenutku,“ ističe Milivojević.
turska
švedska
grčka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
svet – politika, turska, nato, švedska, finska, kurdi, grčka, rusija, analize i mišljenja
svet – politika, turska, nato, švedska, finska, kurdi, grčka, rusija, analize i mišljenja
Težina Erdoganovog „ne“: Da li prijem Finske i Švedske u NATO postaje nemoguća misija
Kada Turska koja kontroliše južno krilo Alijanse, sa armijom drugoj po snazi u NATO, kaže „ne“ prijemu Finske i Švedske u članstvo, to ne dovodi u pitanje samo narušavanje konsenzusa već i kredibiliteta ove institucije.
Decidan stav koji je Redžep Tajip Erdogan izneo po pitanju prijema Švedske i Finske u NATO, kao i argumenti koje je ponudio a tiču se nacionalnih i državnih interesa Turske, otvorio je pitanje ne samo daljih planova vezanih za proširenje Alijanse već i njene realne moći.
„Znate kako se Grčka ponaša u Alijansi prema Turskoj. Drugu grešku Turska ne želi da pravi. Skandinavske zemlje su rasadnik terorizma, imaju običaj da se 'gostoljubivo odnose' prema teroristima, da ih puštaju u parlament. Zbog toga za sada ne možemo pozitivno da gledamo na to“, rekao je Erdogan“
Odlučna da štiti svoje interese
Karijerni diplomata Zoran Milivojević ocenjuje da su razlozi koje Erdogan navodi važni i neosporni, ali i ne prvi koji su oprečni u odnosu na NATO. On podseća na činjenicu da Turska nije uvela sankcije Rusiji i da je uprkos protivljenju NATO kupila sisteme PVO S-400. Stav Turske po pitanju proširenja NATO nesumnjivo se, kaže, oslanja na ruske interese.
Analizirajući razloge kojim je Erdogan obrazložio svoj stav, Milivojević kaže da je neosporno da postoji velika razlika u tretmanu kurdskog pitanja između Turske i država koje hoće da uđu u NATO- Švedske i Finske.
„Ove zemlje smatraju da su ljudska prava Kurda u Turskoj ugrožena i sa tih pozicija nastupaju već dugo vremena. One održavaju neku vrstu odnosa sa kurdskom dijasporom a prema onom što kaže Erdgogan izgleda da su Kurdi uključeni i u politički sistem preko političkih partija u tim državama što Turska naprosto smatra važnim razlogom i smetnjom u bilateralnim odnosima sa tim državama. Mislim da je Turska odlučna da te interese štiti na ovaj način“.
Na liniji zategnutih odnosa
Druga stvar koju je Erdogan izneo kao razlog svog protivljenja prijemu Fisnke i Švedske u NATO su odnosi sa Grčkom gde on kaže da odnosi, i pored činjenice da su obe države punopravne članice NATO, nisu poboljšani već su naprotiv u krizi.
U svetlu rečenog Milivojević podseća na poslednji susret dva lidera, Ergodana i grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa koji je, kaže, bio na liniji zategnutih odnosa.
„To su dve države, članice vojnog saveza koje su između sebe često ratovale, a i sada postoje nesaglasnosti oko granice. Svedoci smo da u poslednje vreme Turska osporava granicu sa Grčkom vezano za neka ostrva“.
Unutrašnja dimenzija Erdoganovog stava
Budući da je Erdogan u predizbornim kampanjama, izneti stavovi su, po mišljenju Milivojevića, njemu vrlo važni za očuvanje jedinstva na unutrašnjem planu, posebno što se bitka i sa Kurdima vodi čak i van teritorija Turske - na prostorima Iraka i Sirije.
„Mislim da je to važna unutrašnja dimenzija i njegove pozicije i pozicije stranke i vlasti, i da će zbog toga istrajati u svojim odlukama“.
Tursku je nemoguće ignorisati
Na pitanje da li je s obzirom da je po statutu za prijem novih članica u NATO potrebna saglasnost svih država članica te da izostanak jednog glasa ovakvu odluku čini nemogućom, stavljena tačka na želje do juče vojno neutralnih skandinavskih zemalja, Milivojević kaže da ostaje prostor za pronalaženje raznih mehanizama ili forsiranja odluka koje se možda kose sa statutarnim odredbama.
„Poznata je činjenica da u slučajevima kada postoji konsenzus kao pravilo kod glasanja, razne države koriste pravo veta ili nesaglasnosti, zbog svojih interesa. Tipičan primer je Bugarska koja sprečava Severnu Makedoniju da otvori pristupne pregovore sa EU. To isto može da se odrazi i u NATO pri čemu je Turska regionalna sila sa većom težinom nego što je to Hrvatska ili neka druga članica NATO. Turski stav je nemoguće ignorisati“.
Utisak lošeg funkcionisanja
Međutim, dodaje, ukoliko su vodeće zemlje u NATO procenile da je to njima strateški važno, kao u ovom konkretnom globalnom kontekstu, pokušaće da iznađu neku formulu.
O tome kako bi se oprečan stav Turske mogao odraziti na unutrašnje jedinstvo NATO, ali i na ugled do kojeg drži Alijansa, Milivojević kaže da Erdoganovo protivljenje može da dovede u pitanje kredibilitet unutrašnje politike u NATO koja treba da deluje jedinstveno i na visini nesporne kohezije pošto se radi o vojnim pitanjima.
„Stav i odbijanje Turske stvara utisak lošeg funkcionisanja i problema u unutrašnjim odnosima u NATO. Možete u političkim stvarima da imate oprečne stavove, ali kada su u pitanju vojne stvari to mora perfektno da funkcioniše tako da će turski stav imati određenu težinu što se vidi i iz najave Stejt departmenta na nivou pomoćnice državnog sekretara Karen Donfrid koja najavljuje da će sa Turskom ozbiljno razgovara na tu temu.“
Amerika nije spremna na ustupke
To što će, kako je najavljeno, Amerika učiniti ozbiljan napor da se nesaglasje prevaziđe u korist prijema ove dve nove države članice, po Milivojeviću, ne znači i spremnost na ustupke Turskoj.
„Turskoj ni do sada nisu nudili nikakve ustupke vezano za stav prema Rusiji i za nabavku S 400, već Amerika u ovom trenutku favorizuje odnose sa Grčkom koja je u sferi njenog posebnog interesa, naglašeno sada u gasnoj krizi, zatim zbog Aleksandropolisa, a i zašto je pravoslavna zemlja koja ima težinu u odnosima vezano za Rusiju. Nema ustupaka, pogotovo ne postoje ti ustupci koji bi mogli da nadomeste stav Turske u odnosu na kurdsko pitanje.“
Na liniji ruskih interesa
Iz ugla ukrajinske krize, stav Turske se nadovezuje na ruske interese.
„Rusko-turski odnosi su veoma važni za Rusiju kao i to da se taj trend odnosa održi. Bilo šta što dovodi u pitanje situaciju u NATO na političko- vojnom planu u negativnom smislu sigurno da odgovara interesima Rusije u ovom trenutku,“ ističe Milivojević.
