https://lat.sputnikportal.rs/20220508/kina-ima-polovinu-svetskih-zaliha-psenice-a-evropa-ima-zalihe-za-samo-mesec-dana-1137159249.html
Kina ima polovinu svetskih zaliha pšenice, a Evropa ima zalihe za samo mesec dana
Kina ima polovinu svetskih zaliha pšenice, a Evropa ima zalihe za samo mesec dana
Sputnik Srbija
Interesovanje za kupovinu brašna iz Srbije je veliko, a zahteve za kupovinu izvoznici su nedavno dobili iz Nemačke, Češke i Slovenije, što se godinama nije... 08.05.2022, Sputnik Srbija
2022-05-08T11:36+0200
2022-05-08T11:36+0200
2022-05-08T11:36+0200
ekonomija
svet – ekonomija
privreda i poljoprivreda
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110803/85/1108038578_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_d655009217df6ea212c9e6c2ae5c5822.jpg
„Naše tržište je do sada bilo regionalno, a u poslednjih pet šest godina izvoz brašna je prepolovljen. Dobro je to što se sada otvaraju nove mogućnosti i to je važno za naš sektor koji je poslednjih meseci zbog ograničavanja cena i izvoza trpeo gubitke“, rekao je za „Politiku” Zdravko Šajatović, predsednik poslovnog udruženja mlinara i proizvođača testenina „Žitounija“.Prema poslednjim podacima američkog ministarstva poljoprivrede, svetska potrošnja pšenice je već drugu godinu veća od proizvodnje.Evropa ima zalihe za samo mesec danaCene rastu ne samo zbog inflacije već i zbog poremećaja ponude i tražnje ali i iz straha. Zato se očekuje da će sada svi povećavati zalihe, a naročito države koje uvoze pšenicu, kaže Šajatović.On napominje da od 280 miliona tona tekućih svetskih zaliha pšenice, samo Kina ima polovinu. Ona s tim količinama pokriva svoju godišnju potrošnju.„Poremećaji su ogromni. Evropa koja je u zbiru svih država neto izvoznik ima pšenice za svega mesec dana. I te države će iz straha morati da menjaju svoje politike. Zato se sada Nemačka i Češka javljaju da kupuju u Srbiji, a nikada to nisu radile. Ili Slovenija, koja nije nabavljala brašno od nas još od raspada Jugoslavije“, naglašava Šajatović.Prema njegovim rečima, u maju će ostati uvećane kvote od 23.000 tona, a postoji obećanje da bi od juna trebalo da krene izvoz brašna bez ograničenja. Potvrdio je da, od pre dva dana, izvoz iz Srbije po utvrđenim kvotama, teče nesmetano, i da je svima koji su podneli zahteve odobren izvoz brašna.Koliko će pšenice uopšte biti u prodajiPostoje i naznake da bi mlinarskom sektoru mogla da bude nadoknađena i razlika između tržišne i umanjene, ograničene cene brašna na osnovu uredbe za februar, mart i april ove godine.Cena pšenice dostigla je nedavno na berzi i 40 dinara, a sva dešavanja upućuju da će žito ostati na ceni.„Ugovaranje pšenica novog roda već počinje. I na stranim i na domaćoj berzi. Jedna količina je čak i prodata po ceni od 37,5 za kilogram. To je za dinar manje nego stara pšenica, a ovo znači da će i žito novog roda imati dobro cenu“, napominje Zdravko Šajatović.On dodaje da je pitanje koliko će pšenice uopšte biti u prodaji jer će vlasnici, poučeni dvogodišnjim iskustvom, zadržavati robu dok će trgovci gledati da što više kupe, jer je velika kriza u svetu.
https://lat.sputnikportal.rs/20220430/vlada-srbije-povecala-kvotu-za-izvoz-psenice-na-220000-tona-1136953728.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220331/svetska-kriza-i-zitarice--koliko-balkanske-zemlje-zavise-od-uvoza-iz-srbije-1136009591.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220423/kako-da-razlikujete-dobre-i-lose-aditive-1136357932.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet – ekonomija, privreda i poljoprivreda
svet – ekonomija, privreda i poljoprivreda
Kina ima polovinu svetskih zaliha pšenice, a Evropa ima zalihe za samo mesec dana
Interesovanje za kupovinu brašna iz Srbije je veliko, a zahteve za kupovinu izvoznici su nedavno dobili iz Nemačke, Češke i Slovenije, što se godinama nije dogodilo.
„Naše tržište je do sada bilo regionalno, a u poslednjih pet šest godina izvoz brašna je prepolovljen. Dobro je to što se sada otvaraju nove mogućnosti i to je važno za naš sektor koji je poslednjih meseci zbog ograničavanja cena i izvoza trpeo gubitke“,
rekao je za „Politiku” Zdravko Šajatović, predsednik poslovnog udruženja mlinara i proizvođača testenina „Žitounija“.
Prema poslednjim podacima američkog ministarstva poljoprivrede, svetska potrošnja pšenice je već drugu godinu veća od proizvodnje.
Evropa ima zalihe za samo mesec dana
Cene rastu ne samo zbog inflacije već i zbog poremećaja ponude i tražnje ali i iz straha. Zato se očekuje da će sada svi povećavati zalihe, a naročito države koje uvoze pšenicu, kaže Šajatović.
On napominje da od 280 miliona tona tekućih svetskih zaliha pšenice, samo Kina ima polovinu. Ona s tim količinama pokriva svoju godišnju potrošnju.
„Poremećaji su ogromni. Evropa koja je u zbiru svih država neto izvoznik ima pšenice za svega mesec dana. I te države će iz straha morati da menjaju svoje politike. Zato se sada Nemačka i Češka javljaju da kupuju u Srbiji, a nikada to nisu radile. Ili Slovenija, koja nije nabavljala brašno od nas još od raspada Jugoslavije“, naglašava Šajatović.
Prema njegovim rečima, u maju će ostati uvećane kvote od 23.000 tona, a postoji obećanje da bi od juna trebalo da krene izvoz brašna bez ograničenja. Potvrdio je da, od pre dva dana, izvoz iz Srbije po utvrđenim kvotama, teče nesmetano, i da je svima koji su podneli zahteve odobren izvoz brašna.
Koliko će pšenice uopšte biti u prodaji
Postoje i naznake da bi mlinarskom sektoru mogla da bude nadoknađena i razlika između tržišne i umanjene, ograničene cene brašna na osnovu uredbe za februar, mart i april ove godine.
Cena pšenice dostigla je nedavno na berzi i 40 dinara, a sva dešavanja upućuju da će žito ostati na ceni.
„Ugovaranje pšenica novog roda već počinje. I na stranim i na domaćoj berzi. Jedna količina je čak i prodata po ceni od 37,5 za kilogram. To je za dinar manje nego stara pšenica, a ovo znači da će i žito novog roda imati dobro cenu“, napominje Zdravko Šajatović.
On dodaje da je pitanje koliko će pšenice uopšte biti u prodaji jer će vlasnici, poučeni dvogodišnjim iskustvom, zadržavati robu dok će trgovci gledati da što više kupe, jer je velika kriza u svetu.
