„Bilo jednom u Holivudu“, prvi roman Kventina Tarantina uskoro pred srpskom publikom
17:31 12.05.2022 (Osveženo: 11:44 13.05.2022)
© Sputnik / Vladimir Astapkovič
/ Pratite nas
„Bilo jednom u Holivudu“, prvi roman jednog od najvećih holivudskih režisera i scenarista Kventina Tarantina uskoro će se pojaviti na srpskom jeziku. Prevodilac Goran Skrobonja tvrdi da je „Bilo jednom u Holivudu“ odličan roman koji zaslužuje da dobije književne nagrade i otkriva po čemu se knjiga razlikuje od istoimenog filma.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Prvi roman Kventina Tarantina „Bilo jednom u Holivudu“ trebalo bi da se ovih dana, u izdanju „Lagune“, pojavi pred čitaocima u Srbiji. Goran Skrobonja, prevodilac na srpski „bestselera 'Njujork tajmsa' koji je smesta zauzeo prvo mesto“ kaže za Sputnjik da se Kventin Tarantino pokazao kao sjajan pisac.
„To nije ništa iznenađujuće s obzirom na sve scenarije koje je napisao i filmove koje je do sada režirao koji prosto vrcaju dijalozima, inteligentni su, duhoviti i vrlo interesantni. Isto važi i za ovu knjigu. Ko god je gledao film 'Bilo jednom u Holivudu' zna o čemu se radi i ko su glavni junaci“, dodaje Skrobonja.
„Bilo jednom u Holivudu“: Tarantino zaslužuje nagradu za književnost
Prema njegovim rečima, sa knjigom kao što je „Bilo jednom u Holivudu“ do sada se nije sreo jer to nije novelizacija filma, odnosno roman napisan na osnovu scenarija, niti je film snimljen po knjizi već je nešto između.
„Knjiga se bavi određenim događajima iz života glavnih protagonista, to su likovi koje u filmu tumače Leonardo Dikaprio i Bred Pit i malo detaljnije daje njihovu životnu priču. Pogotovo se to odnosi na Klifa Buta, lika koga tumači Bred Pit, na kaskadera koji je zamajac radnje u romanu. Pride, knjiga daje svojevrsni istorijat televizijske i filmske zabave od kraja pedesetih, preko šezdesetih do početka sedamdesetih i tog buma špageti vesterna i njegovog povratnog uticaja na Holivud“.
Iako važi za jednog od najznačajnijih holivudskih režisera današnjice, Tarantino je Oskare dobio za originalni scenario („Petparačke priče“ i „Đango“). Na pitanje da li je prvim romanom pokazao da je pre svega scenarista, Skrobonja odgovara da se i kao pisac pokazao izvanrednim i da i za ovu knjigu zaslužuje nagradu.
„Lično bih voleo, kad bih bio u prilici, da pročitam ovakve knjige povezane sa svim njegovim filmovima, dakle za svaki film po jednu, pa da uživamo mi koji smo ljubitelji njegovih filmova i u ovoj dimenziji. Zaista je to napisano veoma zrelo, ne sumnjam da je imao nekakvu pomoć, ali očigledno je to onaj pravi Tarantino koga poznajemo iz filmova i scenarija. Ova knjiga je zaista vredna pažnje i zbog toga svakome ko voli ne samo dobar film nego i dobru književnost mora da privuče pažnju“.
Šta ima knjiga a nema film
Skrobonja otkriva da je u romanu u drugom planu priča o Šeron Tejt i Čarlsu Mensonu, i dodaje da knjiga uopšte ne dotiče kraj filma.
Naslovna strana romana "Bilo jednom u Holivudu" Kventina Tarantina.
© Foto : Laguna
„Ona je u suštini više bazirana na likovima Breda Pita i Leonarda Dikaprija i na onome kroz šta oni prolaze, a naravno, pojavljuju se tu u sporednim, odnosno epizodnim ulogama i Menson i Roman Polanski i Šeron Tejt, ali i neki drugi ljudi iz Holivuda, mnogo bitni, tako da će to za čitaoca biti možda i malo iznenađenje“.
Nostalgični vremeplov do naivnijeg i humanijeg Holivuda
Istoriju Holivuda, Tarantino prati na svoj način, a ne faktografski, ali pominje sve glumce, TV serije, vesterne i ratne filmove popularne u to doba. A kroz priče o njima čitalac dobija utisak o tome kakav je Holivud bio tada, kako se razvijao da bi došao do onoga što je danas.
„Tadašnji Holivud, kakav je bio u vreme vijetnamskog rata, hipi pokreta možda deluje nekako naivnije i humanije u odnosu na ovaj današnji koji je potpuno podređen biznisu i društvenim mrežama i spektaklu bez mnogo sadržine, tako da dođe mu to i neka vrsta nostalgičnog vremeplova u taj period“.
Skrobonja naglašava da mu je čisto uživanje bilo prevođenje Tarantinovog romana iako su neke stvari bile zahtevne sa „zanatskog aspekta“, ali sama knjiga, njen sadržaj i stil kojim je ispripovedana struktura i tok priče savršeno su mu legli.
