Šta su sve „Azovci“ radili u Marijupolju
© Sputnik / Mihail Andronik
/ Pratite nas
Pljačke, otmice, ubistva i marševi s bakljadama - svih osam godina ekstremno nacionalistički bataljon „Azov“ terorisao stanovnike Marijupolja, a čak su se i pripadnici policije plašili da se kače s nacistima.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Kada su maja 2014.godine pripadnici nacionalističkog bataljona „Azov“ prvo pucali na pripadnike gradskog odeljenja ukrajinskog Ministarstva unutrašnjih poslova koji su odbili da rasteraju lokalni „Antimajdan“, odnosno protest protiv neustavnog puča u Kijevu, a zatim i mirne demonstracije, veteran avganistanskog rata Valerij Čikišev doneo je odluku da se priključi odredima pobunjenika.
Za ubistvo niko nije odgovarao
„Živeli smo na Aveniji Pobede nedaleko od kombinata Azovstalj. U leto 2014.godine pored naše kuće pojavila se velika baza „Azova“. Pripadnici bataljona išli su oružjem, ponašali se agresivno. Svi su ih se plašili, osim mog očuha“, kaže pastorak Čikiševa, Ivan Degaljcev u razgovoru s novinarom RIA Novosti Viktorom Zvancevom.
Pred odlazak u Donjeck Čikišev je otišao da se pozdravi s prijateljem. Pošto se nije vratio kući, njegova porodica je kontaktirala policiju. Operativci su pronašli svedoke koji su videli kako se Valerij u dvorištu posvađao sa naoružanim uniformisanim ljudima.
„Prema njihovim rečima, očuh je „nokautirao“ dvojicu pripadnika nacističke formacije, ali su drugi „Azovci“ počeli da ga tuku kundacima. Bacili su ga na zemlju i odvukli u salu škole broj 62 gde su redovno trenirali. Tamo su ga pronašli polumrtvog. Pozvali su hitnu pomoć, ali nisu uspeli da ga dovezu do bolnice, na putu je preminuo“, priča Degaljcev.
Okružno tužilaštvo pokrenulo je krivični postupak za ubistvo, ali niko nije priveden. Nekoliko meseci kasnije, materijali su predati tužilaštvu Zaporožja gde je istraga obustavljena. Za ubistvo Valerija Čikiševa niko nije odgovarao.
„Moj očuh nije prihvatio novu vlast. On nije hteo da priča na ukrajinskom jeziku. Kada su počeli nemiri, odmah je izašao na barikade. Nikada nije krio svoje stavove. Zato su ga i ubili“, dodaje on.
U martu su Degaljcev i njegova majka otišli iz Marijupolja u Rusiji. On se nada da će istraga biti nastavljena i da će počinioci biti kažnjeni.
Nacisti imali odrešene ruke
U Marijupolju su se mnogi ljudi suočili sa brutalnošću pripadnika nacističke formacije „Azov“.
„Imao sam nekoliko bagera i druge specijalne opreme“, priseća se lokalni biznismen Oleg, koji već duže vreme uspešno sarađuje sa gradskom upravom. „Kada su 2013.godine pripadnici „Azova“ došli ovde, počeli su da oduzimaju utovarivače i bagere. Postavljaju su svoje zahteve: hajde iskopaj nam nekoliko jaraka i mi ćemo ti sve vratiti. Izgleda da su se već tada pripremali za ozbiljne ulične borbe“, objašnjava sagovornik.
Šest meseci kasnije, posle Majdana, „Azovu“ su se pridružili i drugi nacionalni bataljoni: „Donbas“, „Dnjepar-1“, i „Dnjepar-2“. Njihovi pripadnici su radili šta su hteli. Uzimali su novac od civila i sve što im se prohte, od automobila, kućnih aparata, do nakita i novca.
„U četvrti na levoj obali, gde se nalaze privatne kuće, nema domaćinstva gde nisu oteli ili automobil, ili nešto drugo. Nacisti su dobili potpuno odrešene ruke kada su sve normalne policajce proglasili „separatistima“ i počeli lov na njih. Na kraju je 80 odsto ljudstva otišlo u Donjeck, a umesto njih je pristigao kojekakav ološ. Nekoliko puta sam podnosio prijave za pljačke, ali ih nisu prihvatili“, objašnjava biznismen.
Šef regionalnog odeljenja je otvoreno pitao biznismena: „Da li ti to hoćeš da ja pošaljem dva policajca protiv desetak naoružanih ljudi?“ Bezakonje se po pravilu pripisivalo „neidentifikovanim licima pod maskama“.
„Godine 2015. moj saradnik je krenuo novim be-em-veom krenuo na posao u Sartanu i bez traga i glasa nestao zajedno sa automobilom. Naš drugi auto su pripadnici nacističke formacije „Azov“ uzeli na autoputu, izbacivši vozača bukvalno na livadu. Četiri meseca kasnije, policajci su prijavili da su zaustavili ovaj automobil, navodno sa punim gepekom mitraljeza. Pokušali su da mi prikače da sam vozio oružje“, kaže on. Nakon ovoga, većina zaposlenih u Olegovoj firmi je dala otkaz, a kompanija je bankrotirala.
Bakljade
Dok su jedni „azovci“ terorisali biznismene, drugi su na sve načine mamili školarce u svoje redove. Godine 2014. formiran je pokret „Nacionalni korpus“ na bazi fudbalskih navijača. Legalizovali su ga na najvišem nivou, a na negodovanja roditelja nisu obraćali pažnju.
„Zamislite učitelja koji kaže deci da je čas danas otkazan. Onda u učionicu ulazi samouvereni pripadnik „Azova“ odeven u firmiranu odeću, s modernom frizurom i nacionalističkim tetovažama i priča đacima da su Ukrajinci izabrani narod koji treba štititi, a da je Rusija agresor. I sve u tom stilu. To se zvalo patriotsko obrazovanje“, objašnjava on.
To se nije radilo samo u školi, nego su postojale i „vannastavne aktivnosti“. Na predlog bataljona „Azov“, hiljade tinejdžera je učestvovalo u maršu s bakljama, nacističkim zastavama i portretima Stepana Bandere.
Nacionalisti su posebnu pažnju posvećivali deci bez roditelja. Ova socijalno ranjiva kategorija ljudi, po mišljenju „Azova“, bila je idealna rezerva. Godine 2014. kada se pojavila opasnost od napada pobunjenika na Marijupolj, deca su pomagala u kopanju rovova u blizini Novoazovska.
„Taktika rada sa tinejdžerima, s obzirom na njihovu psihologiju, bila je veoma promišljena“, napominje bivši biznismen. „Školarce uvek privlači gomila žestokih momaka, a neonacisti su bili ne samo takvi, već im je bilo dozvoljeno da rade ono što su njima roditelji branili. Sada, čak i ako svi „Azovci“ budu pobijeni, za mnogu decu oni će i dalje ostati heroji.“
Prema rečima Olega i drugih roditelja, biće potrebne godine da se situacija preokrene i da se mišljenje mladih promeni.
