Moskva: Rusija nema neprijateljske namere prema Švedskoj i Finskoj, znamo šta sledi čim uđu u NATO
09:46 14.05.2022 (Osveženo: 10:04 14.05.2022)
© Sputnik / Evgeniя Novoženina
Pratite nas
Rusija nema neprijateljske namere prema Finskoj i Švedskoj, izjavio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško. Kako je naveo, Moskva je svesna kakav razvoj situacije sledi i da će Alijansa odmah saopštiti o potrebi da se na severnom krilu rasporede novi kontingenti.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Gruško je u izjavi novinarima komentarisao nameru da Finska i Švedska pristupe NATO.
„Sve to se uklapa u zloglasnu potragu za neprijateljom, koja se u praktičnom političkom i vojnom smislu ogleda u demonizaciji Rusije, pripisivanju Rusiji neprijateljskih namera prema zemljama za koje je nemoguće i pomisliti tako nešto “, rekao je Gruško.
Rusija je jasno kako će se stvari razvijati kada se to članstvo ostvari.
„Zemlje NATO će odmah izjaviti da je severno krilo veoma ranjivo, da je granica sa Rusijom dugačka 1.300 kilometara. Dužina granice između NATO i Rusije sada je dostigla 1.300 kilometara. Tu granicu treba štititi i zbog toga je neophodno razmestiti dodatne kontingente...“, objasnio je diplomata.
Prema njegovim rečima, Rusija ne vidi koji su to realni razlozi koji bi mogli da podstaknu te dve zemlje da načine takav strateški zaokret i uđu u NATO.
On smatra da to članstvo nije u interesu Finske i Švedske i da će samo dovesti do militarizacije severa.
„Zemlje koje su poslednje ušle u NATO imaju najagresivniju politiku prema Rusiji“, ocenio je zamenik šefa ruske diplomatije i dodao da će Rusija, u slučaju da Alijansa približi nuklearne snage i infrastrukturu granici, na to reagovati merama predostrožnosti.
„Za sada je rano govoriti o raspoređivanju ruskog nuklearnog naoružanja u baltičkom regionu“, istakao je on.
Odluke na bazi analize a ne emocija
Odluka o reakciji Rusije u slučaju da Finska i Švedska pristupe NATO neće se donositi na bazi emocija, već detaljne analize, rekao je Gruško.
„Jasno je da jedna takva promena ne može da ostane bez političkog odgovora, kao i bez detaljne analize posledica nove kofiguracije snaga koja može da nastane kao rezultat još jednog talasa širenja NATO. Takva odluka neće se donositi na osnovu emocija, već će biti sprovedena detaljna i verifikovana analiza svih faktora koji utiču na situaciju u domenu bezbednosti u tom regionu“, rekao je on.
Gruško je istakao i da činjenica da Finska i Švedska, izrazivši nameru da se pridruže Alijansi, suštinski odustaju od nenuklearnog statusa pokreće niz pitanja.
„Dobro je poznato da su Finska i Švedska među državama koje su se najaktivnije zalagale za zabranu i uništavanje nuklearnog oružja u svetu. Ali, Alijansa je saopštila da ima nuklearni status i da će ga zadržati sve dok u svetu postoji nuklearno oružje. Te države će biti deo grupe NATO za nuklearno planiranje“, upozorio je ruski diplomata.
Podsetimo, Finska i Švedska razmatraju mogućnost da odustanu od višegodišnje neutralnosti i da stupe u NATO zbog ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Šef Alijanse Jens Stoltenberg je rekao da će NATO rado videti Finsku i Švedsku u svojim redovima i da će im omogućiti brzo stupanje u savez.
Prema najava, može se očekivati da dve zemlje naredne nedelje donesu odluku i upute aplikaciju za prijem u Alijansu.
