https://lat.sputnikportal.rs/20220511/borelj-eu-ne-moze-biti-posrednik-u-rusko-ukrajinskim-pregovorima-1137245273.html
Borelj: EU ne može biti posrednik u rusko-ukrajinskim pregovorima
Borelj: EU ne može biti posrednik u rusko-ukrajinskim pregovorima
Sputnik Srbija
Evropska unija ne može postati posrednik u pregovorima između Rusije i Ukrajine, smatra visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj. 11.05.2022, Sputnik Srbija
2022-05-11T08:39+0200
2022-05-11T08:39+0200
2022-05-11T10:45+0200
rusija
rusija
ukrajina
specijalna operacija u ukrajini
vojna operacija
pregovori
žozep borelj
evropska unija (eu)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/0b/1137245242_0:100:3071:1827_1920x0_80_0_0_6c4a9b059a167590064a5415ee4d713e.jpg
„Ne mi. Rusi to neće prihvatiti, kao što mi nećemo prihvatiti Rusiju kao posrednika“, rekao je Borelj u intervjuu za nemački list „Frankfurter algemajne cajtung“ odgovarajući na pitanje da li Evropska unija može da igra ulogu posrednika u rusko-ukrajinskim pregovorima.Istovremeno je dodao da „Kina takođe ne odgovara, budući da naginje u pravcu Rusije“.„Turska tamo radi veoma dobar posao. Ima dobre odnose sa obe strane“, naglasio je šef evropske diplomatije.„Najbolje bi, naravno, bile Ujedinjene nacije“, rekao je Borelj i dodao da samo Ukrajina, Rusija i posrednik treba da određuju ishod pregovora. Političar pri tome nije komentarisao moguće rezultate.„Ne znam. To že zavisiti od toga koliko je koja od strana jaka“, zaključio je on.„O ovom pitanju ćemo razgovarati u četvrtak u okviru sastanka ministara spoljnih poslova G7 kojim predsedava Nemačka“, dodao je Borelj.Osim toga, Borelj je uverio da će Evropska unija nastaviti da isporučuje oružje Ukrajini, kao i da će nastojati da oslabi rusku ekonomiju i međunarodnu izolaciju Rusije.„Ali mi ne želimo da se borimo protiv Rusije“, rekao je on.Komentarišući moguće uvođenje embarga na isporuke gasa iz Rusije, političar je napomenuo da je „gas strateški proizvod, jer nije samo izvor energije, već i sirovina za petrohemijsku industriju“. „A tamo se ne može zameniti. Sada moramo da pronađemo nove dobavljače“, naglasio je Borelj.Šef evropske diplomatije napomenuo je da je nedostatak terminala za prijem tečnog prirodnog gasa greška koju treba prepoznati i ispraviti.Mogu li se i kako pomiriti politički i ekonomski aspekti evropske politike prema Rusiji i ko će platiti najveću cenu govorili smo u emisiji „Energija Sputnjika“:„Biće potrebno malo više vremena, ali ćemo se osloboditi ruskog gasa“, rekao je Borel.On je istakao da „ne mogu svi u Evropskoj uniji istovremeno da prekinu isporuke ruskog gasa i nafte. Zemlje poput Mađarske imaju objektivne razloge kada kažu da nemaju obale za naftne tankere i naftovode. Potrebno nam je rešenje koje odgovara svima“, zaključio je Borelj.O rusko-ukrajinskim pregovorimaRusko-ukrajinski pregovori traju od 28. februara. Delegaciju Moskve predvodi pomoćnik predsednika Rusije Vladimir Medinski. Nekoliko sastanaka održano je u Belorusiji, a zatim su strane nastavile da komuniciraju putem video veze. U Istanbulu je 29. marta održana još jedna runda pregovora. Predsednik Rusije Vladimir Putin je 12. aprila rekao novinarima da je Kijev, odstupajući od dogovora postignutih na pregovorima u Turskoj, doveo ovaj proces u ćorsokak.Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je 20. aprila izjavio da je Moskva predala Kijevu nacrt dokumenta o sporazumima sa jasnim formulacijama i da čeka odgovor. Portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je sa svoje strane precizirala da se to dogodilo još 15. aprila.Specijalna vojna operacija u UkrajiniPutin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koje već osam godina maltretira i nad kojima vrši genocid kijevski režim“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.Ministarstvo odbrane Rusije redovno naglašava da ruska vojska ne nanosi nikakve udare po gradovima Ukrajine: vojna infrastruktura se onesposobljava visokopreciznim sredstvima.
https://lat.sputnikportal.rs/20220509/borelj-treba-konfiskovati-ruski-novac-za-obnovu-ukrajine-1137179426.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220505/eu-nema-u-planu-da-odustane-od-ruskog-gasa-1137083597.html
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, ukrajina, vojna operacija, pregovori, žozep borelj, evropska unija (eu)
rusija, ukrajina, vojna operacija, pregovori, žozep borelj, evropska unija (eu)
Borelj: EU ne može biti posrednik u rusko-ukrajinskim pregovorima
08:39 11.05.2022 (Osveženo: 10:45 11.05.2022) Evropska unija ne može postati posrednik u pregovorima između Rusije i Ukrajine, smatra visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj.
