13.000 bogatih na udaru Poreske uprave
© Sputnik / Sputnjik
Pratite nas
Poreska uprava je od dana stupanja na snagu Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnog poreza 12. marta 2021. identifikovala 13.000 fizičkih lica čija je imovina daleko veća od prijavljenih prihoda. Za ovih godinu i više dana poreznici su obradili podatke o imovini i prihodima za više od 1,2 miliona fizičkih lica.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Upoređivanjem podataka o uvećanju imovine sa prijavljenim prihodima, u ovom trenutku je identifikovano više od 13.000 fizičkih lica, čiji podaci zaslužuju punu pažnju Poreske uprave. To su oni koji su imali uvećanje vrednosti imovine od preko 150.000 evra u posmatranom periodu, piše „Politika“, a prenosi Blic.
Shodno aktuelnom zakonu uslov za pokretanje procesa kontrole je da se u prethodnom postupku učini verovatnim da u najviše tri uzastopne godine, fizička lica imaju razliku između uvećane vrednosti imovine i prijavljenih prihoda u iznosu većem od 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na poslednji dan kalendarske godine perioda provere.
Upitani da li je protiv nekoga već pokrenut proces i kakva je dalja procedura odgovaraju da su postupci provera podataka o imovini i prijavljenim prihodima fizičkih lica kod kojih je uočena razlika između uvećane vrednosti imovine i prijavljenih prihoda u toku. U slučaju da se podaci o stečenoj imovini i prijavljenim prihodima ne poklapaju, pokreće se proces kontrole na način propisan zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija.
Na udaru zakona su svi koji su u roku od tri godine stekli imovinu koja je za 150.000 evra veća od njihovih prihoda u isto vreme.
Poreska uprava će praktično proveravati imovinu, njenu vrednost i poreklo, bilanse, računovodstvene izveštaje, ali i stanje računa u bankama i druge evidencije i baze.
Prema zakonu, proveri podležu i ljudi koji nose satove od više desetina hiljada evra i hvale se njima na društvenim mrežama, jer inspektori „češljaju“ i društvene mreže.
Kada odeljenje za rizike utvrdi nesrazmeru između imovine i prihoda, to fizičko lice ide u prethodni postupak. Odeljenje za prethodni postupak ima zadatak da se pisanim ili elektronskim putem obrati svim onima koji raspolažu podacima koje nisu mogli da preuzmu.
Zakon se odnosi jednako na sve građane. Dakle, ne samo na političare, estradu i na državne službenike, već i na ostale građane koji kojih se utvrdi nesrazmera između prijavljenih prihoda i uvećanja imovine.
Predviđa da su i svi koji imaju račun u inostranstvu, a rezidenti su Srbije, dužni da prijave i taj prihod.
Sprovođenje Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnog poreza, koji je u nadležnosti Poreske uprave, a na koju se plaća poseban porez, veoma je složen i kompleksan postupak i zahteva vreme.
Ilustracije radi, tokom trogodišnje primene sličnog zakona u Velikoj Britaniji, tamošnja poreska administracija je zbog složenosti postupanja donela svega tri rešenja, naglašavaju iz Poreske uprave.
Porez i do 75 odsto
Zakon predviđa da se poreskom stopom od čak 75 odsto oporezuje nezakonito stečena imovina. Takođe, ako se u postupku provere imovine ukažu osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo, jedinica Poreske uprave o tome obaveštava policiju, Poresku policiju i javno tužilaštvo.
Praktično, zakon predviđa da ko ne bude mogao da dokaže da je na zakonit način stekao imovinu, ostaće bez tri četvrtine njene vrednosti, a ako sud utvrdi da je imovina stečena krivičnim delom, mogao bi da mu bude oduzet celokupna nezakonito stečena imovina.
U posebnu jedinicu Poreske uprave, koja će voditi i sprovoditi postupak, svoje članove treba da delegiraju i MUP, Narodna banka Srbije, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za sprečavanje korupcije, Republički geodetski zavod, Agencija za privredne registre i Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti.
