„Svetska banka“ otkriva kako će globalna kriza uticati na Srbiju i da li će inflacija da ubrza
22:26 04.05.2022 (Osveženo: 22:28 04.05.2022)
© Depositphotos.com / Olly18
Pratite nas
Privredni rast Srbije u 2022. godini biće usporen na 3,2 odsto usled globalnih kriza, iako su ranija predviđanja ukazivala na to da će stopa rasta biti 4,4, rečeno je na konferenciji povodom predstavljanja polugodišnjeg izveštaja o stanju ekonomije u regionu Zapadnog Balkana.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Ocenjeno je da se Srbija u velikoj meri oporavila od pandemije kovida 19, ostvarivši u 2021. rast realnog BDP-a od 7,4 odsto, koji je podstaknut snažnom privatnom potrošnjom i investicijama.
Prezentaciju je organizovala Svetska banka, a izveštaj su predstavili i komentarisali direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara, viša ekonomistkinja za energetiku Katarina Gasner i vodeći ekonomista za Zapadni Balkan Ričard Rekord. Prema rezultatima izveštaja, posledice ukrajinske krize negativno se odražavaju na izvoz iz Srbije, kao i na strane direktne investicije, doznake i prihode od turizma.
Inflacija i cene energenata i hrane
Takođe, navedeno je da će Srbija održati makroekonomsku stabilnost uprkos naglašenim negativnim rizicima koji bi se mogli ostvariti u 2022. godini.
Kada je reč o inflaciji, ona je u Srbiji već u porastu, a može se očekivati i njeno dalje ubrzanje, baš kao i u drugim državama istočne Evrope, usled povećanja cena hrane i energenata na svetskom tržištu, poručeno je na konferenciji.
Nikola Pontara je kazao da bi fiskalni deficit mogao biti viši od projektovanog zbog usporavanja privrednog rasta i potrebe za većom javnom potrošnjom u formi subvencija i garancija kao podrške preduzećima iz sektora električne energije i gasa koja su pogođena krizom.
„Očekuje se da će privreda Srbije na srednji rok ostvarivati stabilan rast od oko tri odsto godišnje, što je slično stopi rasta zabeleženoj pre pandemije“, kazao je Pontara.
Prema njegovim rečima, izgledi prevashodno zavise od spoljašnjih činilaca, kao što su ukrajinske kriza i globalna energetska kriza, ali i od brzine kojom Srbija bude sprovodila unutrašnje reforme sa ciljem finansijske konsolidacije svojih javnih preduzeća.
Slično kao i u slučaju Srbije, projekcije rasta korigovane su i za sve druge zemlje Zapadnog Balkana, te će prema novim analizama stopa rasta u regionu u 2022. biti 3,1 odsto.
Koji su najveći izazovi za balkanske države
Direktorka Svetske banke za takozvani zapadni Balkan Linda van Gelder rekla je da se, uprkos snažnom oporavku od pandemije, zapadni Balkan sada suočava sa novim izazovima čiji uticaj dodatno otežava ukrajinska kriza.
Ona je navela da su najveći izazovi sa kojima se suočavaju zemlje zapadnog Balkana rast cena energenata i hrane, visoka inflacija i usporavanje trgovinske razmene i investicija.
„Zemljama zapadnog Balkana biće potrebna pažljivo promišljena podrška u vidu javnih politika koje će im omogućiti da nađu izlaz iz ovih kriza i zaštite značajne rezultate ostvarene tokom 2021, između ostalog i na polju smanjenja siromaštva“, zaključila je Linda van Gelder.
U izveštaju se navodi da na zapadnom Balkanu ne može biti održivog rasta bez strukturnih reformi u cilju podizanja produktivnosti, jačanja konkurencije, ulaganja u ljudski kapital i unapređenja upravljanja.
Zaključeno je da bi u ovom neizvesnom okruženju privredni rast podstakle mere za smanjenje regulatornih troškova za privredu, povećanje tržišne konkurencije, podrška učešću svih građana na tržištu rada i jačanje nezavisnosti javnih institucija.
Uticaj energetske krize
Na konferenciji je bilo reči i o sektoru energetike u regionu i o njemu je govorila viši ekonomista za energetiku Katarina Gasner koja je rekla da energetska kriza jasno utiče na sve zemlje takozvanog zapadnog Balkana.
„Osetljivost zemalja se razlikuje u zavisnosti od toga u kojoj meri se države oslanjaju na uvoz prirodnog gasa i električne energije“, rekla je Gasnerova.
Ona je istakla da su Vlade zemalja zapadnog Balkana na početku krize sprovele politike, kako bi se ublažili šokovi cena energenata na domaćinstva, kao i na mala i komercijalna preduzeća.
Objasnila je da nemaju sve zemlje kapacitete da ublaže šokove zbog energetske krize, te naglasila da se Srbija nalazi među zemljama koje su imale više mogućnosti da sprovedu mere kako bi zaštitila svoje građane i poslodavce, preneo je Tanjug.
