Strujni udar u Evropi: Političari dižu cene bajkom da se može bez ruskih energenata
16:31 11.05.2022 (Osveženo: 13:56 29.09.2022)
© Sputnik / Pavel Lisicin
/ Pratite nas
Evropsku energetsku politiku ne vode energetičari nego političari koji guraju priču da se može bez fosilnih goriva i ruskih energenata, što je razlog da je električna energija u proteklih godinu dana enormno poskupela, kaže energetičar Miloš Zdravković. Na cenovnik je, kako smatra, direktno uticala briselska administracija.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Od početka ove godine, stanovništvo u Evropskoj uniji i Evropi uopšte, žestoko oseća poskupljenje energenata. Na spot tržištu cene struje i prirodnog gasa bile su tri do pet puta veće nego pre godinu dana, a bilo je trenutaka kada su bile i 10 puta skuplje.
Kako se došlo do toga da od polovine prošle godine cena električne energije probija plafone, sudbinski utičući na poslovanje privrede, poskupljenje proizvodnje, na funkcionisanje domaćinstava.
Strujni udar evropskih političara
Cena struje direktno zavisi od cene gasa i to je ono što je, inženjerski gledano, fakat, kaže za Sputnjik Zdravković.
„Pošto je Evropa napravila takav izbor kakav je napravila, da zbog zelene agende pogasi termoelektrane, da Nemačka bude prva velika industrijska sila koja je pogasila nuklearne elektrane, cene ugljovodonika su naravno to pratile i skočile. Kada nečega nema na tržištu, sistem spojenih sudova funkcioniše po principu ponude i tražnje“, objašnjava naš sagovornik.
Naravno da nije isto kada imate ulaznu cenu gasa za proizvodnju struje od 250, 400 i 1000 dolara.
Problematični gas
Ekspert u sektoru energetike i resursa u „Diloitu Srbija“, nekadašnji direktor „EPS Snabdevanja“, Željko Marković to objašnjava još preciznije.
Cena se uspostavlja na tržištu, naravno u skladu sa ponudom i potražnjom, ali cenu određuje marginalni trošak one elektrane koja je najskuplja na tom tržištu, a zadovoljava tražnju. Šta to znači on objašnjava na primeru. Ako iz obnovljivih izvora energije zadovoljavate 80 odsto potreba, ali ne i 100 odsto, i nek je cena te energije 30-40 evra po megavat-satu, ona elektrana koja zadovoljava do kraja onih nedostajućih 20 odsto, ako je njena cena 200 evra, onda će i cena na tržištu biti 200 evra za megavat-sat.
„Sve analize koje su rađene pokazale su da je skok cena ležao u činjenici da je oko 20 procenata električne energije da bi se zadovoljila tražnja na evropskom tržištu moralo da se proizvede iz gasnih elektrana. Skok cena gasa pratila je i cena struje i to je praktično bilo preslikavanje – jedan na jedan. Imajući u vidu da za proizvodnju jednog megavat-sata struje treba dva megavat-časa energije u gasu i da u Evropi imate plaćanje takse za emisiju ugljendioksida, kada se uzmu te cene gasa i kada se to propusti kroz tu okvirnu formulu za marginalne troškove, onda smo dolazili do ovih cena struje“, objašnjava Marković za Sputnjik.
Dobar deo „problema“ je dakle u ceni gasa. Ali samo deo.
Vratilo im se
„Evropsku energetsku politiku bojim se da ne vode inženjeri, energetičari, nego političari. Političari su stvorili taj narativ da Evropa može bez ruskih energenata. Stvorili su narativ pre toga da Evropa može bez fosilnih goriva i to se sada vraća. A pošto smo i mi deo Evrope i jedinstvenog energetskog tržišta pre svega električne energije i nama će se desiti ono što je neizbežno“, napominje Zdravković. On podseća da je iz ministarstva energetike upravo stigla najava da će struja i kod nas poskupeti.
Ponuda i tražnja su faktori koji utiče na cenu svake berzanske robe pa i električne energije, kaže on, ali i dodaje:
„To bi trebalo tako da bude. Plus u ovom slučaju imate i odluke evropskih političara. Znači briselska administracija direktno utiče na sve cenovnike našeg kontinenta“.
Krizirali zbog zelene energije
Energetska kriza u Evropi se poklapa sa namerama Brisela da u delo sprovede klimatsku agendu, forsiranjem zelene eneregije. Tako su karbonske takse u protekle dve godine poskupele sa 20 evra po toni, koliko je bilo pre kovida, na oko 90 evra, direktno povećavajući proizvodnu cenu struje koja se dobija iz termocentrala na fosilna goriva. Procenjeno je da ta cena takse od 90 evra po toni podiže cenu struje iz termocentrala na lignit za otprilike 90 evra po megavat-satu. Smatra se da je taksa zaslužna bar za 30 odsto skoka cene struje.
Zdravković ne sumnja da bi embargo na ruski gas i naftu direktno uticao na dodatno poskupljenje struje, a Marković ukazuje na to da ne treba zanemariti ni psihološki momenat.
„U svakoj kriznoj situaciji, nevezano koji je energent u pitanju, uvek imate i taj psihološki momenat i špekulaciju na tržištu. Kada se oseti kriza svi krenu da prave zalihe, što se odrazi na ponudu i tražnju i onda na cenu“, napominje naš sagovornik.
Neminovno i u Srbiji
Struja će i u Srbiji morati da poskupi, ali tako da prežive i Elektroprivreda Srbije i građani i privreda
© Tanjug / MILOS MILIVOJEVIC
Po oceni stručnjaka Dilota, podizanje cene električne energije kod nas je neminovnost jer na duži rok Elektroprivreda Srbije ne može da prodaje energiju po sadašnjim cenama, prosto, imaće sve veće gubitke.
EPS mora da podesi cenu svog proizvoda na onaj nivo koji će obezbediti da može normalno da funkcioniše, da proizvodi struju. Treba da se vidi koja je to cena, koji je to minimalni korak za koji mora da bude podignuta cena električne energije i da to obezbedi održivost poslovanja, a da ne bude preveliki udar na tržište. Da li će se to obezbediti iz više koraka ili odjednom, to je, po oceni Markovića, više političko pitanje.
I po oceni Zdravkovića, rast cene struje u Srbiji je neizbežan. Cena električne energije za domaćinstva sada je socijalna kategorija koliko god ona iz perspektive običnog građanina bila visoka.
Smatra i da će cena za privredu koja je 75 evra po megavat-satu i zagarantovana je do 1. juna, posle tog datuma morati da poraste. On podseća da je trenutna cena u okruženju preko 220 evra po megavat- času i da je naša cena neodrživa. Država mora da napravi neki kompromis – da EPS preživi, ali i da prežive građani i privreda, kaže Zdravković za Sputnjik.
