Dok se kruni evroatlantski zid Zapad žuri da natera Srbiju da kapitulira /video/
20:34 14.05.2022 (Osveženo: 13:11 26.08.2022)
CC0 / Marijanana /
Pratite nas
Srpski narod u potpunosti prepoznaje da se uveliko kruni evroatlanstki zid i dubinski se solidariše s Rusijom - za prosečnog Srbina ovo je sukob u kom i mi duhovno učestvujemo. A kad Zapad traži od Srbije da se okrene od Rusije želi da je natera da se prepusti volji onih koji od devedesetih godina vrše agresiju na nju.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Posledice ukrajinske krize i sukob Rusije i Zapada preko Ukrajine ovako tumači istoričar Dragomir Anđelković, koji objašnjava da kad na Srbiju vrše pritisak da uvede sankcije Rusiji to mnogo više ima veze sa željom zapadnih centara moći da završe posao na Balkanu a Srbiju nateraju da - kapitulira.
Zapad želi osakaćenu Srbiju
„Jeste uvođenje sankcija za Zapad pitanje prestiža, da se još jedna zemlja svrsta protiv Moskve, ali Rusija od toga ne bi imala mnogo štete. Za nas bi, međutim, to značilo da se stavi tačka na otmicu Kosmeta i pristane na centralizaciju BiH. To bi značilo i da bismo potpuno digli ruke od srpskog pitanja u Crnoj Gori. Drugim rečima, izvršili bismo srbijanizaciju po ugledu na finlandizaciju, ne samo geopolitički nego i identitetski . Postali bismo NATO eksponent koji se odriče jedinstva srpskog prostora i svodi sve samo na malu, osakaćenu Srbiju koja bi bila u funkciji NATO interesa“, upozorava Anđelković, gostujući u emisiji Svet sa Sputnjikom.
Profesor Fakulteta političkih nauka Časlav Koprivica primećuje da se Srbiji nudi da uvede sankcije Rusiji, da od toga ima ekonomske gubitke koje joj niko neće nadoknaditi a time dovede u opasnost savezničke odnose s Rusijom u situaciji kad ima dva problema, BiH i Kosovo, plus Crnu Goru gde se, kako pokazuje razvoj događaja, narod uopšte ne pita kakva će vlast biti.
Iako je situacija u kojoj se Srbija nalazi objektivno teška, naš jedini izgled da opstanemo dok se ova bura ne okonča jeste da izdržimo i ne uvedemo sankcije Rusiji jer je to, kako kaže Koprivica, crvena linija za koju ne znamo kako bi Rusija reagovala.
On istovremeno odbacuje svaku mogućnost da Rusija promeni stav prema kosovskom pitanju jer je, podseća on, založila svoj obraz i nipošto neće odustati od Rezolucije 1244.
Rusija vodi „Treći otadžbinski rat“
Opisujući razvoj događaja u Ukrajini, sagovornici Sputnjika ističu da će njihov ishod odlučiti i sudbinu svetskog poretka.
Ovo je, navodi Anđelković višeslojan sukob u kom se prepliću pitanja bezbednosti, geopolitičke dominacije i borbe za svoje mesto pod suncem, identitetska pitanja ali i pitanja vrednosti. Zapad je kraj Hladnog rata doživeo kao uspostavljanje Paks Americana, sistema gde Vašington radi šta hoće, oslanjajući se na globalnu anacionalnu elitu, dok je Rusija tražila partnerski odnos koji bi podrazumevao nova pravila u svetu.
„ Amerika to nije želela, njen koncept se svodio na pokoravanje Rusije i to nije samo vrednosno pitanje nego i pitanje resursa. Cilj je da se Rusija pretvori u jeftinu sirovinsku bazu, da se obesmisli njen vojni potencijal i kad se to desi onda Amerikanci mogu mirno da se razračunaju sa Kinezima i da Kina izgubi bilo kakve geopolitičke ambicije i bude svedena na podređenu globalnu fabriku“, konstatuje Anđelković uz opasku da Zapad u vrednosnom smislu nudi „hibridnu varijantu kapitalizma i najgore shvaćenih boljševičkih antivrednosti".
