https://lat.sputnikportal.rs/20220513/veliki-uspeh-naucnika-nikle-biljke-u-zemlji-sa-meseca-foto-1137327683.html
Nikle biljke u zemlji sa Meseca /foto/
Nikle biljke u zemlji sa Meseca /foto/
Sputnik Srbija
Naučnici su prvi put uzgojili biljke u zemlji sa Meseca, odnosno uzorcima tla prikupljenim tokom misija NASA-e 1969. i 1972. godine. 13.05.2022, Sputnik Srbija
2022-05-13T13:41+0200
2022-05-13T13:41+0200
2022-05-13T13:41+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/0d/1137327106_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_0a420617f274df7df5eb4beeafa1ae9d.jpg
To je pošlo za rukom geolozima sa Univerziteta Floride koji su objavili da su posadili seme malog cvetnog korova, Arabidopsis thaliana, u 12 malih posuda. U pitanju je vrsta korova koja često raste duž puta, u pukotinama zidova, pa čak i garažama.U svakoj posudi se nalazio gram mesečeve zemlje, čiji je tačniji naziv lunarni regolit koji se sa svojim oštrim česticama i nedostatkom organskog materijala uveliko razlikuje od zemaljskog tla, pa se nije znalo hoće li seme da proklija.„Kad smo prvi put videli obilje zelenih klica u svim uzorcima, ostali smo bez daha“, rekla je profesor hortikulture En-Lisa Pol, direktor Interdisciplinarnog centra za biotehnološka istraživanja Univerziteta na Floridi i jedan od autora studije objavljene u časopisu „Communications Biology“.Ona je ukazala na važnost činjenice da biljke mogu da rastu u lunarnom regolitu, dodajući da se time otvaraju vrata budućem istraživanju korišćenjem resursa na Mesecu i verovatno Marsu.Svako seme je proklijalo i spolja nije bilo razlika u ranim fazama rasta između onih posejanih u regolitu — koji se uglavnom sastoji od zdrobljenih bazaltnih stena — i semena posejanog radi upoređivanja u vulkanskom pepelu sa Zemlje sa sličnim mineralnim sastavom i veličinom čestica.Seme posađeno u regolitu imalo je slabije rezultate, ali je sama činjenica da su biljke uopšte nikle i rasle bila izvanredna.„Videti kako biljke rastu je uspeh jer govori da možemo da idemo na Mesec i uzgajamo hranu, prečišćavamo vazduh i recikliramo vodu koristeći biljke na način na koji ih koristimo ovde na Zemlji. To je takođe otkriće jer pokazuje da zemaljski život nije ograničen na Zemlju“, naveo je jedan od autora studija Rob Ferl.NASA je stavila na raspolaganje 12 grama, odnosno samo nekoliko čajnih kašičica regolita prikupljenog tokom misija „Apolo 11“, „Apolo 12“ i „Apolo 17“. Naučnici su posadili tri ili četiri semenke u desetak posuda navlaženih hranjivim rastvorom, a zatim ih stavili u laboratoriju na oko 23 stepena Celzijusa pod LED svetla koja daju ružičastu nijansu, prenela je Hina.Seme je niknulo u roku od tri dana, a posle jedne nedelje rasta, naučnici su ostavili samo jednu biljku koja je ostavljena da raste do 20 dana starosti. Potom su ubrani listovi kako bi se procenila aktivnost gena.
https://lat.sputnikportal.rs/20220511/hrana-buducnosti-proteini-od-insekata-umesto-mesa-1136826794.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220407/na-fruskoj-gori-raste-jedna-od-najskupljih-biljaka-od-koje-se-pravi-skupoceni-zacin-1136229746.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, magazin
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, magazin
Nikle biljke u zemlji sa Meseca /foto/
Naučnici su prvi put uzgojili biljke u zemlji sa Meseca, odnosno uzorcima tla prikupljenim tokom misija NASA-e 1969. i 1972. godine.
To je pošlo za rukom geolozima sa Univerziteta Floride koji su objavili da su posadili seme malog cvetnog korova, Arabidopsis thaliana, u 12 malih posuda. U pitanju je vrsta korova koja često raste duž puta, u pukotinama zidova, pa čak i garažama.
U svakoj posudi se nalazio gram mesečeve zemlje, čiji je tačniji naziv lunarni regolit koji se sa svojim oštrim česticama i nedostatkom organskog materijala uveliko razlikuje od zemaljskog tla, pa se nije znalo hoće li seme da proklija.
„Kad smo prvi put videli obilje zelenih klica u svim uzorcima, ostali smo bez daha“, rekla je profesor hortikulture En-Lisa Pol, direktor Interdisciplinarnog centra za biotehnološka istraživanja Univerziteta na Floridi i jedan od autora studije
objavljene u časopisu „
Communications Biology“.
Ona je ukazala na važnost činjenice da biljke mogu da rastu u lunarnom regolitu, dodajući da se time otvaraju vrata budućem istraživanju korišćenjem resursa na Mesecu i verovatno Marsu.
Svako seme je proklijalo i spolja nije bilo razlika u ranim fazama rasta između onih posejanih u regolitu — koji se uglavnom sastoji od zdrobljenih bazaltnih stena — i semena posejanog radi upoređivanja u vulkanskom pepelu sa Zemlje sa sličnim mineralnim sastavom i veličinom čestica.
Seme posađeno u regolitu imalo je slabije rezultate, ali je sama činjenica da su biljke uopšte nikle i rasle bila izvanredna.
„Videti kako biljke rastu je uspeh jer govori da možemo da idemo na Mesec i uzgajamo hranu, prečišćavamo vazduh i recikliramo vodu koristeći biljke na način na koji ih koristimo ovde na Zemlji. To je takođe otkriće jer pokazuje da zemaljski život nije ograničen na Zemlju“, naveo je jedan od autora studija Rob Ferl.
NASA je stavila na raspolaganje 12 grama, odnosno samo nekoliko čajnih kašičica regolita prikupljenog tokom misija „Apolo 11“, „Apolo 12“ i „Apolo 17“. Naučnici su posadili tri ili četiri semenke u desetak posuda navlaženih hranjivim rastvorom, a zatim ih stavili u laboratoriju na oko 23 stepena Celzijusa pod LED svetla koja daju ružičastu nijansu,
prenela je Hina.
Seme je niknulo u roku od tri dana, a posle jedne nedelje rasta, naučnici su ostavili samo jednu biljku koja je ostavljena da raste do 20 dana starosti. Potom su ubrani listovi kako bi se procenila aktivnost gena.
