Rast cena hrane u SAD: Bajdenova politika pretvorila odlazak u supermarket u čisto mučenje
© AFP 2023 / NICHOLAS KAMM
Pratite nas
Zbog postupaka Bele kuće, Amerikanci su se suočili sa naglim rastom cena hrane, izjavila je za „Njujork post“ bivša viceguvernerka države Njujork Betsi Mekoj.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
„Politika Bajdenove administracije je kriva za prehrambenu inflaciju koja odlazak Amerikanaca u supermarket pretvara u čisto mučenje. Predsednik daje prioritet očuvanju klime, a ne vašoj sposobnosti da prehranite svoju porodicu“, navodi se u tekstu.
Ona smatra da predsednikovi pokrovitelji u medijima kriju prave razloge za nagli rast cena.
„Amerikanci su bili zatečeni nizom lažnih objašnjenja Bele kuće. Prvo je Bajden okrivio za spekulacije proizvođače nafte, zatim zaveru sa prerađivačima mesa, a zatim i ‘Putinovo povećanje cena’“, piše ona.
Međutim, kako piše bivši viceguverner, predsednikova „destruktivna“ politika se može „preokrenuti“.
„Počnite sa đubrivima i pesticidima, koji američke farmere koštaju 50 odsto više nego pre godinu dana. Hemijska đubriva se proizvode prvenstveno od prirodnog gasa. Ukidanje ograničenja Bajdenove administracije na domaću proizvodnju prirodnog gasa, uključujući otvaranje istraživanja i proizvodnje u saveznim zemljama i na moru pomoći će da se smanje cene đubriva“, napisala je Mekojeva citirajući stručnjake za poljoprivredu Heritidž fondacije Darena Baksta i Džošuu Luksa.
Političarka je dodala da bi Bajden mogao da obuzda opštu inflaciju pozivajući na čvrstu monetarnu politiku i zaustavljajući nekontrolisane federalne rashode.
Američki predsednik Džozef Bajden je u utorak, tokom govora o američkim merama za borbu protiv inflacije, nazvao pandemiju virusa korona i „Putinova dejstva“ u Ukrajini kao ključne vinovnike rasta cena hrane.
Ovo nije prvi put da šef Bele kuće rekordno povećanje cena američkih proizvoda u proteklih četrdeset godina dovodi u vezu sa situacijom u Ukrajini i ruskim predsednikom.
Zapadne zemlje uvele su sankcije Rusiji nakon početka specijalne vojne operacije za demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine. Pre svega, mere su uticale na bankarski sektor i isporuke visokotehnoloških proizvoda.
Sankcioni pritisak već se preokrenuo u ekonomske probleme za SAD i Evropu, uzrokujući ozbiljno povećanje cena goriva i hrane. Prema američkom Ministarstvu rada, do kraja marta njihova vrednost se povećala za 8,5 odsto na godišnjem nivou. Ovaj rast je najveći od decembra 1981. godine.
Specijalna vojna operacija u Ukrajini
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