Kad god Zapad kaže „vrednost“, dodaje Koprivica, reč je o geopolitici - Rusija smeta kao autoreferentna civilizacija, dok se iza priče o vrednostima krije samo izgovor za nasilništvo i goli imperijalizam.
Za Rusiju je dotle, prema rečima Koprivice, reč o pravu na opstanak države civilizacije.
„Uvlačenje Ukrajine u geopolitičku orbitu Zapada, a ona ne mora biti član NATO da bi NATO bio u njoj, znači da ofanzivni sistemi koji se sada nalaze u Poljskoj i Rumuniji, što je takođe pretnja za Rusiju, budu u Harkovu i Poltavi. Rusija onda nema način da odbrani svoju prestonicu. Žele ne samo da Rusija odustane od 300 godina svoje istorije i pomiri se s time da treba da zaboravi Crno more, nego bi morala da prestonicu prebaci iza Urala i postane nekakva sibirska rebpulika. Ovde je reč o geopolitičkoj nužnoj samoodbrani“, uveren je profesor.
Dragomir Anđelković se slaže da je za Moskvu ovo jedna vrsta "Trećeg otadžbinskog rata", posle Napoleonovog i Drugog svetgkog i to, kako napominje, ne zbog Ukrajine, jer se preko te zemlje kristalizuje pohod Zapada na Rusiju.
Novi „kineski zid“
Rusija je takođe, po oceni Anđelkovića, vojno-politički zid koji brani Kinu, a ako bi taj novi „kineski zid“ bio srušen i Kina bi bila pokorena.
„Zato su Amerikanci i izazvali rat s Rusijom računajući da će jednim udarcem ubiti dve muve. Ali iracionalno je bilo misliti da Rusija neće odgovoriti. Jer Rusija je nudila dogovor, ali nisu to prihvatili. Zapad se ponašao kao kavgadžija i Rusija više nije imala kud“, obrazlaže istoričar.
Sagovornici Sputnjika objašnjavaju i da na Zapadu zarad tih ciljeva tolerišu ispoljavanja nacizma u Ukrajini
„Nije reč o neobaveštenosti, jako dobro znaju na Zapadu šta su Azov i Ajdar i da su njihovi pozdravi dubliranje nemačkih fašističkih pozdrava. Nije reč samo o tome da oni njima gledaju kroz prste nego da su im oni prirodni saveznici - svako ko je protiv Rusa i Srba, nezavisno od toga o kojoj je ideološkoj provinijenciji reč, dobar je jer služi njihovim geopolitičkim interesima“, ukazuje Koprivica.
Te dvostruke aršine Anđelković ilustrije primerom Čečena, koje su svojevremeno zapadni mediji izveštavajući o ratovima na Kavkazu od devedesetih do 2005. predstavljali kao borce za slobodu, narod privržen tradiciji i prali ih od svega negativnog:
„Sada ti zapadni medij koriste floskule da su Čečeni kriminalno leglo, Kolumbija Evroazije, zato što se bore u Ukrajini, postali su oličenje zla. A do juče su bili najbolji mogući momci. To mnogo govori o Zapadu. Boris Jeljcin kad je naredio da se razori parlament na Zapadu je predstavljen kao borac za demokratiju, a Rusija koja danas štiti svoje interese je najcrnja moguća.“
Na pitanje da li Srbi, kojima obično prebacuju da nisu prepoznali značaj pada Berlinskog zida, sada shvataju šta je na kocki u borbi između Rusije i Zapada, Koprivica ističe da je u toku „ rat protiv natizma“, a za budućnost sveta.
„Naš predsednik Aleksandar Vučić je rekao da je ovo svetski rat. To je potpuno tačno, od ovoga zavisi da li će biti jedan hegemon, kakav će biti svet i kakva će u toj konstelaciji biti mougućnost za nalaženje mesta za male zemlje kakva je naša. Važno je da se zapamti da je naša javnost listom na strani bratskog ruskog naroda ne samo zato što nam je bratski i što nam pomagao mnogo puta, već i zato što Rusija stoji na braniku pravde. Ako onima koji brane pravdu uspe da je odbrane biće bolje svima onima koji su za to“, poručuje Koprivica.