„Ne mi. Rusi to neće prihvatiti, kao što mi nećemo prihvatiti Rusiju kao posrednika“, rekao je Borelj u intervjuu za nemački list „Frankfurter algemajne cajtung“ odgovarajući na pitanje da li Evropska unija može da igra ulogu posrednika u rusko-ukrajinskim pregovorima.
Istovremeno je dodao da „Kina takođe ne odgovara, budući da naginje u pravcu Rusije“.
„Turska tamo radi veoma dobar posao. Ima dobre odnose sa obe strane“, naglasio je šef evropske diplomatije.
„Najbolje bi, naravno, bile Ujedinjene nacije“, rekao je Borelj i dodao da samo Ukrajina, Rusija i posrednik treba da određuju ishod pregovora. Političar pri tome nije komentarisao moguće rezultate.
„Ne znam. To že zavisiti od toga koliko je koja od strana jaka“, zaključio je on.
Istovremeno, Borelj smatra da je „neophodno sesti za pregovarački sto sa pozicije sile i sada je zadatak da se na ovu poziciju dovedu Ukrajinci“.
„O ovom pitanju ćemo razgovarati u četvrtak u okviru sastanka ministara spoljnih poslova G7 kojim predsedava Nemačka“, dodao je Borelj.
Osim toga, Borelj je uverio da će Evropska unija nastaviti da isporučuje oružje Ukrajini, kao i da će nastojati da oslabi rusku ekonomiju i međunarodnu izolaciju Rusije.
„Ali mi ne želimo da se borimo protiv Rusije“, rekao je on.
Komentarišući moguće uvođenje embarga na isporuke gasa iz Rusije, političar je napomenuo da je „gas strateški proizvod, jer nije samo izvor energije, već i sirovina za petrohemijsku industriju“. „A tamo se ne može zameniti. Sada moramo da pronađemo nove dobavljače“, naglasio je Borelj.
Šef evropske diplomatije napomenuo je da je nedostatak terminala za prijem tečnog prirodnog gasa greška koju treba prepoznati i ispraviti.
Mogu li se i kako pomiriti politički i ekonomski aspekti evropske politike prema Rusiji i ko će platiti najveću cenu govorili smo u emisiji „Energija Sputnjika“: „Biće potrebno malo više vremena, ali ćemo se osloboditi ruskog gasa“, rekao je Borel.
On je istakao da „ne mogu svi u Evropskoj uniji istovremeno da prekinu isporuke ruskog gasa i nafte. Zemlje poput Mađarske imaju objektivne razloge kada kažu da nemaju obale za naftne tankere i naftovode. Potrebno nam je rešenje koje odgovara svima“, zaključio je Borelj.
O rusko-ukrajinskim pregovorima
Rusko-ukrajinski pregovori traju od 28. februara. Delegaciju Moskve predvodi pomoćnik predsednika Rusije Vladimir Medinski. Nekoliko sastanaka održano je u Belorusiji, a zatim su strane nastavile da komuniciraju putem video veze. U Istanbulu je 29. marta održana još jedna runda pregovora. Predsednik Rusije Vladimir Putin je 12. aprila rekao novinarima da je Kijev, odstupajući od dogovora postignutih na pregovorima u Turskoj, doveo ovaj proces u ćorsokak.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je 20. aprila izjavio da je Moskva predala Kijevu nacrt dokumenta o sporazumima sa jasnim formulacijama i da čeka odgovor. Portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je sa svoje strane precizirala da se to dogodilo još 15. aprila.
Specijalna vojna operacija u Ukrajini
Putin je 24. februara objavio o
početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koje već osam godina maltretira i nad kojima vrši genocid kijevski režim“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši
„demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
Ministarstvo odbrane Rusije redovno naglašava da ruska vojska ne nanosi nikakve udare po gradovima Ukrajine: vojna infrastruktura se onesposobljava visokopreciznim sredstvima.
