Kurti: Izvršiti pritisak na Beograd da prihvati naša dokumenta
14:29 05.05.2022 (Osveženo: 15:41 20.10.2022)
© AP Photo / Michael Sohn
Pratite nas
Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti izjavio je danas da Beograd mora da prihvati kosovska dokumenta i da je krajnje vreme da se na Beograd izvrši pritisak da to uradi.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
On je u intervjuu za Dojče vele rekao da Beograd mora da prihvati kosovska dokumenta zbog stvaranja Zajedničkog regionalnog tržišta koje podrazumeva Berlinski proces, prenosi Tanjug.
„Zajedničko regionalno tržište je u srcu Berlinskog procesa. Ne zamena za EU, već priprema za nju“, istakao je Kurti.
Na pitanje da li može malo da popusti u svom stavu i tako da podsticaj saradnji, Kurti je rekao da vreme ne može da se vrati nazad.
„Ne zaboravimo da Slovačka, Grčka i Rumunija ne priznaju našu zemlju, a nadam se da će se to uskoro promeniti, ali one imaju svoje kancelarije u Prištini i prihvataju dokumente“, istakao je Kurti.
Prema njegovim rečima, prištinski pasoš prihvataju ove zemlje, a ako Beograd želi da uđe u Evropsku uniju, treba bar za prvi korak da se pridruži tim zemljama.
Na pitanje da li može da prihvati formiranje Zajednice srpskih opština, Kurti je rekao da trenutni odnosi sa Beogradom nisu normalni i da ih treba normalizovati.
Kurti tvrdi da principijelan dijalog treba da dovede do pravno obavezujućeg sporazuma za punu normalizaciju odnosa između Prištine i Beograda, koji se fokusira na međusobno priznanje.
On je naveo i da je dokazano da hibridni rat ne zamenjuje rat, već ga priprema, kao i da autokratske zemlje kada kupuju naoružanje to ne čine za svečane vojne parade, već to rade precizno, da bi ga koristile u ratu protiv suseda.
„Zato smo veoma oprezni i pratimo šta se tamo dešava, blizu tri odsto BDP se odvaja za investicije i rashode za vojsku ili se dobijaju donacije iz Rusije, Belorusije i Kine“, istakao je Kurti.
