Gde su nestali beogradski vrapci?
Pratite nas
Vrabac je decenijama jedan od zvaničnih simbola Beograda, a poslednje istraživanje pokazalo je da ih u centralnoj opštini Stari grad ima samo 1.600, a tu su najbrojniji.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Nekada je simbol Beograda bio baš vrabac. Naših raspevanih komšija sa gradskog asfalta svake godine je sve manje. Ima više razloga, ali za njihov sve ređi cvrkut odgovoran je i loš vazduh, piše RTS.
„Studije su pokazale da povećana koncentracija teških metala, pre svega olova, povećava izloženost vrabaca, odnosno osetljivost vrabaca ptičjoj malariji, tako da ta infektivna bolest povećava smrtnost kod vrabaca, ona je u direktnoj vezi sa zagađenjem vazduha“, kaže Ivana Novčić sa Biološkog fakulteta.
Nad Beogradom lete dve vrste vrabaca – poljski i pokućar, koji je dobio ime po tome što vekovima nastanjuje objekte u kojima žive ljudi. Međutim, zbog modernizacije, danas ima sve manje prostora za svoje gnezdo.
„Jedan od razloga zašto sve manje vrabaca ima u gradovima je što im ne odgovara struktura staništa. U periodu gnježđenja za vrapce je izuzetno bitna malo gušća vegetacija jer oni u toj vegetaciji pronalaze insekte kojima hrane mladunce, a nažalost u gradovima te vegatacije sve manje ima“, objašnjava Ivana Novčić.
„U Beogradu nestaju stare zgrade, stare kuće koje su imale šupljine, okapine, šindru, crep napukli, gde su oni mogli da se zavuku, da smeste svoje gnezdo i na taj način žive blizu nas“, navodi Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Beogradske simbole možemo sačuvati odgovarajućim kućicama koje bi trebalo postavljati na stambene objekte, ali i tako što ćemo im davati odgovarajuću hranu, poput žitarica, objašnjavaju stručnjaci.
„Nije iznenađenje da vrabaca ima sve manje. Naši sugrađani to primećuju jer im zapravo nedostaje taj cvrkut koji ih svakog jutra budi, a to je posledica toga što naše okruženje više nije onakvo kao u Beogradu pre 50 ili 60 godina, kada ste u Beogradu mogli možda da vidite i neke konjske zaprege, mnogo više vozila iz kojih su ispadale žitarice koje su bila hrana za naše prve pernate komšije“, ističe Knežević.
Istraživanje Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije iz 2019. godine pokazalo je da najviše vrabaca ima tamo gde Beograd još liči na onaj stari – u blizini Zoološkog vrta i na Kalemegdanu, zbog toga što, kako kažu, tamo ima više žbunja i kvalitetne hrane.
